PLAN B – II Festival subverzivnog filma - Ovo je naša zemlja (Sa nama)

„Protiv nas podignut je krvavi barjak,

Čujete li tutanj krvoločne vojske koja dolazi

Da nam u naručju pokolje decu i  žene.

Na oružje građani,

Formirajmo bataljone,

Napred, napred i neka nečista krv

Napoji naše tragove.“

(francuska himna Maseljeza)

Na otvaranju II Festivala subverzivnog filma, festivala koje Kulturnik želi da podrži i afirmiše, prikazano je sjajno francusko ostvarenje Ovo je naša zemlja (u orginalnom prevodu Sa nama) režisera Lukasa Belvoa. 

Film započinje i završava slikom dva puta koji se razdvajaju. U ovom dvočasovnom fimu na plastičan način se detektuju elementi političke manipulacije, prikrivanja stvarnih, najčešće nasilnih ciljeva, kako bi se zadovoljila demokratska oblanda. 

Junjakinja ove priče, medicinska sestra, izabrana je od strane dela patriotskog bloka, populističke ekstremne desnice za kandidata za gradonačelnika. Ona je samohrana majka, patronažna sestra koja brine o starima, depolitizovana, ćerka rigidnog oca komuniste. 

Idealan profil za marionetu koja će prikriti pravo lice fašisoidne partije. 

Prisustvujemo suptilom, a onda sve otvorenijem vrbovanju, regrutovanju, kooptiranju novih partiskih kadrova, čistih biografija i uglednih u svojoj sredini, zatim manipulisanju sa njima, kada ih već ponese zanos gomile, zapaljivih govora koji kao da oličavaju ostvarenje svih njihovih želja i težnji, na delu je kamuflaža i inkorporiranje, a onda oblikovanje prema svom sistemu vrednosti, slamanje svakog otpora i bespogovornu odanost partiskim ciljevima koji se kreiraju na nekim nevidljivim nivoima, a  podržana političkim vojskama.

U jednom trenutku nesrećnicu koja je uplovila u mutne i besprizorne političke vode pitaju šta su njeni politički ciljevi. Zbunjena je ovim neočekivanim pitanjem. Obraća se  nadležnima u stranci sa istim pitanjem-gde je i kakav je njen program? Oni joj odgovaraju da je on davno napisan, da je on identičan programu ekstremne desničarske organizacije s kojom negiraju povezanost, a da to uostalom nije ni važno jer „program je obična reklama i glasači ga i ne slušaju“.

Sjajna studija geneze, procvata i eskalacije fašističkih ideja u sredini koja veruje da je napadnuta, da su njene vrednosti dovedene u pitanje i da je otrpor koji je uvek na kraju nasilan neophodan radi zaštite. Fašizam i staljinizam, ti pogani produkti ljudske izopačenosti i klijaju na tlu frustracija, a rešenje ličnih problema vide u mržnji prema različitim. I kada vidite te aktiviste ekstremne desnice, tako realno preslikane iz francuske, evropske pa i svetske  svakodnevnice, ne možete da ne pomislite kako bi delovalo da dok pevaju Marseljezu i kada vidite ta fanatična i privržena lica zamislite neku drugu melodiju kao muzičku matricu- i - ne može a da vas ne obuzme jeza. 

Đavo se krije u strahu.

Fašizam menja forme ali ne i čud, karakter. Sve ono što je Makijaveli davno definisao, ove stranke krvi i tla grade na strahovima, socijalnoj deprivacije  i posledicama ekonomske krize. Iza gromoglasnih parola i raširenih zastava, kriju se mračni ciljevi i uvek i baš uvek su u interesu nekih nedobronamernih ljudi. Koji veruju samo u mehanizme sile i prinude, a prekrivaju je tobožnjo  brigom za ljude ili sudbinu nacije. A žrtve su mali ljudi, zavedeni i poneseni, doduše i sami krivi za to. Nezainteresovanost nas ne abolira od odgovornosti! 

Politika je moćna mašina za mlevenje ljudsko mesa. Njegova obrada započinje mentalnim operacijama na mozgu, a potom se ostvljava i na čitavo telo.

Najavu filma možete pogledati OVDE.

Film: “Ovo je naša zemlja” (“Chez nous”, Francuska, 2017)

Režija: Lukas Belvo