Verterovi jadi su (bili) zarazni?

„Sve što sam mogao da pronađem o istoriji bednog Vertera marljivo sam sakupio, a sada, evo, iznosim to pred vas, i znam da ćete mi biti zahvalni”.

Da li ste upoznati sa "Verterovim efektom"? Naime, stanoviti nemački pisac po imenu Johan Volfgang fon Gete (1749. —1832.) je 1774. godine napisao epistolarni roman "Jadi mladog Vertera".   

U njemu nam pripoveda o mladiću nesrećno zaljubljenim koji zbog neuzvraćene ljubavi sebi oduzima život. Sam, Gete priznaje da je pišući ovu knjigu odagnao sopstvene demone koji su ga nagovarali da sam počini samoubistvo. Naime, on je balavio jer ga je bez pardona odbila izvesna Šarlote Buf koju je upoznao 1772. godine. 

Ovo književno delo  smatra se jednom od najsmrtonosnijih ikada napisanih!  Godinu dana po objavljivanju teološki fakultet Univerziteta u Lajpcigu tražio je njegovu zabranu. Treba se zapitati što su čitaoci radije potezali za pištoljem, a nisu se ugledali na Getea i svoje muke pretočili u reči i rečenice. 

Bejahu to, svakako, idilična vremena kada je omladina čitala knjige, roman je bio kultni u svakom smislu, te su mladići nosili žute pantalone i plavi frak sa visokim čizmama podražavajući Vertera,  da bi  čak pod dojmom radnje iz ovog romana pucali u sebe, skakali i radili  kojekakve bedastoće ne bi li tako sebi naudili (‘’imitativno samoubistvo’’). 

Radilo se, bez dvojbe, o ljudima koji su imali emotivnih, psihičkih ili nekakvih drugačijih problema, ali mnogi su smatrali da je roman inicijalna kapisla za njihovo suicidno delovanje. Neki su čak tvrdili da se zbog ovog romana ubilo više nego zbog žena koje su bile direktan uzrok njihovih patnji. 

To je išlo čak dotle da su vlasti u Italiji i Danskoj knjigu zabranile. Sam Gete nemoćno je slegao ramenima i govorio:

„Žao mi je onih koji su zaključili da poeziju moraju da pretoče u stvarnost".

Staćemo u odlučnu zaštitu Getea i ukazati da je još Šekspir jedan zaljubljeni par nemilice ubio. No, „Jadi mladog Vertera“ prvi je zabeleženi primer uticaja medija na labilne duše. Gorka je činjenica da se danas manje čita, ali je svakako ovaj roman „mala maca“ kada se uporedi sa današnjim uticajem kvazemedia, tabloida i tv-programa. Današnja vremena su vremena “Fausta”.