Od 10. septembra do 12. novembra 2019. u Muzeju afričke umetnosti održaće se niz predavanja, jednodnevni kurs, dečje radionice, javna vođenja i filmsko veče osmišljeni kao prateći programi uz tematsku izložbu „Pod lupom – Staroegipatske zbirke u muzejima u Srbiji“.
Izložba „Pod lupom“ predstavlja izbor iz 12 muzejskih zbirki u Srbiji i izvanredna je prilika da se upoznate sa predmetima, različitim kontekstima nabavke i specifičnostima njihove kulturne „biografije“.
Predmeti obuhvataju hronološki raspon od Starog carstva do rimskog doba – približno od 2686. god. pre n. e. do četvrtog veka n. e – to jest, skoro svaki istorijski period starog Egipta. Većina njih je nepoznatog mesta porekla, jer su pretežno stigli u muzejske zbirke današnje Srbije kao putnički suveniri iz Egipta, i to uglavnom od druge polovine XIX veka naovamo, zatim kao pokloni važnim državnicima, kao što je Josip Broz Tito (1892-1980, vođa i predsednik SFR Jugoslavije), ili kao slučajni arheološki nalazi i retki muzejski otkupi. Važno je takođe istaći da je većina predmeta bila pohranjena u muzejskim depoima i, zapravo, nije bila dostupna široj javnosti.
Stručnjaci iz zemlje i inostranstva pridružili su se pratećem programu sa željom da najširoj javnosti približe svojevrsni kulturološki fenomen koji se pruža od naučnih istraživanja do filmske umetnosti i ispoljava u sakupljanju, izlaganju, stručnom i amaterskom bavljenju, kao i sveopštom fascinacijom starim Egiptom.
Utorak, 10. septembar 2019, 17:00
Predavanje: PUTNICI I KOLEKCIONARI U EGIPTU - STVARANJE STAROEGIPATSKIH ZBIRKI U SRBIJI
Govori: Aleksandra Prodanović Bojović, viši kustos, Muzej afričke umetnostiInteresovanje za prikupljanje blaga drevnog Egipta na našim prostorima počinje tokom 19. veka, u jeku evropskog naučnog zanimanja za civilizaciju u dolini Nila i procvata egiptologije. Istraživanje porekla egiptoloških muzejskih zbirki u Srbiji, od kojih su neke stare više od stotinu godina, otkriva kako je fascinacija drevnom kulturom Egipta stigla do Srbije, kako i zašto su donatori pomenutih zbirki putovali u Egipat i šta ih je motivisalo da nabavljaju predmete.
Ulaz: besplatan
Nedelja, 15. septembar 2019, 11:00
Javno vođenje kroz tematsku izložbu: POD LUPOM – STAROEGIPATSKE ZBIRKE U MUZEJIMA U SRBIJI
Ulaz se plaća. Više informacija na stranici „Nedelja u MAU"Nedelja, 15. septembar 2019, 11:00
Radionica za decu uzrasta 4 do 12 godina: NAPRAVI EGIPATSKE KARTUŠE
U starom Egiptu su imena kraljeva, kraljica i drugih istaknutih ljudi bila zapisana hijeroglifskim znakovima u posebnim, uokvirenim poljima – kartušima. Učesnici radionice otkriće hijeroglifske znakove koji odgovaraju slovima njihovog imena i zatim će ih nacrtati i napraviti od papira priveske po uzoru na oblik kartuša. Na radionici će biti prikazani i primeri najpoznatijih likovih dela drevnog kraljevstva na obali Nila koja su sačuvana u piramidama i hramovima, što će poslužiti kao inspiracija deci da nacrtaju omiljene motive na stranicama jedne male piramide.Ulaz se plaća. Više informacija na stranici „Nedelja u MAU"
Utorak, 17. septembar 2019, 17:00
Predavanje: HRAM NAJUDALJENIJEG JUGA
Govori: Pavel Onderka, kustos egipatskih i nubijskih antikviteta u Nacionalnom muzeju – Naprstek muzeju azijskih, afričkih i američkih kultura u Pragu (predvodnik Arheološke ekspedicije u Vad Ben Nagu, Sudan)Putnici sa Zapada koji su tokom 19. veka posećivali granice savremenog Sudana, opisivali su ostatke hrama lociranog pored sela Vad Ben Naga (ime koje ovo mesto nosi i danas). U to vreme, ruševine su prevashodno bile u vidu stubova sa predstavama boga Besa u velikim dimenzijama. Ruševine su s vremenom nestale, a više od sto godina kasnije, otkrivene su u okviru Arheološke ekspedicije u Vad Ben Nagu kojim je rukovodio Češki nacionalni muzej 2009. godine. Iskopavanja koja su trajala čitavu deceniju dovela su do otkrića da je hram bio posvećen boginji Mut i da su ga u prvom veku nove ere izgradili meroitski vladari – Kralj Natakamani i Kraljica Amanitore, čije su arhitekte projektovale zdanje u znak potvrde „Mita o solarnom oku“.
