Kurtizana koja je flertovala sa smrću
„Stajala je sama, u blatu, odevena u svilene čarape, kratku bluzu i odelo
sive boje, dok su njene moderne čizmice polako tonule u blato u koje će pasti i
njeno beživotno telo. Na glavi je nosila trokraki šešir, nagnut na jednu
stranu, koji je prekrivao kosu već prošaranu sedim vlasima, posledica boravka u ćeliji zatvora Sent Lazar.“
Spomenik u rodnom gradu |
Mata Hari, tačnije Margareta
Gertruda Zele (Margaretha Geertruida Zelle, 1876. - 1917.) bila je plesačica i kurtizana, špijun i to
može biti dvostruki, zbog čega je streljana.
Rodila se u holandskom mestašcu
Leuven. Poticala je iz umućne porodice. Udala se, preko novinskog oglasa 1895, za
oficira škotskog porekla u holandskoj vojsci Rudolfa Mek Leoda, od nje starijeg
20 godina. Živeli su na Javi, Sumatri, dobili, ali i izgubili dvoje dece i razveli se
(1905.). Zlobnici tvrde da je on njega dobila prevare, batine, čak i sifilis.
Govorila
je maternji holandski, francuski, engleski, italijanski, a verovatno i nemački
jezik. Novembra 1903. odlazi u Pariz gde radi kao cirkuska jahačica. Pošto je
jedva sastavljala kraj s krajem, pozirala je za erotske i provokativne
fotografije. Širom auditorijumu postala je poznata 13. maja 1905. kao egzotična
plesačica orijentalnog plesa. Tada je i uzela umetničko ime Mata Hari, što na
indonezijskom i malajskom znači "sunce". Predstavljala se kao
javanska kraljica poreklom iz indijske svešteničke kaste.
Privukla je pažnju
uticajnih ljudi iz mnogih zemalja, poput Francuske, Rusije i Nemačke.
Kada je izbio Veliki rat, Holandija je ostala
neutralna, a Mata Hari s njenim pasošem bila slobodna kao ptica. Pripadnicima
tajne britanske službe hvali se da špijunira za Francuze, dok iz Madrida u Berlin stižu obaveštenja od nemačkog špijuna pod šifrom H-21.
Francuska tajna
služba smatrala je da se krije Mata Hari. Uhapšena je 13. januara 1917. u sobi hotela
"L'Elysee-Palace" u Parizu, po nalogu samog francuskog ministra rata, smeštena u zatvor
Sen Lazar, izvedena pred sud u Palati pravde, osuđena 24. jula zbog špijunaže,
u krivicu ju joj je stavljena smrt desetine hiljada vojnika.
Saslušanje je zalazilo i u njen
privatni život. Interesovao ih je broj i nacionalnost njenih ljubavnika. Odgovorila je da je volela
sve svoje oficire i da bi pre kao ljubavnika imala siromašnog oficira nego
bogatog bankara.
Iako su dopirala govorkanja da
takve optužbe nisu potkrepljene valjanim dokazima (potvrda o isplati iz nemačkog
konzulata za bunde i nakit i nevidljivo mastilo za koje je tvrdila da koristi
za šminku i kontracepciju), streljana je u jutro (6:15) 15. oktobra 1917. godine
u pariskom predgrađu.
Kružile su razne priče o njenoj
smrti. Po jednoj, Mata Hari je poslala poljubac streljačkom stroju koji je u rukama
držao već repetirane puške. Neki smatraju da je on ipak bio upućen njenom advokatu
i bivšem ljubavniku, a odvažniji čak misle da je bio namenjen svešteniku. Pogodila
su je samo dva od 12 ispaljenih metaka. Jedan u srce, a drugi u koleno.
Francuski
oficir joj je ispalio obavezni „samilosni” metak u glavu izjavio je da su joj zadnje reči bile:
„Merci, monsieur!"
