47. Дани комедије: Комичне трагедије нашег времена

20. март - 27. март 2018. године. Јагодина

селектор: др Ана Тасић

На програму 47. „Дана комедије“ преовлађују црне комедије, представе које се понекада налазе на граници комичног и трагичног израза. Селекција фестивала је резултат понуђених дела. Програм не може бити одраз имагинарне продукције, већ је (субјективно) огледало постојеће. А ова позоришна сезона у Србији нам није донела много комедија, још мање квалитетних. Изван групе изабраних представа за овогодишњи фестивал, било је још неколико понуђених комедија, али њихове укупне вредности нису биле на задовољавајућем нивоу. Зато сам се у пар случајева одлучила за представе које су у целини квалитетније, иако нису чисте комедије, пре него за представе које су квалитативно много слабије, а јесу чистије комедије. Ту пре свега мислим на суботичку представу „Август у округу Осејџ“, па и на кикиндску „Смрт човека на Балкану“. Иако вероватно неће изазвати провале смеха, оне имају довољно елемената комичног, да би се квалификовале за учешће на фестивалу смеха. Имајући ово у виду, поднаслов фестивала је: Комичне трагедије нашег времена.

Представе на овогодишњим „Данима комедије“ се баве савременим темама, смешно и тужно су огледало наших живота. Оне разбијају балканске стереотипе, критички посматрају свеприсутни утицај технологија, друштвених мрежа и виртуалних комуникација, анализирају друштвене разлике, као и дубински нарушене породичне односе. Ликови ових представа извесно не живе у благостању, услови њихових егзистенција су далеко од задовољавајућих, али они ипак не одустају од покушаја да их учине лагоднијим. Можда овај низ комично трагичних представа не може да промени свет у коме живимо, али их извесно чини прихватљивијим.

Први ''Фестивал комедије'' одржан је 1971. године и имао је ревијални карактер. Већ следеће 1972. године, одржан је Фестивал са садашњим називом. Приказано је седам представа у конкуренцији и једна ван конкуренције. Такву форму је Фестивал задржао до данас.

Награде 47. Дани комедије у Јагодини:

Стручни жири и публика 47. Позоришног фестивала „Дани комедије“ били су сложни у оцени да је најбоља и најсмешнија представа „Флорентински шешир“ у извођењу Позоришта Бошко Буха и режији Даријана Михајловића. Овој представи је тако жири доделио награду за најбољу представу „Мија Алексић“, док је публика оценом 4,80 одлучила да је то најсмешнија представа којој треба да припадне награда „Миодраг Петровић Чкаља“.

Она се из Јагодине враћа с два „ћурана“, за најбоља глумачка остварења  награду су добили Горан Јевтић за улогу Нонанкура и Дејан Луткић за улогу Фадинара. Трећег „ћурана“ добио је Милан Чучиловић за улогу Душка у представи „Мој деда је аут“ у извођењу Београдског драмског позоришта.

Награда за најбољу младу глумицу припала је Сузани Лукић за улогу Марице у представи „Сумњиво лице“ у извођењу Народног позоришта у Београду и улогу Јелене у представи „Мој деда је аут“ и извођењу Београдског драмског позоришта, а за најбољег младог глумца Урошу Јовчићу за улогу Бобена у представи „Флорентински шешир“.

Награду „Никола Милић“ за најбољу епизодну улогу жири је доделио Николи Вујовићу за улогу Жике у представи „Сумњиво лице“.

Статуетом „ћуран“ за најбољу режију награђен је Андраш Урбан за представу „Сумњиво лице“, а награда за костимографију Ивани Васић за представу „Флорентински шешир“. Жири је одлучио да се ове године не додели награда за сценографију.

Награда за најбољи савремени домаћи комедиографски текст изведен на фестивалу припала је Мирославу Момчиловићу за представу „Смрт човека на Балкану“ у извођењу Народног позоришта у Кикинди.

Жири је одлучио да први пут додели специјалну награду Ирени Поповић Драговић за ауторску музику у представи „Сумњиво лице“ у извођењу Народног позоришта у Београду.

Награде ће бити уручене у уторак када ће „Party plan“ и позориште „Carte Blanche“ из Београда у част награђених одиграти представа „Шампиони“, која је затворити 47. „Дане комедије“.

Жири је у обзир узео да две представе из избора не спадају у комедије.

ПРЕДСТАВЕ:

„Урнебесна трагедија“, текст Душан Ковачевић, режија Марко Манојловић, Атеље 212

Радња представе „Урнебесна трагедија“ редитеља Марка Манојловића се дешава 1989. године, када је Душан Ковачевић написао ову трагикомедију о накарадним породичним односима, дубинском неразумевању, самоћи. Вешти глумци Атељеа 212 театрално граде трагикомично огледало живота. Оно је апсурдно, доноси искривљене призоре из подивљалог света, метастазиране луднице, простора ни на небу ни на земљи. Познати ликови директора позоришта, његовог оца одбеглог из луднице, сина који од тог свеприсутног лудила бежи у свој свет и осталих, упечатљиво одражавају балканску стварност. Слика света који стварају подсећа на онај парадоксалан слоган - ко овде не полуди, тај није нормалан.