Ulaz: besplatan
Nedelja, 22. septembar 2019, 11:00
Javno vođenje kroz tematsku izložbu: POD LUPOM – STAROEGIPATSKE ZBIRKE U MUZEJIMA U SRBIJI
Ulaz se plaća. Više informacija na stranici „Nedelja u MAU"Nedelja, 22. septembar 2019, 11:00
Radionica za decu uzrasta 7+: IGRAJMO SENET – DREVNU EGIPATSKU IGRU SENET
Senet je jedna od najstarijih društvenih igara na svetu i poreklom je iz drevnog Egipta. Naziv igre označava prelaz i dovodi se u vezu sa putovanjem ka dosezanju besmrtnosti i preprekama koje se na tom putu moraju prevazići. Senet je bio veoma popularna svakodnevna igra među starim Egipćanima i igrala se u mnogobrojnim prilikama. Čest je motiv na primerima staroegipatskog zidnog slikarstva, gde su prikazani članovi porodice koji je igraju, ili pak pojedinac protiv svoje duše ba. Najstariji pronađeni fragmenti tabli i figura datiraju oko 3100. g.p.n.e., a mnogi se čuvaju u muzejima širom sveta.Učesnici radionice imaće priliku da izrade svoju tablu, pione i nauče pravila ove igre. Zatim će samostalno igrati senet u parovima.
Ulaz se plaća. Više informacija na stranici „Nedelja u MAU"
Utorak, 24. septembar 2019, od 19:00
FILMSKO VEČE
Razgovor sa Sašom Radojevićem i projekcija filmova
Razgovor moderira: Aleksandra Prodanović Bojović*U okviru Dana evropske baštine. Ulaz: besplatan. Više informacija na stranici „Dani evropske baštine“ u MAU
Nedelja, 29. septembar 2019. u 11:00
Javno vođenje kroz tematsku izložbu: POD LUPOM – STAROEGIPATSKE ZBIRKE U MUZEJIMA U SRBIJI
*U okviru Dana evropske baštine. Ulaz: besplatan. Više informacija na stranici „Dani evropske baštine“ u MAUNedelja, 29. septembar 2019. u 11:00
Kreativna radionica za decu uzrasta od 4 do 12 godina: NAPRAVI EGIPATSKE KARTUŠE
*U okviru Dana evropske baštine. Ulaz: besplatan. Više informacija na stranici „Dani evropske baštine“ u MAUUtorak, 1. oktobar 2019, u 17:00
Predavanje: POKLONI (NE)DOSTOJNI PREDSEDNIKA
Predavanje: Momo Cvijović, muzejski savetnik u Muzeju JugoslavijeJosip Broz Tito je još u vreme Drugog svetskog rata izrastao u značajnu figuru evropskog antifašističkog pokreta. O bogatoj državničkoj aktivnosti najbolje govore podaci da se, u dugom periodu bavljenja politikom, od 1941-1980. godine, Tito susreo sa oko 350 predsednika država i vlada, učinio 169 državnih poseta i boravio po pozivu u 73 zemlje sveta. Prilikom tih brojnih susreta dobio je ogroman broj poklona koji se danas čuvaju u Muzeju istorije Jugoslavije. I pored toga što je reč o darivanju na najvišem državnom nivou, dobar deo tih poklona može se svrstati u kategoriju običnih, u umetničkom smislu trivijalnih, materijalno bezvrednih predmeta serijske proizvodnje za svakodnevnu upotrebu. Ali, sa druge strane, pojedinim od tih poklona ponosili bi se i najveći svetski muzeji. Ovo je priča o nekim od tih poklona.
Ulaz: besplatan
Nedelja, 6. oktobar 2019. u 11:00
Javno vođenje kroz tematsku izložbu: POD LUPOM – STAROEGIPATSKE ZBIRKE U MUZEJIMA U SRBIJI
Ulaz se plaća. Više informacija na stranici „Nedelja u MAU"Nedelja, 6. oktobar 2019. u 11:00
Radionica za decu uzrasta 7+: POTRAGA ZA EGIPATSKIM BLAGOM
U okviru pratećih programa tematske izložbe „Pod lupom – staroegipatske zbirke u muzejima u Srbiji“ biće priređena edukativno-kreativna radionica za decu „Potraga za egipatskim blagomʺ. „Potraga za egipatskim blagomʺ u Muzeju afričke umetnosti predstavlja učesnicima radionice staroegipatsko pismo – hijeroglife, kao i umetnost drevnog Egipta. Nakon upoznavanja sa načinom na koji se hijeroglifi mogu pročitati, učesnici će dobiti zadatak da kroz grupni rad – podelom u timove – i uz pomoć kustosa, dešifruju lokacije u okviru Muzeja na kojima se nalazi skriveno – egipatsko blago!Ulaz se plaća. Više informacija na stranici „Nedelja u MAU"
Utorak, 8. oktobar 2019. u 17:00
Predavanje: USPOMENE IZ ŽARKE AFRIKE – KRATAK OSVRT NA PUTOVANJE MILORADA RAJČEVIĆA U EGIPAT
Govori: dr Uroš Matić, Austrijski arheološki institut, Akademija nauka u BečuMilorad Rajčević, „svetski putnik“, manje je poznat srpskoj javnosti. Rođen je 1890. godine u okolini Leskovca, a na put oko sveta krenuo je 14. marta 1910. godine, da bi Afriku posetio tek nakon Prvog svetskog rata. Svoja putovanja, Rajčević je opisao u putopisima „Iz žarke Afrike“ (1924) i „Na dalekom istoku“ (1930). Osvrtom na tekstove Milorada Rajčevića, prepoznaju se određeni stavovi, ili percepcije, o Egiptu („Africi“ i drugom) koji se i danas pokazuju kao relevantnim u razmatranjima dominantnih diskursa kada je u pitanju staroegipatska kultura. Naime, njegova iskustva starog i njemu savremenog Egipta naročito su važna jer su sukcesivno objavljivana u više različitih onovremenih glasila, pa samim tim uticala na formiranje znanja i opšteg javnog mnjenja, doprevši i do elitnog građanskog sloja i prevazilazeći granice Srbije.
