U okviru svog pograma „Artšverc“,
Kulturni centar Baraka organizuje izvođenje predstave „Jučer sam se sjetio
plave“ u režiji Petre Radin i izvođenju zagrebačkog Kazališta slijepih i
slabovidih „Novi život“. Ovo pozorište ove godine puni 69. godina i jedno je od najstarijih tog tipa. Po stažu svakako, a nikako po duhu. Prvi put su u Beogradu i drago im je zbog toga!
Shvatljivo i sveobuhvatno obrađena temu slepila. Kako onog koje je osobu pratilo od rođenja, tako i onog koje je posledica neke nezgode ili bolesti. O bojama koje pamte i koje vole ili ne vole. Istaknuto s koliko prerasuda i nerazumevanja okolina tretira slepe i slabovide. Kako danas kada imaju i elektronska pomagala i službene pse, da štap nije jedino sredstvo snalaženja i komunikacije. U svetu koji ima sve manje strpljena za bilo šta, a komoli za različitost i kamoli za čovečnost.
Gluma odlična, muzička pratnja prigodna (Pink Floid-Mračna strana Meseca). I u publici je bilo dosta slepih i slabovidih. Uglavnom su odobravali dešavanja na sceni i deluje da su se dobro zabavljali. Izašavšu iz sale još dugo sam razmišljao o temi. A kad to teatar uspe misija je izvršena.
Prvi utisak čoveka koji nešto izgubi, nekog dragog ili sam bude ograničen uvršenju svakofnevnih aktivnosti je pomisao: srušio mi se svet! A onda dolazi mukotrpna faza adaptiranja na novonastalu situaciju. Tek kad izgubimo ono što imamo počinjemo to da cenimo. Pre toga uzimamo to zdravo za gotovo!
Shvatljivo i sveobuhvatno obrađena temu slepila. Kako onog koje je osobu pratilo od rođenja, tako i onog koje je posledica neke nezgode ili bolesti. O bojama koje pamte i koje vole ili ne vole. Istaknuto s koliko prerasuda i nerazumevanja okolina tretira slepe i slabovide. Kako danas kada imaju i elektronska pomagala i službene pse, da štap nije jedino sredstvo snalaženja i komunikacije. U svetu koji ima sve manje strpljena za bilo šta, a komoli za različitost i kamoli za čovečnost.
Gluma odlična, muzička pratnja prigodna (Pink Floid-Mračna strana Meseca). I u publici je bilo dosta slepih i slabovidih. Uglavnom su odobravali dešavanja na sceni i deluje da su se dobro zabavljali. Izašavšu iz sale još dugo sam razmišljao o temi. A kad to teatar uspe misija je izvršena.
Prvi utisak čoveka koji nešto izgubi, nekog dragog ili sam bude ograničen uvršenju svakofnevnih aktivnosti je pomisao: srušio mi se svet! A onda dolazi mukotrpna faza adaptiranja na novonastalu situaciju. Tek kad izgubimo ono što imamo počinjemo to da cenimo. Pre toga uzimamo to zdravo za gotovo!
Rečima jednog od glumaca u predstavi,
Vojina Perića:
„Što je sljepoća?
Fizičko obesvjetljenje i svijet u kojem boje
poprimaju sinestezijske oblike stvarajući poseban „kolorit“, ili buljenje
zdravih očiju i neprepoznavanje drugih i drugačijih. Ona fizička i najčešće
„gledana“, najgora je onima kojima se dogodila, no ona druga, ona koja se ne
vidi, a zasljepljuje svojim „gledištima“, razboljeva sve oko sebe i uvodi nas u
mrak kroz koji ni sunce nema nikakvih
šansi.“
Kazalište slijepih i slabovidih „Novi
život“ osnovano je 1948. godine od kada zbog, svog raznovrsnog programa,
gostuje širom sveta i posvećeno se bavi i alternativnim predstavama i
istraživačkim projektima. Iako osnovano pre skoro sedamdeset godina, Kazalište
„Novi život“ nikada do sada nije
nastupalo u Beogradu. Za ovaj premijerni potez zaslužna je saradnja koju je
Kulturni centar Baraka uspostavio sa Kazalištom prilikom organizacije
„Artšverca“ u Zagrebu. Tada je, naime, Kazalište, na svojoj sceni „Vidra“ ugostilo
Kulturni centar Baraka koji je organizovao izvođenje predstave „Beton mahala“ u
Zagrebu.
Predstava
„Jučer sam se sjetio plave“ se izvodi 13. maja u 20 časova, u Ustanovi kulture
Vuk Karadžić na Velikoj sceni.
Podrška događaja “ Fondacije Ana i Vlade Divac “ koja ove godine obeležava desetogodišnjicu
rada pod sloganom „ Slavimo solidarnost “ kroz seriju događaja i manifestacija
koji imaju za cilj da podsete na brojne primere solidarnosti koje smo kao
društvo pokazali i da promovišu ovu univerzalnu ljudsku vrednost i potrebu za
njom.
Нема коментара:
Постави коментар