Поводом наступајућег, XIX Међународна
смотра археолошког филма, у Кинотеци је одржана конференција за медије. Народни
музеј у Београду организује Деветнаесту међународну смотру археолошког филма у
Југословенској кинотеци од 22. до 29. марта.
Том приликом биће приказано 39 филмова из 13 држава.
Овогодишњу смотру Народни музеј
организује у сарадњи сa Институтом Конфуције, Руским домом, Гете институтом,
Италијанским институтом за културу, Институтом Сервантес, Хеленском фондацијом
за културу, Културним центром Исламске Републике Иран и амбасадама Републике
Азербејџан, Републике Турске, Украјине, Републике Бугарске, као и самосталним
ауторима из Хрватске и Србије.
Почасни гост овогодишње Смотре је
Народна Република Кина са филмом Уметност у пећинама провинције Гансу којим ће
смотра бити свечано отворена.
У програм је ове године уврштено
укупно 39 филмова из 13 земаља – Кине (1), Турске (1), Азербејџана (2), Немачке
(4), Италије (5), Шпаније (3), Грчке
(4), Ирана (1), Хрватске (1), Бугарске (1), Русије (4), Украјине (1) и Србије
(11). Филмови својим садржајем у
највећој мери доносе новине из света археологије, у виду репортажа, али и образовних филмова који представљају важна
открића, као и изузетна достигнућа древних цивилизација. Филмска остварења су
углавном била приказана на угледним
европским фестивалима археолошког филма, попут фестивала у Роверету у Италији,
Ируну у Шпанији или у немачком Килу. Као и претходних година, филмови се
одликују високим научним квалитетом, али и иновативним приступом културној
баштини, омогућавајући на тај начин, не само стручњацима него и свим
заинтересованим посетиоцима да се упознају са најновијим археолошким
истраживањима у свету и код нас.
Народни музеј редовни је домаћин
ове смотре од 1998. године, када је у сарадњи са организаторима Фестивала у
Роверету, часописом Аrcheologia Viva и
Италијанским институтом за културу у Београду, код нас први пут организована
оваква манифестација. Смотра нема такмичарски карактер и од самог почетка је
замишљена као ревија најновијих остварења у продукцији документарног филма.
Будући да је Србија актуелни
координатор радном групом за културу
оквиру Организације за црноморску економску сарадњу – BSEC и да ће
текуће године бити домаћин министарске конференције из области културе, посебно
задовољство је ће у оквиру смотре бити приказани филмови земаља BSEC-а: Русије,
Грчке, Турске, Украјине, Бугарске, Азербејџана и Србије.
Руковођени тежњом ка унапређењу
понуде смотре, ове године ће бити представљени филмови младих истраживача и
студената археологије Филозофског факултета у Београду, као и два анимирана
филма Студија за анимацију Дечјег културног центра. Последњег дана смотре,
предвиђено је одржавање трибине Археологија и медији са релевантним учесницима
из сфере науке и новинарства.
Филмске пројекције ће почињати
сваки даном у 19:30 часова у Свечаној сали Југословенске кинотеке у Узун
Мирковој 1. Улазнице се могу купити на билетарници Југословенске кинотеке.
Програм фестивала (у ПДФ формату) можете преузети овде.
Програм 19. Међународне смотре археолошког филма
ЧЕТВРТАК, 22. март
19 часова – Свечано отварање
Уметност у пећинама провинције Гансу
甘肃石窟艺术
Режија: Jiao Bingkun, Кина 2015.
Трајање 30’
Провинција Гансу која се налази у
северозападном делу Кине, представља колевку кинеске цивилизације. Преко 2000
година чувени Пут свиле пролазио је кроз ту провинцију, због чега је овај
регион био важан за културну и економску размену између Истока и Запада.
Уметност у пећинама представља веома
важан део будистичке културе. Пећине су најчешће грађене на планинама и по
њиховим ободима, што у великој мери одражава идеју раздвајања будизма од
секуларног живота и сједињење с природом.
