среда, 17. јануар 2018.

Šabačka Mata Hari u Narodnom pozorištu u Beogradu



 

Kurtizana koja je flertovala sa smrću

 



„Stajala je sama, u blatu, odevena u svilene čarape, kratku bluzu i odelo sive boje, dok su njene moderne čizmice polako tonule u blato u koje će pasti i njeno beživotno telo. Na glavi je nosila trokraki šešir, nagnut na jednu stranu, koji je prekrivao kosu već prošaranu sedim vlasima, posledica  boravka u ćeliji zatvora Sent Lazar.“ 

Spomenik u rodnom gradu

Mata Hari, tačnije Margareta Gertruda Zele (Margaretha Geertruida Zelle, 1876. - 1917.) bila je plesačica i kurtizana, špijun i to može biti dvostruki, zbog čega je streljana. 


Rodila se u holandskom mestašcu Leuven. Poticala je iz umućne porodice. Udala se, preko novinskog oglasa 1895, za oficira škotskog porekla u holandskoj vojsci Rudolfa Mek Leoda, od nje starijeg 20 godina. Živeli su na Javi, Sumatri,  dobili, ali i izgubili dvoje dece i razveli se (1905.). Zlobnici tvrde da je on njega dobila prevare, batine, čak i sifilis. 


Govorila je maternji holandski, francuski, engleski, italijanski, a verovatno i nemački jezik. Novembra 1903. odlazi u Pariz gde radi kao cirkuska jahačica. Pošto je jedva sastavljala kraj s krajem, pozirala je za erotske i provokativne fotografije. Širom auditorijumu postala je poznata 13. maja 1905. kao egzotična plesačica orijentalnog plesa. Tada je i uzela umetničko ime Mata Hari, što na indonezijskom i malajskom znači "sunce". Predstavljala se kao javanska kraljica poreklom iz indijske svešteničke kaste. 


Privukla je pažnju uticajnih ljudi iz mnogih zemalja, poput Francuske, Rusije i Nemačke.

Kada je izbio Veliki rat, Holandija je ostala neutralna, a Mata Hari s njenim pasošem bila slobodna kao ptica. Pripadnicima tajne britanske službe hvali se da špijunira za Francuze, dok iz Madrida u Berlin stižu obaveštenja od nemačkog špijuna pod šifrom H-21.

Francuska tajna služba smatrala je da se krije Mata Hari. Uhapšena je 13. januara 1917. u sobi hotela "L'Elysee-Palace" u Parizu, po nalogu samog  francuskog ministra rata, smeštena u zatvor Sen Lazar, izvedena pred sud u Palati pravde, osuđena 24. jula zbog špijunaže, u krivicu ju joj je stavljena smrt desetine hiljada vojnika. 


Saslušanje je zalazilo i u njen privatni život. Interesovao ih je broj i nacionalnost njenih ljubavnika. Odgovorila je da je volela sve svoje oficire i da bi pre kao ljubavnika imala siromašnog oficira nego bogatog bankara.

Iako su dopirala govorkanja da takve optužbe nisu potkrepljene valjanim  dokazima (potvrda o isplati iz nemačkog konzulata za bunde i nakit i nevidljivo mastilo za koje je tvrdila da koristi za šminku i kontracepciju), streljana je u jutro (6:15) 15. oktobra 1917. godine u pariskom predgrađu.


Kružile su razne priče o njenoj smrti. Po jednoj, Mata Hari je poslala poljubac streljačkom stroju koji je u rukama držao već repetirane puške. Neki smatraju da je on ipak bio upućen njenom advokatu i bivšem ljubavniku, a odvažniji čak misle da je bio namenjen svešteniku. Pogodila su je samo dva od 12 ispaljenih metaka. Jedan u srce, a drugi u koleno. 

Francuski oficir joj je ispalio obavezni „samilosni” metak u glavu izjavio je da su joj zadnje reči bile:

„Merci, monsieur!"


Po drugoj, razgrnula je ogrtač i pokazala vojnicima svoje golo telo. Po trećoj priči, Mata Hari je bila neobično sabrana, pa je odbila da joj vežu ruke ili stave povez na oči, naivno verujući da je streljački stroj podmićen i da će pucati ćorcima. Primetićete, ova poslednja priča dosta podseća na libreto Pučinijeve opere.


Pošto se niko od članova porodice nije javio, njego telo iskorišćeno je za vešbe studenata za medicinske. Glava joj je balzamirana i smeštena u pariski Muzej anatomije, ali je ona volšebno izgubljena, pretpostavlja se prilikom preseljenja muzeja 1954. godine.


Antropološkinja Pet Šipmen u knjizi „Fatalne žene: Ljubav, laži i nepoznati život Mata Hari (2007.) kategorički odbija bilo kakve špijunske priče, i tvrdi da je jedina izdaja koja se oko Mate Hari dogodila ona od strane muškog roda. Vesli Vark, stručnjak za sigurnost i terorizam na Univerzitetu u Otavi, siguran je da Mata Hari nikada s politikom imala blage veze. 


Pariski advokat Tibo de Monbrial, 2002. godine, zatražio je reviziju suđenja. Zahtev je glatko odbijen. Po živetu ove fatalne žene 1931. godine snimljen je film s Gretom Garbo u glavnoj ulozi. Bila je inspiracija za preko 250 knjiga i romana. 



Sada je pred nama inscenacija Šabačkog pozorišta. 

„Naša predstava je u žanrovskom smislu najmanje triler, a najviše melodramska priča o pokretačkoj i nezaustavljivoj snazi ljubavi, koja često može da ode u pravcu koji nismo mogli ni da predvidimo. 

Drama "Mata Hari" prikazuje borbu jedne u početku tek pomalo neobične žene koja je želela porodicu i mir, a postala je simbol opasnosti i pohote, a na kraju životnog kruga žrtva svega onoga što ju je izdvajalo iz okoline: potrebe za ljubavlju, upornosti, strasti, samosvesti, ambicije i vremena u kome je živela, a takvim ženama se različitost retko prašta.“, konstatuje rediteljka Snežana Udicki .
 

Lično sam očekivao susret sa hladnom, proračunatom, perfidnom manipulatorkom, fatalnom ženom koja poput vatre, sprži sve što joj se suviše približi. Umesto toga videli smo Mata Hari, nesrećnu ženu, kojoj su loše podeljene karte odredile sudbinu. Ono što je paradoksalno je lakoća, čak neka čudna veselost s kojom ona nosi svoj krst, sa kojom prihvata nametnuto bez ikakve pobune i bez ogorčenja. Nekako naivno i lakomisleno, što je svakako abolira od optužbi za špijunažu. To postavlja mnoga pitanja i baca sasvim novo svetlo na njen lik i delo. 

U predstavi su omeđeni ključni momenti iz njene biografije koji su uticali na njenu sudbinu, od bračnog života, preko umetničke karijere i ljubavne romanse sa mladim vojnikom sve do optužbi za izdaju i smrtonosne presude. 

Uporedo pratimo neku moguću, paralelnu stvarnost koja je izostala. 



U predstavi igraju Jovana Pantić, Kristina Pajkić, Ivana Jokić, Ksenija Melentić, Siniša Maksimović, Miloš Vojnović, Strahinja Barović, Ivan Tomašević, Borivoj Božanić, Vladimir Milojević, Nikola Breković, Marko Ribić, Lea Marković i Ognjen Teodorović.

Нема коментара:

Постави коментар