Noć od hiljadu časova je austrijski
triler u kojem mrtvi preci uskrsavaju ne bi li još više zakomplikovali život svojim potomcima. I ne samo što sa sobom donose i sve svoje uspomene,
tajne i strasti, nego i neke nikad raščišćene račune. Nema deda Hermana, a nestala
je i fascike koja krije podatke iz nacističkih vremena.
Kada se porodica Ulih okupi jedne
večeri u Beču, pridružuju im se i preminuli rođaci. Dok se oni bore za kontrolu
nad porodičnim poslom, „umrli“ preci otkrivaju kako je bogatsvo porodice
zapravo stečeno.
Svugde austrougarska prašina, aždaje iz prošlosti, satovi,
telefoni i upaljači opet volšebno prorade, na kafkijanski uviđaj dotrči brka
policajac s pratnjom pod bizmarovskim šiljatim šlemovima i s birokratskim radnim
navikama.
Vreme je ciklično, vraća se
prošlost i meša s sadašnošću tako da se granice među njima gube, nestaju.
Gamižu neki stvorovi u snoviđenju i žude za krvlju...
U takvom poretku stvari,
ključno je pitanje kome se uopšte može verovati u prepletenoj mreži laži,
tajni i ljubavnih afera. U svetu u kojem
čak ni smrt ne znači konačan kraj.
Ko će i kako odmotati to vrzino
kolo?
Svako ostvarenje koje pretenduje
da ima umetničke konotacije poseduje dva paralelna toka; jedan u kojem autor na
simboličan način iznosi svoje stavove i drugi, pitkiji, dostupniji širim masama,
u kojem se odvija osnovna radnja.
Ovi tokovi moraju biti usklađeni
i uravnoteženi inače prete dva problema-da delo ode u banalost ili da postane
filozofski traktat. Deluje da je u ovom zanimljivo-neočekivanom-uvrnutom filmu
taj balas na pravi način potrefljen.
Još jedno preispitivanje neslavne
prošlosti, krivice i zločina, s humorističkim otklonima kod vremenskih rivajndova.
„Naše trupe su ušle u Pariz!“
„Zar opet?“
Da li su deca taoci onoga što su činili njihovi roditelji?
Po stilistici film koji nas vodi
u prošlost, podsetio me je na film koji je tematizovao budućnost (Brazil). Kao
što je prošlost iskoćila iz prašnjave kutije, tako iznenada u njoj i iščezava. A
danas je u Austriji u koaliciji na vlasti je i jedna partija (Slobodarska
partija Austrije (FPO)) koja budi uznemirujuće asocijacije na prošlost.
Noć od 1000 časova
(Night of a 1000 Hours, Austrija, 2016, 92 min) misterija, triler
Režiser Virgil Vidrig rođen je 16. maja 1967. godine u Salcburgu. On je
multimedijalni umetnik, scenarista, profesor na Univerzitetu primenjenih
umetnosti, odrastao u kući staroj petsto godina, s komšijom Peterom Hankeom i
družeći se sa Vimom Vendersom. Prvu kameru (super 8) dobio je u svojoj
trinaestoj godine. Tada (1980:) snima kratke filmove: „Мoj kućni život“( My Homelife),
„Prženo meso“ ( Gebratenes Fleisch) и“Tri puta ULF“ (3 mal Ulf).
Ovi radovi propraćeni su animiranim filmom „I boje mogu da sanjaju“ ( Auch
Farbe kann träumen).
Godine 1983. godine započinje rad
na „Duhu
vremena“ ( Vom Geist der Zeit). Ni neuspeh u školi ne sprečava ga da
okonča svoj prvi prvi dugometražni film posle 14 meseci napornog rada.
Četiri godine kasnije osniva, sa
još dva ortaka, kompaniju za distribuciju Classic Films. Usmeravaju se ka umetničkom filmu. Postaje asistent Džonu
Bejliju, kamermanu i režiseru, da bi 1990. otišao da radi s njim u Holivud.
Нема коментара:
Постави коментар