Овај филм приказује само један део,
од неколико стотина хиљада, уметничких дела која се налазе у пећинама западне
Кине. Како је време пролазило, већина храмова у градовима била је уништена, али
су углавном остале очуване пећине са уметничким радовима по ободима
планина. Оне су постале изузетно ретка и драгоцена културна заоставштина.
Велики број пећина и храмова широм провинције Гансу потврда су да је кроз
историју ово подручје имало значајну улогу за процват будистичке уметности.
Сензационално откриће у Бразилу.
Први Американци
Sensationsfund in Brasilien. Die ersten Amerikaner
XIX Међународна смотра археолошког филма, Народни Музеј у
Београду Бразил
Режија: Peter Prestel, Gisela
Graichen, Немачка 2016. Трајање 43’
Нова археолошка открића у Бразилу.
Публика ће путем овог филма отпутовати у јужну Америку и сазнати о материјалним
остацима до којих су дошли археолози а
који се односе на прве људе који су живели на овом подручју.
Metalla Tricornensia – Космај
Режија: Растко Шејић, Србија 2018.
Трајање 24′
Документари филм Metalla Tricornensia“ води вас на Космај, негдашње подручје
рударског басена Metalla Tricornensia, где је римско царство црпло руду сребра.
Кроз тврђаву кохорте и над античким Demessusом. На место сусрета народа. У
пагански храм који је био и црква. У гробнице. На пустопоља
испоштеног богатства. На рушевине свести о важности прошлости.
Домаћинство у праисторији
Τρεις Αρχαιολόγοι μιλούν για το
Προϊστορικό Νοικοκυριό
Режија: Atanasios Takis, Adonis
Ksenos, Грчка 2006. Трајање 13′
Археолози Археолошког музеја у
Солуну реконструисали су помоћу
археолошког материјала како се живело у најранојој прошлости на територи
северне Грчке.
Од Египта из доба фараона до Африке
данас
Dall’Egitto faraonico all’Africa di oggi
Режија: Alfredo е Angelo
Castiglioni, Италија 2016. Трајање: 18’
Пре 3000 година на територији
северне Африке развијала се староегипатска култура која је кроз своју моћ
утицала на читав афрички континент. Филм представља кратак преглед времена древне културе до данас на овој
територији.
ПЕТАК,
23. март
19:30
Timor mortis
Режија: Катарина Ивковић, Србија
2015. Трајање 5′
Анимирани филм мкоји су урадили
студенти археологогије бави се поимањем смрти у времену старог Рима.
У античком Риму I века пре нове ере
није постојало универзално виђење живота након смрти. Већина римскох грађана је
на неки од начина поштовала претке, духове, мане и ларе.
Нови осврт на Назарет: археологија и
традиција
Rivisitare Nazareth: Archeologia e tradizione nel villaggio
abitato da Gesù
Режија: Alberto Castellani, Италија 2017. Трајање: 50’
Археолошки налази су показали да је
Назарет у I веку био слабије насељен. Пронађени су стари гробови, остаци
зидова, темељи терасе и темељи три торња. Амерички археолог Џејмс Стрејнџ је
процеенио да је Назарет у време Исусовог живота имао између 480 и 2000
становника. Приметно је било да га јеврејки извори не помињу две до III века. И
Џек Финеген је утврдио да еј Назарет био снажан јеврејски град током римског
периода. Други истраживачи сматрају да Назарет тада није ни постојао јер се не
спомиње ни у Старом завету ни у Талмуду и да археолошки материјал не показује
присуство Асирије, Вавилоније или Римског царства.
Џиновска слагалица епикурејског
записа Диогена из Ојноанде
XIX Међународна смотра археолошког филма, Народни Музеј у
Београду турски филм
A gigantic Jigsaw puzzle
The Epicurean inscription of Diogenes of Oinoanda
Режија: Nazim Güvenoğlu, Турска
2012. Трајање 32′
Антички град Еноанда у близини
Фетије је можда дом за највећи филозофски натпис антике. Диоген из Еноанде
написао је један натпис о Епикурејској философији који је данас предмет
истраживања научника.
Повратак
Η επιστροφή
Режија: Giorgos Skandalaris, Грчка
2014. Трајање 23′
Музеј Византијске културе у Солуну
путем овог филма представља град Солун на основу археолошких остатака као други
најразвијенији град у Византијско доба.
