Počev od prošlogodišnjeg Tribeka festivala, film INTENT TO DESTOY: DEATH, DENIAL &
DEPICTION prikazan je na više desetina festivala, koji su ga uvrstili u
svoje programe pre svega zbog goruće i angažovane teme. Trinaesti dokumentarni
film reditelja Džoa Berlingera, sada
već proslavljenog dokumentariste, prati jednu veoma osetljivu temu – genocid
nad Jermenima koji je tokom I svetskog rata počinila Turska i postavlja pitanje
zašto je jedan tako tragičan događaj iz istorije cenzurisan?
Berlinger stoga odlučuje da razotrije poreklo i prirodu
zločina. I odlazi korak dalje! On otkriva zaveru holivudske klike, koja je
cenzurišući filmove cenzurisala masovne zločine, istražujući tako nasilnu
istoriju genocida nad Jermenima kao i poricanje Turske tokom proteklog veka da
je u tome učestvovala. A da bi to ispričao, Berlinger je sakupio masivnu građu
o prirodi zločina i stvorio izuzetno važno visokobudžetno delo i pored svih
političkih pritiska i pretnji odmazdom.
U filmu INTENT TO
DESTOY: DEATH, DENIAL & DEPICTION autor postaje hroničar istinitih
događaja o genocidu iz 1915. godine, tretirajući ih kao da su se juče odigrali.
Tokom tih godina, Osmalnijski Turci su uništili više od milion i po Jermena.
Berlingera kao hroničara jednako zanima u filmu kako zapravo istorijski
događaji i prikriveni zločini utiču i opterećuju modernu Tursku, kao ključnog
aktera. Tokom čitavog filma, autor se fokusira na sve napore Turske da se
zločina oslobodi i otkriva kako su turski zvaničnici koristili diplomatske
prisile da preokrenu međunarodne akademske zajednice, pridobiju zagovornike i
istoriste svoj geografski položaj i geopolitičke veze sa Amerikom i drugim
ključnim saveznicima da prihvate njihovu verziju istorije.
Mnogo više od politike, film istražuje kulturno potiskivanje
na kome je Turska insistirala, promovišući svoju verziju istorije. Naime,
Berlinger se umnogočemu oslanja na film THE
PROMISE (Obećanje) iz 2016. godine, prvog zapravo u potpunosti produciranog
velikog holivudskog filma o genocidu nad Jermenima koji je uspešno izveden samo
zahvaljujući činjenici da je u njega sva sredstva uložio milijarder Kirk
Kerkorijan, jermenski hrišćanin, čija je porodica bila svedok genocida a čiji
su pokušaji osamdesetih godina da snimi taj film u Holivudu propali, upravo
zato što je Turska u Americi našla svog čvrstog saveznika u prikrivanju tih
stravičnih događaja.
Film otkriva koja su se sve ostvarenja bavila genocidom a
koja nisu uspevala do šire publike, što je zapravo najveće dostignuće
Berlingerovog dokumentarca! Sve do pomenutog ostvarenja u kome glavne uloge
igraju holivudske zvezde Kristijan Bejl i Oskar Ajzak, postoji čitav niz
cenzurisanih ili sklanjanih filmova, koje su Amerikanci tajili. Sada, Berlinger
koristi snimanje OBEĆANJA kao pozadinsku priču jedne od verzija stravičnog
masakra, kojom istražuje činjenice i sve složenosti samog genocida, kao i
dugogodišnju kampanju Turske kojom je ona iste zločine poricala.
Kombinujući cinema-verite postupak, nikada ranije viđen
arhivski material i intervjue sa nekadašnjim vladinim zvaničnicima,
istoričarima, umetnicima i profesorima – dajući usput i posebno mesto u filmu
onima koji i dalje tvrde da se zločnih zapravo nije odigrao – film je zapravo u
jedinstvenoj objektivnoj poziciji iz koje prati kako šokantnu i složenu
istoriju genocida, tako i sva nastojanja Turske da priču i dan danas
kontroliše. Pred nama se tako razvija neotkrivena i neispričana priča, koja na
veliko platno iznosi na istorijsko videlo dugo ignorisano poglavlje o ljudskoj
okrutnosti.
Posebno je interesantno što je sa istorijom genocida i
čitavim spletom međunarodnih represija da se genocid zataška ukršten jedan
veliki holivudski film savremene produkcije. Tako je INTENT TO DESTROY potpuno nov ugao posmatranja kako poslednjih dana
Osmanskog carstva, tako i istorijom zverskih ubistava ogromnog broja Jermena od
1915. do 1923. kao i svim posledicama koje taj događaj prate do današnjih dana.
Festival Beldocs je tokom minule decenije postao najvoljeniji prolećni
festival dokumentarnog filma koji okuplja najbolja ostvarenja savremene
dokumentaristike. Većina značajnih naslova savremene dokumentaristike doživela
je svoje premijere upravo na Beldocsu. I ove godine biće organizovan market
dokumentarnih filmova, po drugi put podržan od strane Evropske Unije, kroz
program – Kreativna Evropa, podprogram Mediji.
I ove godine, Beldocs nastavlja
da kvalitetnim i premijernim programom izgrađuje i edukuje svoju publiku,
nudeći sem domaće i međunarodnu selekciju, kao i brojne prateće programe, među
kojima su se Feel Good Movies i Biografski dokumentarci pokazali
najvoljenijima. Ove godine, Beldocs će pored Sava centra biti održan i u
Dvorani Kulturnog centra, Domu omladine Beograda, Domu sindikata, kao i u
salama Kinoteke u Kosovskoj i Uzun Mirkovoj ulici.
Od ove godine, uvedena je i
nagradna igra #europeanfilmchallenge u kojoj se gledaoci dokumentarnih filmova
takmiče za vredne nagradne – putovanje na jedan od festival A kategorije. Nakon
Berlinala, sledeći krug se odnosi na putovanje u Kan i drugi krug počeo je 12.
februara. Propozicije su sledeće: takmičar treba da odgleda 10 evropskih
dokumentarnih filmova na bilo kojoj od mogućih platformi (VoD, SVoD, bioskop,
festival, televizija, itd.), objavi naziv filma i platforme na kojoj je film
odgledan, postavi fotografiju kao dokaz i haštag #europeanfilmchallenge. Nakon
određenog vremena organizator takmičenja će selektovati pobednika, koji će
osvojiti atraktivnu nagradu.
Ovogodišnje 11. izdanje festivala Beldocs trajaće od 7. do 14. maja.
Нема коментара:
Постави коментар