Бас Карло Коломбара и сопран Елена
Мошук гостоваће у уторак, 27. и среду,
28. марта у представама Народног позоришта „Дон Ђовани“ и „Трубадур“.
У уторак, 27. марта на сцени Опере и театра Мадленианум (19:30) у
улози Дон Ђованија, насловог јунака истоимене Моцартове опере наступиће Карло
Коломбара, један од најпознатијих светских басова претежно вердијевског
репертоара, који је наступао у миланској Скали, Метрополитену у Њујорку,
московском Бољшој театру, Позоришту Колон у Буенос Ајресу, Опери у Паризу,
Ковент Гардену у Лондону, Арени у Верони.
Редитељ Алберто Триола, представа је у
копродукцији Народног позоришта и Мадленианума. Опером ће дириговати уметнички
директор Luglio Musicale Trapanese опере са Сицилије Андреа Черта, а у подели
су и Оливера Меркурио (Дона Елвира), Драгољуб Бајић (Лепорело), Снежана Савичић
Секулић (Дона Ана), Марко Живковић (Дон Отавио), Невена Матић (Церлина), Марко
Пантелић (Мазето) и Александар Маневски (Комендаторе).
Дан касније, (среда) 28. марта, на Великој
сцени Народног позоришта (19:30), биће изведен Вердијев “Трубадур”. Главну
сопранску улогу (Леонора) певаће Елена Мошук, интернационална звезда, родом из
Румуније, која је током досадашње веома успешне и богате каријере наступала на
скоро свим најзначајнијим оперским сценама широм Европе (миланска Скала, Бечка
опера, Краљевски театар у Бриселу, Берлинска опера...), као и у Јапану, Америци
и Кини.
У улози Грофа Луне наступиће њен
сународник, баритон раскошног гласа Флорин Естефан, рођен 1982. године у
Орадеји, дугогодишњи солиста Националне опере у Клужу.
Диригент Дејан Савић. Редитељ Ивана
Драгутиновић Маричић.
Насловну ролу, трубадура Манрика, певаће
тенор Јанко Синадиновић, а мецосопрану Јелени Влаховић и басу Ивану Томашеву
поверене су улоге циганке Ацучене, односно капетана грофове војске – Феранда.
У ансамблу су и Александра Петровић
(Инес), Данило Стошић (Руиз), Синиша Радин (Гласник) и Предраг Глигорић (Стари
Циганин).
У обе представе учествују Оркестар и
Хор Опере Народног позоришта у Београду.
Karlo Kolombara (Carlo Colombara)se
smatra jednim od najznačajnijih italijanskih verdijanskih basova na svetu.
Godine 1984. pobedio je na
takmičenju "Rikardo Straćari" u Bolonji. 1986. godine osvojio je
zlatnu medalju kao najbolji italijanski pevač na takmičenju "Đovani
Batista Vioti" u Verčeliju, a 1987. godine napravio je svoju pozorišnu teoriju
u Milanu sa As.Li.Co (Koncertno društvo iz Koma).
Godine 1989. sa svojih 25 godina
debitovao je u pozorištu La Skala u Princu od Bujona, u operi Adrijana Lekuvrer
u režiji Đanandrea Gavacenija, bio je Lorenco u
Kapuleti i Montegi, u režiji Rikarda Mutija u Teatru Boljšoj, Timur u
Turandotu,u režiji Lorin Mazela, izvedenoj u Državnoj palati Kremlja, a 1990. u
ulozi Proćide u operi Sicilijanska večernja
u režiji Mutija, Lučija od Lamermura sa Vinćencom La Skolom 1992.
godine, nastavlja na RAI, ali se redovno vraća u razne sezone u delima kao što
su Nabuko, Magbet (na otvaranju sezone Skaliđero teatra 7. decembra 1997.
godine) i u Krunisanju Popeje.
Kasnije je nastupao u
najprestižnijim pozorištima na svetu, uključujući: Bečku državnu operu,
Metropoliten u Njujorku, moskovski Boljšoj teatar, Pozorište Kolon u Buenos
Ajresu, Operi u Parizu, Kovent Gardenu u Londonu, Areni u Veroni (gde redovno
peva od 1992. do 2015. godine, otvarajući sezonu pet puta), firentinski Mađo
Muzikale, pozorište Opera u Rimu (u operi Lučija od Lamermura 1992. godine sa
Alfredom Krausom), u Tokiju i takođe u nekoliko prestižnih koncertnih dvorana
kao što su Karnegi Hol u Njujorku, Kraljevska koncertna dvorana i Vigmor Hol u
Londonu, Koncerthaus i Muzikferajn u Beču i koncertnoj hali Concertgebouw u Amsterdamu.
Sarađivao je sa vodećim
dirigentima kao što su Rikardo Šajli, Myung-Whun Chung, Kolin Dejvis, Đanandrea
Gavaceni, Karlo Maria Đulini, Eliahu Inbal, Lorin Mazel, Zubin Mehta, Rikardo
Muti, Antonio Papano, Majkl Plason, Džordž Pretr, Volfgang Savališ, Đuzepe
Sinopoli i Georg Solti, kao i sa režiserima kao što su Žan-Pjer Ponel, Franko
Zefireli, Verner Hercog, Luka Ronkoni, Grejem Vik, Robert Karsen, Ilajdža
Mošinski, Džonatan Miler, Peter Štajn i mnogi drugi.
Među brojnim izdanjima za
najvažnije produkcijske kuće sećamo se Aide i Lučije od Lamermura u režiji
Zubina Mehte, šest izdanja Verdijevog Rekvijema i recitala Velike operske
scene, koje je objavila Deka 2016. godine.
Tokom svoje karijere, Karlo
Kolombara dobio je nagrade Lauri Volpi (1994), Oracio Tozi (1995), Kapeli
(1999), Zlatna pređa (2002), Monteverdi (2009), Zlatna nagrada Bonci (2011),
Domeniko Dancuzo (2014), Međunarodna operska nagrada - Oskar dela Lirika
(2017).
Нема коментара:
Постави коментар