KulturniK: Ustav Republike Hrvatske

петак, 19. јануар 2018.

Ustav Republike Hrvatske

U fokusu filma su četvoro ljudi koji žive u istoj zgradi i zaziru jedni od drugih, a razlikuju se po imovinskom statusu, seksualnim navikama, nacionalnosti i veri. Verovatno se nikad ne bi obratili jedni drugima, da ih nesreća na to nije naterala i učinila da zavise jedni od drugih.

Glogovac u filmu glumi profesora, Vjeku, koji živi sa nepokretnim ocem, nekadašnjim ustaškim oficirom. Opušta se tokom noćnih šetnji, kada, odeven kao žena, luta gradom.

U jednoj od tih šetnji pretući će ga grupa obesnih mladića.

U bolnici će ga prepoznati Maja, medicinska sestra, koja živi u podrumu njegove zgrade.

Od toga trenutka Maja će počneti da brine o njima. Zauzvrat Vjeka će Majinom mužu, policajcu karakteristično srpskog imena Anta, pomoći da pripremi ispit iz Ustava Republike Hrvatske.

Tako započinje ova topla ljudska, lekovita priča o ljubavi i mržnji, hrabrosti i kukavičluku, erotici i netrpeljivošću prema onome što ne razumemo ili ne prihvatamo. Snažna analiza netrpeljivosti "malih razlika“ gde se varvarstvo javlja ili kao prosipanje vode za sreću ili kao stezanje i opuštanje šake kod pamćenja i reprodukuktovanja znanja. Gde se navodno gospodstvo povlači pred „tuđim“ jelima.

Da li su nam svi koji nisu isti, oni druge nacije, vere, seksualne orjentacije zaista zakleti neprijatelj?

Da li nam treba Ustav ako je mrtvo slovo na prapiru, ako se samo nabiblfla, a ne primenjuje?

Šta su se to psi toliko nekome zamerili da ih truje i sakati?

To podmiklo seme mržnje destruktivno je da sve razara. To je tumor na telu svakog društva.

Sjajna glumačka ekipa u dinamičkoj, na trenutke komičnoj radnji, nudi nam optimistički i nadajmo se ne utopistički Grlićev stav da će ljubav ipak pobediti mržnju. Simbolično, za to će trebati da nestane, sakata nakaza fašisoidne ideologije, koja iako posustale i ne previše poletne, vegetira među nama, viri iz ormana i regeneriše se.

Pored Glogovca igraju Ksenija Marinković, Dejan Aćimović i Božidar Smiljanić, a scenario filma potpisuje Ante Tomić zajedno sa Rajkom Grlićem.

Posle velikog uspeha ovog kotraverznog filma, vragolani iz Satiričkog kazališta Kerempuh su ga postavili na scenu, a u režiji Vinka Brešana.

Rajko Grlić je rođen 2. septembra 1947 u Zagrebu u porodici marksističkog filozofa Danka Grlića i novinarke-spisateljice Eve Izrael-Grlić. S očeve strane preci su podunavske Švabe, a s majčine sarajevski Jevreji. Porodica Grlić (izvorno Gerlich) je došla iz Švarcvalda u doba kraljice Marije Terezije i Habsburške monarhije.

Prvi kratki amaterski film uradio je 1963. U trogodišnjem razdoblju Grlić je uradio šest amaterskih filmova i dobio više od dvadeset nagrada na amaterskim filmskim festivalima. Diplomirao je na Akademija umetnosti - Fakultetu za film i televiziju, u Pragu. Tokom sovjetske okupacije Čehoslovačke, Grlić je bio član štrajkačkog odbora na FAMU. Svaki čovjek je dobar čovjek u hrđavom svijetu, je njegov jednosatni TV dokumentarac snimljen 1969 u produkciji TV Zagreba, koji je zabranjen. Autor je kultnih filmova kao što su: Samo jednom se ljubi, Bravo maestro, U raljama života, Za sreću je potrebno troje. Zajedno sa Srđanom Karanovićem napisao je scenario za kultnu seriju Grlom u jagode. U trenutku raspada Jugoslavije završavao je film Čaruga. Po romanu Ante Tomića Ništa nas ne smije iznenaditi (s kojim kasnije nastavlja saradnju na Ustavu Repubike Hrvatske) 2006. godine snima film Karaula, prvi film snimljen posle raspada zajedničke države, na kojem su udružene radila ekipe iz Hrvatske, Makedonije Srbije, Slovenije i Bosne i Hercegovine.