Muzičko-scenska predstava „
Ljubav i smrt“, čiji je autor pijanistkinja i kompozitorka Irina Dečermić, imaće premijeru 31.marta 2018. u
Bitef teatru.
Predstava se bavi temom ženske
sudbine i ženskog principa u ljubavi i smrti.
Ovo je retka scenska forma, u
kojoj je narator (glumica) ujedno i muzički interpretator. Kroz tri priče,
triptih u formi scensko-muzičkog-likovnog izraza, tema se istražuje kroz tri
različite žene iz evropske literature i iz različitih epoha u rasponu od tri
veka.
Irina Dečermić je u ovoj
nesvakidašnjoj predstavi autor video rada, koji prati ove tri priče. U usko
likovnom smislu, video radovi su u graničnom području apstrakcije i figuracije,
građeni pokretnom slikom svaki u specifičnom koloritu. Vezuje ih isti
koncepcijski pristup vremenskog i sadržajnog usklađivanja u narativno-muzičku
poetiku.
Autorski tim:
Autorka projekta, izvodjačica, autorka likovnog-video rada: Irina Dečermić
Tehnički saradnik: Srdjan Crnjanski
Tekstovi:
G.A. Burger / Gottfried August Bürger: „Lenora / Lenore“
Džon Kits / John Keats: “La Belle Dame sans Merci / The Beautiful Lady Without Mercy “
Marina Cvetajeva / Мари́на Ива́новна Цвета́ева / Marina Ivanovna Tsvetaeva: „Na crvenom konju / На красном коне / On a Red Steed''
Muzika:
Franc List / Ferenc Liszt: „Lenora / Lenore“ – melodrama za klavir i naratora
Valentin Silvestrov / Валенти́н Васи́льович Сильве́стров / Valentyn Vasylyovych Sylvestrov: “La Belle Dame sans Merci“, pesma za klavir i glas
K.F. Abel / Carl Friedrich Abel: ,,Svita za violu de gambu / Viola da Gamba Suite“, aranžman za klavir: Irina Dečermić
Slika:
Irina
Dečermić je u ovoj nesvakidašnjoj predstavi autorka video rada, koji
prati ove tri priče. U usko likovnom smislu, video radovi su u graničnom
području apstrakcije i figuracije, građeni pokretnom slikom svaki u
specifičnom koloritu. Vezuje ih isti koncepcijski pristup vremenskog i
sadržajnog usklađivanja u narativno – muzičku poetiku.
Slika 1.
Burgerova
poema (balada) ;;Lenora“ je priča o ljubavi žene koja se ne dovodi u
pitanje ni kada romatična simbolika ljubavnika postaje simbol smrti. U
ovojinterpretaciji balade, želja za prevazilaženjem krajnjih granica
(odlazak u smrt za svojim voljenim) budi jak osećaj uzvišenosti, koji
pre osnažuje neg opotiskuje pojam individualne snage i slobode.
Slika 2.
Džon
Kitsova balada “La Belle Dame sans Merci“ je obavijena misterijom i
neizvesnošću. Pesnik kreira ženski lik koji poseduje natprirodne moći i
koja je oličenje lepote i nežnosti, ali je ta lepota, takođe, čini
smrtonosnom. Da li lepota žene predstavlja gubitak slobode i razuma za
svakog ko oseti njene čari, ili će njena sudbina, dubljim pogledom na „belle dame“, biti protkana tugom i gubitkom?
Slika 3.
„Na
crvenom konju“ je autobiografska poema Marine Cvetajeve, koja joj je
donela ne samo ličnu utehu, već i veliki pomak u njenom poetskom
stvaralaštvu.
Poema
govori o gubitku: detinjstva, ljubavi, majčinstva, vere, ali i gubitku
koji vodi do otkrića prostora van svih ovozemaljskih nedaća, do njenog
poetskog stvaralaštva.
Upravo
činjenica da je narator (glumica) ujedno i muzički interpretator,
dodatno dramatizuje i individualizuje alegorične sudbine tri junakinje
koje postaju jedna, personifikovana Žena.
Ova muzička i poetska matrica se na našim prostorima izvodi prvi put.
Нема коментара:
Постави коментар