Zastrašujuće zlo. Gore i moćnije od samog pakla.
Vulkan izdavaštvo uskoro će objaviti reizdanje čuvenog romana Groblje kućnih ljubimaca nastalog
iz pera najpoznatijeg pisca horora Stivena Kinga. Zasnovan na
originalnom romanu, ljubitelji ovog žanra moći će od 11. aprila da
pogledaju i istoimeni film (Pet Sematary) u bioskopima širom zemlje.
Roman Groblje kućnih ljubimaca prati
život bračnog para Krid nakon što su se sa dvoje male dece preselili iz
Bostona u prelepu kuću u ruralnom Mejnu. U novom okruženju sve je
bajkovito, čak previše dobro da bi bilo istinito. Međutim, zlokobna
tajna koja vreba nadomak kuće vrlo brzo će se poigrati s naizgled
savršenom porodičnom idilom. Kad se dogodi tragedija, Luis Krid će se
obratiti za pomoć svom neobičnom komšiji. Ni ne sluti da će tim
postupkom izazvati lančanu reakciju opasnih događaja koji sa sobom nose
neshvatljivo zlo i zastrašujuće posledice.
Od svog prvog pojavljivanja davne 1983. godine, roman Groblje kućnih ljubimaca, stekao je toliku slavu da ga s razlogom nazivamo kultnim. Koliki je uticaj imao na popularnu kulturu govori podatak da su se motivi iz romana koristili u muzici, kao i u crtanim serijama. Prvi istoimeni film pojavio se 1989. godine i dodatno je doprineo popularnosti romana. Iako su Kingove knjige poznate kao izuzetno mračne, Groblje kućnih ljubimaca prevazilazi sve ostale. Borba dobra i zla ne postoji, kao ni srećan kraj. Samo tama i zlo. Kroz ceo roman prepliću se motivi zombija, groblja, demona i zle kobi. Glavni junak bori se protiv nečega što nema lice ni konkretan oblik, ali je uvek prisutno. Iskonsko zlo do kraja ostaje u domenu nepoznatog kao i sudbina junaka, a srž priče upravo je ljudska nemogućnost da prihvati smrt i gubitak. Jedno je sigurno - posle čitanja ovog romana, nećete mirno spavati. Mračna bezlična pojava koja živi u indijanskom groblju okupiraće vaše misli i kad zatvorite korice knjige.
Kralj horora, kako ga mnogi nazivaju, Stiven King, rođen je u Portlandu. Još kao student Univerziteta u Mejnu počeo je da piše nedeljnu kolumnu za školski list. Diplomirao je engleski jezik i jedno vreme radio kao predavač. Međutim, pošto profesorska plata nije bila dovoljna za plaćanje stana i za život, počeo je da piše priče za muške magazine. Prvu knjigu objavio je 1974. godine. Do sada, iza sebe ima više od pedeset knjiga, koje su prevedene na gotovo sve svetske jezike. O tome koliko je King veliki pisac govori i podatak da je 2003. godine dobio Orden američke književne fondacije za doprinos svetskoj književnosti.
Od svog prvog pojavljivanja davne 1983. godine, roman Groblje kućnih ljubimaca, stekao je toliku slavu da ga s razlogom nazivamo kultnim. Koliki je uticaj imao na popularnu kulturu govori podatak da su se motivi iz romana koristili u muzici, kao i u crtanim serijama. Prvi istoimeni film pojavio se 1989. godine i dodatno je doprineo popularnosti romana. Iako su Kingove knjige poznate kao izuzetno mračne, Groblje kućnih ljubimaca prevazilazi sve ostale. Borba dobra i zla ne postoji, kao ni srećan kraj. Samo tama i zlo. Kroz ceo roman prepliću se motivi zombija, groblja, demona i zle kobi. Glavni junak bori se protiv nečega što nema lice ni konkretan oblik, ali je uvek prisutno. Iskonsko zlo do kraja ostaje u domenu nepoznatog kao i sudbina junaka, a srž priče upravo je ljudska nemogućnost da prihvati smrt i gubitak. Jedno je sigurno - posle čitanja ovog romana, nećete mirno spavati. Mračna bezlična pojava koja živi u indijanskom groblju okupiraće vaše misli i kad zatvorite korice knjige.
Kralj horora, kako ga mnogi nazivaju, Stiven King, rođen je u Portlandu. Još kao student Univerziteta u Mejnu počeo je da piše nedeljnu kolumnu za školski list. Diplomirao je engleski jezik i jedno vreme radio kao predavač. Međutim, pošto profesorska plata nije bila dovoljna za plaćanje stana i za život, počeo je da piše priče za muške magazine. Prvu knjigu objavio je 1974. godine. Do sada, iza sebe ima više od pedeset knjiga, koje su prevedene na gotovo sve svetske jezike. O tome koliko je King veliki pisac govori i podatak da je 2003. godine dobio Orden američke književne fondacije za doprinos svetskoj književnosti.
Нема коментара:
Постави коментар