Некропола Глоговик
Режија: Милан Пеца Николић, Србија
2018. Трајање 6′
Археолошки пројекат истраживања
Пештерске висоравни у бронзано и гвоздено доба. Археолошка истраживања су
почела 1977. године. Археолошки локалитети се налазе на надморској висини од
1100 до 1200м
СУБОТА,
24. март
19:30
Путовање кроз прошлост
(анимирани филм)
Режија: Студио за анимацију Дечјег
културног центра, Србија 2018. Трајање 5′
Најмлађи полазници Студија за
анимацију Дечјег културног центра урадили су омнибус филм посвећен Београдској
мумији, Требеништу и Винчи.
Парс, Персијски залив, Иран
XIX Међународна смотра археолошког филма, Народни Музеј у
Београду ирански филм
Режија: Ali Bagherzadeh Namazi, Иран
2010. Трајање: 58′
Филм прати историју Персијског
залива као једног од најстаријих мора познатих људској цивилизацији. Археолошки
подаци из 5. миленијума пре нове ере показују да је насељавање обала Персијског
залива почело још пре 7 хиљада година. Цивилизације концентрисане на његовим
обалама процват доживљавају у доба цара Дарија, када Персијски залив постаје
полазна тачка за откривање и истраживање нових светова. У новијој историји
Персијски залив за својим бројним острвима, осим стратешког значаја, представља
и ризницу природних богатстава будући да је станиште
бројним ендемским и заштићеним врстама флоре и фауне.
Лав – човек
Die Restaurierung des Löwenmenschen
Режија: Uwe Krüger, Немачка 2013.
Трајање 27’
Јун 2012. Еслинген. Завод за зађтиту
споменика. Последње поглавље чудесне археолошке приче из леденог доба. Нова
рестаурација 40.000 година старе фигурине човека – лава. Археолог Кинд, шеф
еадова Бојтелшпахер кустос Вербергер из Музеја у Улмиу , окупили су се око
рестауратора Никол Ебингер Рист и Уте Волф. Прва међу њима је пре 80 година
уобличила човека – лава. Недавно је пронађено још уломака фигурине, па је
потребно да је раставе и понпв саатаве њених 800 делова.
На трагу царске палате – Пројекат
Глац
Режија: Слободан Максић, Србија
2017. Трајање 25′
Филм прати српско – аустријски тим
стручњака и студената током прве кампање археолошких ископавања на локалитету
Глац, код Сремске Митровице 3 км од данашњег Сирмијума. На простору данашње
Србије рођено је 17 римских царева. Тројица су на овом тлу подигли палате: Галерије у Ромулијани, Максимин аја у Шаркаману и
КонстантинВелики на Меијани. Да ли Глац крије још једну царску палату показаће
предстојеће вишегодишње истрживање.
Завирити иза хоризонта
Заглянуть за горизонт
Режија: Михаил Малахов, Русија 2016.
Трајање 26′
Редитељ филма Завирити иза хоризонта
Михаил Малахов добио је задатак од Руског географског друштва да у кратком
филму представи археолошка истраживања у Русији.
НЕДЕЉА,
25. март
19:30
Убиство баскијских китоловаца
Euskal Balezaleen Triskantza
Режија: Eñaut Tolosa, Beñat Iturrioz, Шпанија 2016. Трајање: 82’
Филм прати истраживања бродолома
који се одиграо пре 400 година и убиству 32 баскијска ловца на китове на
Исланду. Ко су били тиморепловци? Где се налазе потонули бродови? Како су живели своје последње дане у
бегу од оних који су их прогонили? У истраживању је
учествовала екипа стручњака различитих дисциплина, редитеља, ронилаца и
археолога. Пратећи путању кретањаброда, трагали су за кретањем ловаца на китове
док су ронили водама фјордова северозпадног Исланда.. Тројица истраживача који
су учествовали у овом истраживању су Енјаут Толоса,
Андер Аресе и Бенјат Итуриос.