„Смрт човека на Балкану“, текст и режија Мирослав Момчиловић, Народно позориште Кикинда

Представа је настала према истоименом филму редитеља Мирослава Момчиловића који је и редитељ ове представе. Радња прати догађаје након самоубиства усамљеног композитора, у једном стану. Након овог трагичног догађаја, у стан покојника упадају комшије, а затим и агенти некретнина, представници погребних предузећа, полиција, хитна помоћ. Ова ситуација је плодно тло за духовито разрачунавање са балканским менталитетом, малограђанштином, комшијским односима, сложеношћу значења срдачности балканског човека. Она такође одражава хаотичност друштвеног система, нефункционисање основних служби. Игра глумаца је врло сведена, скоро реалистичка, док се црни хумор пробија у околностима изражене сценске напетости.

„Аматери“, текст Боривоје Радаковић, режија Андреа Ада Лазић, Народно позориште Бора Станковић, Врање

Једна од две чисте комедије на овогодишњем репертоару „Дана комедије“. Радња прати два пријатеља, Шарета и Гргу, који снимају порно филм у стану Гргине тетке, са идејом да зараде много новца. Ангажују пријатеља Нецеа за главног глумца и проналазе раскошну проститутку Јасе, као главну глумицу. Урнебесна комедија може да почне. Игра глумаца је брза и театрална, са састојцима слепстика, попут комичног саплитања о саксију са цвећем. Глумци играју на локалном дијалекту, што изазива додатна комична значења. У позадини се назире реалност друштвене ситуације, тегобе незапослености или ниских примања, али их и у овој комедији нађачавају одлучне тежње ка бољем животу.

„Август у округу Осејџ“, текст Трејси Летс, режија Александар Божина, Народно позориште Суботица

Представа „Август у округу Осејџ”, настала према савременом црнохуморном тексту америчког писца и глумца Трејсија Летса, у режији Александра Божине, доноси слојевито и бурно ископавање мрачних породичних тајни. Окупљање породице Вестон, поводом сахране оца фамилије, ослобађа духове и уклања тепих који је прекривао нагурано ђубре из њихових живота. Породични односи су овде полазиште за конкретно и метафоричко изражавање метастазираног карцинома у савременом друштву. Изузетни суботички глумци, допуњени изванредном новосадском глумицом Горданом Ђурђевић Димић, у главној улози мајке Вајолет Вестон, сугестивно трагикомички граде пуноћу ликова. Они се спретно буне против дубинског индивидуалног и друштвеног лицемерја, лажи на којима почивају породице, као и читав систем.

„Флорентински шешир“, текст Ежен Лабиш, режија Даријан Михајловић, Позориште Бошко Буха

Другу чисту комедију на овогодишњем фестивалу, Лабишов водвиљ из деветнаестог века, редитељ Даријан Михајловић на сцену позоришта Бошко Буха поставио је формално врло раскошно. Овај „Флорентински шешир“ је визуални и музички спектакл који заводи публику снагом форме. У игри ансамбла се издваја Горан Јевтић као цвећар Нонанкур који удаје своју ћерку. Он је енергични, тврдоглави сељак који трапаво покушава да сакрије своје порекло. Комички су врло успешна решења његовог жуљања ципеле, као и вукљања повећег рузмарина. Упечатљива је и појава његове хорде бангавих сватова. Са њима се на сцену уводи тема друштвених подела на село и град, народ и елиту. У тим моментима, овај водвиљ добија и блага друштвено-критичка значења.

„Мој деда је аут“, текст Душан Јанковић, режија Ђурђа Тешић, Београдско драмско позориште

Јанковићева комична драма расплиће животе три генерације једне фамилије који одражавају препознатљиве балканске породичне трзавице, али и друштво у сурово хаотичној транзицији. У позадини драмских догађаја који се баве могућношћу слободних избора, деликатно и провокативно се огледа друштвена стварност - корумпираност високог образовања, преплављеност свакодневнице тривијалностима, као и важност виртуалне реалности. Представа „Мој деда је аут“ је успешна због упадљиве савремености, надахнуте игре глумаца, непретенциозно функционалне режије, као и убедљвог трагикомичког приступа у тумачењу савременог живота. Комичка питкост игре у спрези са опором горчином ишчупаном из наше стварности, гради простор продорне драматичности са два лица која наизменично освајају публику.

„Сумњиво лице“, текст Бранислав Нушић, редитељ Андраш Урбан, Народно позориште у Београду

Полазећи од Нушићевог „Сумњивог лица“, продорне политичке сатире о власти, али и водвиља гогољевског хумора, Урбан је на сцену довео његово радикално, постдрамско читање. Реч је о урбановски ироничној и бруталној верзији „комада са пуцањем и певањем“, трилерској драми са ароматичним зачинима комике. Редитељ је потиснуо водвиљске, плиће састојке Нушићеве гогољијаде, избацујући у први план њено тамно наличје. Истањена су комична, безазлена значења глупавости провинцијских службеника, док је изоштрена њихова злоћудна суровост. У центар пажње су прогурани мотиви улизиштва, страха од егзистенцијалне несигурности, као и слепе послушности систему - карактеристике нашег времена.