ПЕСМА ШТО СЕ БОРЕ МИСЛИ МОЈЕ У СВЕТЛУ НОВИХ ИСТОРИЈСКИХ ИЗВОРА

Музеј града Београда има задовољство да вас позове на предавање

ПЕСМА ШТО СЕ БОРЕ МИСЛИ МОЈЕ У СВЕТЛУ НОВИХ ИСТОРИЈСКИХ ИЗВОРА

Предавач:  Др Радомир Ј. Поповић, виши научни сарадник Историјског института у Београду

Среда, 10. јануар 2018. године, у 17 часова

Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, Београд

У Конаку кнегиње Љубице, у среду, 10. јануара 2018. године, у 17 часова, др Радомир Ј. Поповић, виши научни сарадник Историјског института у Београду, одржаће предавање Песма Што се боре мисли моје у светлу нових историјских извора. Предавање се реализује као део пратећег програма актуелне изложбе Анастас Јовановић – Уметност и нови медији.

Песма Што се боре мисли моје једна је од најпопуларнијих староградских композиција. У литератури се уврежило мишљење да је аутор, кнез Михаило, песму посветио својој љубави и сестричини Катарини Константиновић. У новије време настало је тумачење да је кнез песму, ипак, посветио принцези Клеопатри Карађорђевић. Недавно публиковани мемоари Константина Јовановића, сина Анастаса Јовановића, бацају сасвим ново светло на то ко је била кнежева песничка муза. Наиме, реч је о једној немачкој принцези из аристократске породице Лихтенштајн у коју је кнез несрећно био заљубљен. Ако је судити према том извору, стихове је кнез могао написати крајем пете или на самом почетку шесте деценије 19. века. 

Приближно у исто време и независно од кнежевoг песничког надахнућа настала је композиција Што се боре мисли моје. Наиме, поводом петнаестог рођендана кнегиње Клеопатре Карађорђевић чешки композитор Алојз Калауз, који је у Србији боравио од 1843. године, компоновао је 1850. године композицију Што се боре мисли моје.  Средином педесетих година 19. века исту мелодију поново је компоновао Корнелије Станковић. Шездесетих година 19. века Станковићева композиција и кнежеви стихови редовно су извођени на баловима у Београду. На предавању ће се указати на релевантност и важност мемоара као историјског извора, посебно успомена Анастаса и Константина Јовановића. (др Радомир Ј. Поповић)

Улаз је слободан.