Po drugoj, razgrnula je ogrtač i
pokazala vojnicima svoje golo telo. Po trećoj priči, Mata Hari je bila neobično
sabrana, pa je odbila da joj vežu ruke ili stave povez na oči, naivno verujući da
je streljački stroj podmićen i da će pucati ćorcima. Primetićete, ova poslednja
priča dosta podseća na libreto Pučinijeve opere.
Pošto se niko od članova porodice
nije javio, njego telo iskorišćeno je za vešbe studenata za medicinske. Glava
joj je balzamirana i smeštena u pariski Muzej anatomije, ali je ona volšebno
izgubljena, pretpostavlja se prilikom preseljenja muzeja 1954. godine.
Antropološkinja Pet Šipmen u
knjizi „Fatalne žene: Ljubav, laži i nepoznati život Mata Hari (2007.) kategorički
odbija bilo kakve špijunske priče, i tvrdi da je jedina izdaja koja se oko Mate
Hari dogodila ona od strane muškog roda. Vesli Vark, stručnjak za sigurnost i
terorizam na Univerzitetu u Otavi, siguran je da Mata Hari nikada s politikom
imala blage veze.
Pariski advokat Tibo de Monbrial, 2002. godine, zatražio je
reviziju suđenja. Zahtev je glatko odbijen. Po živetu ove fatalne žene 1931.
godine snimljen je film s Gretom Garbo u glavnoj ulozi. Bila je inspiracija za
preko 250 knjiga i romana.
Sada je pred nama inscenacija Šabačkog pozorišta.
„Naša predstava je u žanrovskom
smislu najmanje triler, a najviše melodramska priča o pokretačkoj i
nezaustavljivoj snazi ljubavi, koja često može da ode u pravcu koji nismo mogli
ni da predvidimo.
Drama "Mata Hari"
prikazuje borbu jedne u početku tek pomalo neobične žene koja je želela porodicu
i mir, a postala je simbol opasnosti i pohote, a na kraju životnog kruga žrtva
svega onoga što ju je izdvajalo iz okoline: potrebe za ljubavlju, upornosti,
strasti, samosvesti, ambicije i vremena u kome je živela, a takvim ženama se
različitost retko prašta.“, konstatuje rediteljka Snežana Udicki .
Lično sam očekivao susret sa hladnom, proračunatom, perfidnom manipulatorkom, fatalnom ženom koja poput vatre, sprži sve što joj se suviše približi. Umesto toga videli smo Mata Hari, nesrećnu ženu, kojoj su loše podeljene karte odredile sudbinu. Ono što je paradoksalno je lakoća, čak neka čudna veselost s kojom ona nosi svoj krst, sa kojom prihvata nametnuto bez ikakve pobune i bez ogorčenja. Nekako naivno i lakomisleno, što je svakako abolira od optužbi za špijunažu. To postavlja mnoga pitanja i baca sasvim novo svetlo na njen lik i delo.
U predstavi su omeđeni ključni momenti iz njene biografije koji su uticali na njenu sudbinu, od bračnog života, preko umetničke karijere i ljubavne romanse sa mladim vojnikom sve do optužbi za izdaju i smrtonosne presude.
Uporedo pratimo neku moguću, paralelnu stvarnost koja je izostala.
U predstavi su omeđeni ključni momenti iz njene biografije koji su uticali na njenu sudbinu, od bračnog života, preko umetničke karijere i ljubavne romanse sa mladim vojnikom sve do optužbi za izdaju i smrtonosne presude.
Uporedo pratimo neku moguću, paralelnu stvarnost koja je izostala.
U predstavi igraju Jovana Pantić, Kristina Pajkić, Ivana Jokić, Ksenija Melentić, Siniša Maksimović, Miloš Vojnović, Strahinja Barović, Ivan Tomašević, Borivoj Božanić, Vladimir Milojević, Nikola Breković, Marko Ribić, Lea Marković i Ognjen Teodorović.
Нема коментара:
Постави коментар