Археолошки локалитет „Анине“ – Villa
rustica
Режија: Александар Теодоровић,
Србија 2017. Трајање 16′
Најновија археолошка истраживања на
локалитету Анине код Ваљева откривају тајну из римског времена. На том месту је
постојала веома раскошна римска- Villa rustica.
Underград – потрага се наставља
Режија: Недељко Ковачић, Србија
2017. Трајање 3′
Центар за урбани развој представља
бавило се истраживањем култура и цивилизација које су се смењивале на
територији данашњег Београда.
Аљаска. Тајна Медне (бакарне) реке
Аляска. Тайна реки Медной
Режија: Михаил Малахов, Русија 2013.
Трајање 38′
Зашто се Медна река назива још и
бакарном? Да ли археолози у њеној близини
проналазе остатке људског постојања?
ПОНЕДЕЉАК,
26. март
19:30
Трајан
Traianus
Режија: Livio Zerbini, Giovanni
Ganino, Италија 2017. Трајање: 26’
Марко Улпије Нерва Трајан (Marcus
Ulpius Nerva Traianus) Рођен 53. године, ступио је на престо 98, а умро 117.
године, БИо је римски цар, наследник Нервин и припадник династије Антонина.
Трајан је био први цар којега је
усвојио претходник на престолу, са којим није био у било каквом сродству.
Такође био је други у низу петорице добрих царева који су наслеђивали један
другога путем усиновљења и током већег дела II века. Обезбедили царству унутрашњу хармонију и добру владу. Осим тога, Трајан је
пореклом са Иберијског полуострва, био први цар рођен у некој од
римскихпровинција.
Штап, виолиниста и спелеолог
Der Stab der Geiger und die Höhlenforscher
Режија: Uwe Krüger, Немачка 2015.
Трајање 45′
Један пастир је у близини Халштата,
као случајни налаз пронашао штап у пећини. Истраживачи су покушали да одгонетну
колико је штап стар, ко га је и у коју сврху користио. Фотографије су снимљене
и послате археолозима. Тако је почела истраживачка авантура.
Владимир Велики – поглед са Волиније
Володимир Великий – погляд з Волині
Режија: Волинска регионална
дирекција Државне телекомпаније Украјине, Украина 2015. Трајање 28′
Документарни филм Волинске државне
телевизије о томе шта je је познато и шта смо историјским чињеницама утврдили о
животу и значају Владимира Великог за украјински народ.
Claustra. Alpium Iuliarum
Режија: Ana Golja, Helena Traub,
Хрватска 2015. Трајање 22′
Клаустра је документарни филм о
заборављеној археолошкој баштини из периода касне антике. Иако се Клаустра
према свом значају може ставити раме уз раме са Хадријановим зидом или
Дунавским лимесом, овај највећи римски грађевиснки и војничко одбрамбени систем
из III и IV века, многи не познају. Филм
нас води кроз делове Клаустре у Хрватској и Словенији и упознаје са
припадајућим кулама, утврђењима, зидовима. Одбрамбеи систем је заправо био
саграђен као задња линија одбране. Ипак, тој сврси заправо никада није послужио, већ је коришћен током унитрашњих орачуна међу
царевима и узузрпаторима. Филм је снимљен у оквиру пројекта Клаустра – Камани
браници римскога империја 2015. године у продукцији Удруге Жмерго и Удруге
Укус, а финансиран средствима Европске унија у оквиру програма ETS SI-HR
2007-2013.
Колевка цивилизације
BƏŞƏriyyƏtin beŞiyi
XIX Међународна смотра археолошког филма, Народни Музеј у
Београду колевка цивилизације
Режија: Şamil NƏcƏfzadƏ, Азербејџан 2011. Трајање 12′
Трагови насеља на подричју данашњег
Азербејџана потичу из млађек каменог доба. Тaда је становништво веровало у извор нафте који гори
у близини Абшерона. Почетком првог миленијума на југу Азербејџана је основана
самостална држава Мана, која је у VI веку дошла под
власт Персије, а у VII веку Медије.Победом Александра Великог мнад Персијанцима
основана је државица Медија Атропатена. У II веку су је ослободили Парти.
Године 226, почиње да се назива Адербајганом и Азербејџаном.
