„Čaj je religija umetnosti života.” —Okakura Kakuzo
Legenda kaže da je još u trećem milenijumu pre nove ere čaj otkrio kineski mitološki junak, car Šenong. Sasvim obično, kako to najčešće u životu biva, dunuo je vetar, par osušenih listova čaja palo je u njegovu proklučalu vodu i čarolija se rodila!
Druga legenda govori o budističkom monahu iz Indije, koji je u Kini žvakao listove čaja kako bi ostao budan. Nešto kao energetska pića danas.
Čaj je svoj život počeo kao lek, a onda je postao povod za druženja, čak i za ugovaranje poslova. To je ceremonija, ritual, bremenit kulturnim i duhovnim konotacijama, ali ujedno i užitak "par ekselans", gde je svaki pokret usavršen do maksimuma i kojem se ne pristupa „na brzinu“. Služi se uz ambijentalnu kinesku muziku.
U nekoj posudi se sve vreme zagreva voda, koja se potom sipa u čajnik sa prethodno ubačenim listovima čaja. Čajnik je glineni i koristi se samo za jednu vrstu čaja.
Ukrašavani su ne samo slikama ili rezbarijom, već i kaligrafijom, na njima su ispisivane razne pesme i legende. Prva voda se proliva, njena funkcija je samo da „probudi“ listove čaja i očisti ih. Potom se sipa druga voda i sačeka par momenata zavisno od vrste čaja.
Domaćin poslužuje goste, sipajući čaj u njihove šoljice, a sebi sipa na kraju.Kada dobijete čaj, treba da se zahvalite, tako što ćete nasloniti dlan na sto i jagodicama kažiprsta i srednjeg prsta triput kucnuti o njegovu površinu.
Kažu da ovo datira iz vremena kada je kineski car jedared otišao u vizitu inkognito, a domaćin, prepoznavši ga, ovim tajnim znakom iskazivao mu svoje najdublje poštovanje.
U Kini postoji šest vrsta čajeva, koji se sliže počev od najblažeg ka najjačemu: zeleni, beli, žuti, crveni, ulong i crni. Čaj pu–erh (pu'er) dolazi iz kineske pokrajine Junan, i može biti zeleni ili crni. Čajevi se razlikuju po vrsti čajnog drveta, teroaru (područje, voda...) i fermentaciji. I sada kad pomislite da sve znate, kažem vam da postoji čak 168 različitih biljaka zelenog čaja!
Čaj od jasmina pomaže da zaspite, a u Kini se servira i uz obrok. Najcenjeniji je, jer ima samo šest originalnih stabala ovog čajnog drveta, koja se uzgajaju još od vladavine dinastije Sung iz XII veka. Pripada zelenim čajevima. Lišće čaja se može koristiti više puta (reciklirati).
Čajna ceremonija se može izvoditi u bilo koje doba dana (nisu oni Englezi) ali se ne izvodi svakdnevno. Šoljica se prstima pridržava pri vrhu i dnu šolje, da se ne biste opekli, a čaj se pije u tri gutljaja. Sledi nova tura i tako se pije unedogled. Tokom jedne čajne ceremonije poslužuje se više vrsta čaja.
Čaj se pije bez dodataka (šećer, limun, med, mleko, rum). Vodite računa da zeleni čaj hladi, ali i da može da izazove nesanicu. Ako biste da se zagrejete ipak uzmite ulong ili crni.
Нема коментара:
Постави коментар