Izložba "THE LESS I KNOW THE BETTER" Slavice Obradović: JAVNO VOĐENJE u okviru foruma UMETNIK KAO PUBLIKA

U Galeriji Doma omladine Beograda do 7. februara u toku je izložba „The less I know the better“, mlade umetnice Slavice Obradović, koja kontekstualizuje pitanja slobode i izbora i ukazuje na teme i pitanja koja su bitna za egzistenciju svakodnevnog čoveka. U subotu, 6. februara od 18 časova, biće organizovano i javno vođenje krozi izložbu, kao deo foruma "Umetnik kao publika".  Autor projekta i moderator razgovora je mr Boba Mirjana Stojadinović.

Slavica Obradović rođena je 1990.godine. Diplomirala je 2015. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku vajarstvo, u klasi profesora Mrđana Bajića. Samostalnom izložbom u Galeriji DOB predstavlja seriju skulptura i crteža.

Iako slične po tematici, crteži i skulpture ipak predstavljaju paralelne celine. Naime, crteži predstavljaju skoro uvek dva isprepletena tela, istog kolorita i ponekad ne možemo jasno da odvojimo da li se radi o jednom udvojenom ili o dva tela. Tela nikad nemaju glave, tek ponekad imaju grudi (muške? ženske?), ali su uvek prisutne atletske noge, ujedno nežne i jake.

Od tri izložene skulpture, jedna je najsličnija crtežima i ona predstavlja dva para nogu koje možemo da razlikujemo, dakle jedan par bi verovatno bio 'muški' – obojen plavom bojom, nešto veći i agresivniji u položaju, dok bi drugi par nogu mogao da bude čitan kao 'ženski' – nešto manji po veličini, puteniji, obojen ružičastom bojom i u pasivnijem položaju. Druge dve skulpture predstavljaju jedinstveno/jedno telo koje u oba položaja kleči, jednom okrenuto ka gore, drugi put zaronjeno u bazen duginih boja. Glave nema, grudi nema, noge su androgine, gotovo stilizovane.

 

Umetnica sama svoje radove kontekstualizuje „da se formiraju oko teme gender fluid ličnosti i (ne)deklarisanja na polnu pripadnost.“ Lična preispitivanja umetnice, završetak fakulteta i ulazak u profesionalne 'vode' svi nose dramatičnu notu kompleksnih dinamika seksualnosti kao životne sile.

"U nastajanju ove izložbe moje interesovanje je prvobitno bilo vezano za osećaj neprilagodjenosti ličnosti u odredjenim segmentima života ili kao konstanta, pogotovo u savremenom društvu. Spontano i kroz više referenci došlo je i do ovih radova. Što se tiče tehničkog izvodjenja u skladu sa mogućnostima produkcije i vremena, što je opet neka posledica savremeno životnog stila, okrećemo se efikasnijim metodama produkcije. Za razliku od klasičnog postupka vajanja, proces skidanja kalupa sa tela je ubrzaniji načinu izvodjenja ideja, ali i pored toga svaka materija diktira svoj tempo i postupak, tako da je ipak bilo neophodno nekoliko meseci rada i beskrajno mnogo pomoći od strane prijatelja da bi radovi bili izvedeni. Pripadanje određenom društvenom okviru povlači sa sobom cikličan sistem funkcionisanja u kome su različiti aspekti života u nedeljivom odnosu. Naglašavam da je moj prvobitan fokus možda bio zasnovan na emocijama i preispitivanju ličnosti, ali svaki rad i ideja učitavaju u sebe mnogo više konteksta nego što bi i sam autor mogao da navede, jer je stvaralaštvo u određenoj sredini, u kojoj živimo, uvek zasnovano i na socijalnim, moralnim, filozofskim, političkim pitanjima koja se prepliću čak i u situacijama kada nismo želeli da ih pokrenemo.", kaže Slavica Obradović.