У потрази за античким Ел Дорадом
Режија: Смиљана Попов, Србија 2017.
Трајање 22′
Београд крије остатке изгубљеног и
давно заборављеног града старог 2000 година. Тај антички град је DEMESUM и налазио се у подножју планине Космај. У
овом античком граду је чувени римски император Диокецијан одржао сабор о
рударству.
УТОРАК,
27.март
19:30
Олкас 2 : Путујући од Византијског
царства и ка њему. Средњовековне луке од Црног мора до Источног Медитерана
Olkas II :Sailing from and to Byzantium Medieval ports from
Euxinus Pontus to Eastern Mediterranean
Режија: Geogre Botsos, Грчка 2015.
Трајање 60′
Филм прати путању од Егеја до Црног
мора, заустављајући се у свим значајним трговачким центрима северне Грчке,
Бугарске, Румуније, Украјине, Грузије и Турске, који су били и луке
средњовековног трговачког брода. Пратећи поморске линије Олкаса открива се шта је повезивало народе у приобаљу Егеја и Црног мора,
истучући историјске, економске и културне везе о којима сведоче очувани
средњовековни споменици. Истовремено, споменици су и сведоци пресудног утицаја
пресотинце Византијског царства на све градове овог региона.
Петрус, средњовековни град
Режија: Божидар Боле Николић, Србија
2005. Трајање 30′
Тврђава Петрус налази се 11
километара североисточно од Параћина, на узвишењу код села Забрега, а река
Црница је окружује. Њен владар је био, савременик цара Душана и кнеза Лазара,
жупан Вукослав. У доба Римљана је на месту Петруса постојало утврђење, о чему сведоче бакарни новчићи нађени на утврђењу, а они су данас
постали део збирке Завичајног музеја у Параћину. У VI веку ту је постојало
византијско утврђење, што је подигнуто у склопу са Јустинијановим (527~565)
радовима, на утврђењу византијске власти. У околини тврђаве Петрус у X веку су
населили монаси испосници. Нова тврђава је саграђена од доба Стефана Немање, та
област представља српске државе Немањића и једину област на десној обали Велике
Мораве. Жупану Вукославу је средином XIV века Цар Душан доделио
област око Петруса, та област се од тада назива Пустош Петрус.
Прави пут
Facendo strada
Режија: Frank Helbert, Немачка 2017.
Трајање: 15’
Документарни филм представља
пројекат за обнављање древног пута који је назван „Пут аргонаута“.
Бродоградитељи Прионежја
Корабелы Прионежья
Русија 2014. Трајање 26′
На занимљив начин, филм представља
реконструкцију градње бродова од најранијих периода до данас. У филму се
открива који су метеријали били коршћено за израду, као и занимљив увид у
технолигију градње.
СРЕДА
28.март
19:30
Eis Pegas – на изворима
Eis Pegas – Alle Sorgenti
Режија: Andrea Giannone, Италија
2016. Трајање: 72’
Помоћник Вернера Херцога кренуо је
на истраживачки пут од Лондона до Модике да изврши истраживања у каменолому
Испица, међу пећинама, катакомбама. Такође на овом путу наилизи на остатке
античких градова у Италији.
In cervisi veritas
У пиву је истина
Србија 2015. Трајање 12′
Поред вина пиво је било изузетно
популарно као пиће у античком свету. Како се давно пиво правило, које су житарице коришћене за прављење овог
пића само су нека питања на која одговор дају аутори овог филма- студенти археологије.
Руке из прошлости
Hands from the past
Режија: José Camello Manzano,
Шпанија 2016. Трајање 32′
У пећинском сликарству, руке
представљају један од најстаријих видова симболичког изражавања. У филми Руке
из прошлости стручњаци у неколико области говоре o хронолигоји, тумачењу и различитим облицима
палеолитског живота и врћају нас 40.000 година уназад, када су живеле две, за
нашу прошлост најзначајније врсте
праисторијског човека: неанддерталции кромањонци.
Филм је део пројекта који се састоји
од стварања базе података са тродимензионалним дигиталним архивом палеолитски
европског пећинског сликарства путем тхнолишких и методолошких иновација
развијених у Екстрамадуру. Оне такође омогућавају проучавање, квантитативну и квалитативну анализу руку, не доводећи у ризик,
њихову деликатну конзервацију.
Игра престола, српски витешки код
Режија: Смиљана Попов, Србија 2017.
Трајање 23′
Ова филмска прича води гледаоце у
време када су обале Србије запљускивла три мора , а она била огромно царство.
Звучи као почетак бајке, али реч је о српској „игри престола“ о најсјајнијем
периоду српске државе у њеној прошлости када се протезала од Дунава до
Коринтског залива од Јадранског до Егејског и Јонског мора. Јунак ове епизоде
је први српски цар . Душан илни, једини средњовековни владар и једини Немањић
који је сахрањену Београду.
Древне књиге у камену
A stone book of ages
Режија: Gyulnara Abdullayeba, Азербејџан 2009. Трајање 18′
Натписи на стенама које су открили
азербејџански археолози представљају праву енигму.
ЧЕТВРТАК
29. март
19:30
У потрази за изгубљеном будућношћу
El busca del futuro perdido
Режија: Alfonso Par, Luis Quevedo,
Шпанија 2016. Трајање: 62′
Документарни филм прати Карлоту,
младу девојку која путује светом у потрази за одговором о будућности
човечанства. На ово путовање не иде сама већ са ујаком, Луисом Кеведом и
археологом Едуардом Карбонељем, а путовање ће их навести на размишљање о
приодној и културној селекцији. Африка, Лапонија, Турска , полуострво Јукатан,
само су нека од места која ће посетити и филмски овековечити.
Лица Етрураца – канопске вазе из
Толеа
Facce di Etrusco – I Vasi Canopi di Tolle
XIX Међународна смотра археолошког филма, Народни Музеј у
Београду лица етрураца
Режија: Alessandro Barelli, Италија
2017. Трајање: 32’
Путовање кроз време води нас на
археолошка ископавања некрополе Толе на територији Тоскане. Управо на овом
локалитету пронађене су канопске посуде за које се верују да припадају
Етрурској култури.
Аљаска. Белешке из Новог Света
Аляска. Заметки с Нового Света
Режија: Ольга Погудина, Русија 2012.
Трајање 52′
Прошле године публика је по први пут
на нашој смотри видела истраживања археолога, историчара и геолога на Аљасци. Ове
године наставља се занимљива прича из далеке Аљаске.
Ерехтејон – историја, реконструкција
Το Ερέχθειο, ιστορία, αναστηλώσεις
Режија: Dimitris Patrikios, Грчка
2010. Трајање 18′
Храм је у јонском стилу, а обухватао
је неколико култних места.Улаз у Атенино светилиште налазио се на истоку, а у
Посејдоново на северу, где је и портик са шест стубова. Једна врата воде из
портика у отворено светилиште на западној страни у тзв. Пандросеон, где је расла Атенина света маслина, а друга у Посејдоново
светилиште, у чијем се пронаосу налазио извор слане воде настао ударцем
Посејдоновог трозупца. На југу је трем са каријатидама, саграђен изнад
Кекроповог гроба.
Pages from the Perpetual Chronicle of Plovdiv
XIX Међународна смотра археолошког филма, Народни Музеј у
Београду пловдив
Режија: Jordan Detev, Бугарска 2012. Трајање 33′
Пловдив – Φιλιππούπολη, је један од
најстаријих европских градова , старији од Рима, Атине и Константинопоља. Први
трагови потичу из микенског периода. Пловдив је био познат као тврђава
Eumolpija. Године 342 п.н.е. град је освојио Филип II Македонски, отац Александра
Великог, који му је дао име Filipolis. Касније, град је постао независтан, да
би касније ушао у сасав римског царства под називом Trimontium (град на три
брега). Тада је био главни град провинције Тракија. Најважнији војни римски пут
на Балканском полуострву Via Militaris, пролазио је
кроз овај град.У време римљана град доживљава процват. Тада су саграђени многи
јавни објекти, гробља, купалишта и позоришта. И данас се у Пловдиву могу видети
рушевине града из овг периода.
Нема коментара:
Постави коментар