Ulaz: besplatan
Sreda, 9. oktobar, od 12:00 do 17:30
Jednodnevni kurs: ŽIVOTINJE U STAROM EGIPTU: TELA, TEKSTOVI I PREDSTAVE
Predavači: Nenad Marković, Milan Marković, dr Uroš MatićUčešće: besplatno. Kliknite da saznate više informacija o kursu.
Nedelja, 13. oktobar 2019. u 11:00
Javno vođenje kroz tematsku izložbu: POD LUPOM – STAROEGIPATSKE ZBIRKE U MUZEJIMA U SRBIJI
Ulaz se plaća. Više informacija na stranici „Nedelja u MAU"Nedelja, 13. oktobar 2019. u 11:00
Radionica za decu uzrasta 7+: IGRAJMO SENET – DREVNU EGIPATSKU IGRU SENET
Ulaz se plaća. Više informacija na stranici „Nedelja u MAU"Utorak, 15. oktobar 2019. u 17:00
Predavanje: STARI EGIPAT U NAŠEM KULTURNOM NASLEĐU –ARHITEKTURA I LIKOVNE UMETNOSTI
Govori: prof. dr Vera Vasiljević, Filozofski fakultet u BeograduIdeje o velikoj mudrosti, skrivenim znanjima i građevinarskoj veštini starih Egipćana vekovima su, osobito od renesanse nadalje, presudno uticale na evropska shvatanja o starom Egiptu. One su bile polazište različitih tumačenja i pokretači raznorodnih vidova ispoljavanja interesovanja, uključujući one koji su se materijalizovali u arhitekturi i likovnim umetnostima a time uticale na oblikovanje dela evropske kulture. Sfinge, obelisci, arhitektonske forme, dekorativni elementi i likovne predstave čije se poreklo može tražiti u starom Egiptu ili su njim inspirisani prisutni su i u našoj sredini. Ispitivanje kojim putevima i sa kakvim značenjem su u ove krajeve dospeli staroegipatski motivi, te u kakve su kontekste smešteni, u kakve svrhe korišćeni i kako su percipirani, čini deo istraživanja našeg sopstvenog kulturnog nasleđa.
Ulaz: besplatan
Nedelja, 20. oktobar 2019. u 11:00
Javno vođenje kroz tematsku izložbu: POD LUPOM – STAROEGIPATSKE ZBIRKE U MUZEJIMA U SRBIJI
Ulaz se plaća. Više informacija na stranici „Nedelja u MAU"Nedelja, 20. oktobar 2019. u 11:00
Kreativna radionica za decu uzrasta od 4 do 12 godina: NAPRAVI EGIPATSKE KARTUŠE
Ulaz se plaća. Više informacija na stranici „Nedelja u MAU"Utorak, 22. oktobar 2019. u 17:00
Predavanje: ORIJENTALNI 'KABINET RETKOSTI' – POLITIKE MAPIRANJA I PREDSTAVLJANJA EGIPTA U PUTOPISIMA ŽENA IZ SRBIJE PRVE POLOVINE XX VEKA
Govori: Milica Naumov, kustos/antropologPreko antičke Grčke i Rima, arapskih pisaca i obnovljenog interesovanja za klasične tekstove u periodu Renesanse, fascinacija Egiptom ima dugu tradiciju pisanih izvora. Kao tema putopisa, prisutan je u zapadnoevropskoj (putopisnoj) književnosti počev od 17. veka. U kontekstu tekstova sa ovih prostora, možda manje poznata, ali svakako značajna, jesu putovanja u Egipat na koja su se, u prvoj polovini 20. veka, odvažile glumica Desa Dugalić (1897–1972) i književnica Jelena Dimitrijević (1862–1945). Na koji način su one „videle“ ovu zemlju? Za čime su tragale i kakvu sliku o drugom su nam ponudile pišući svoje beleške i dnevnike? Njihova svedočanstva sa putovanja jesu polazna osnova analize različitih slika, upisa i vrsta ideološkog, mentalnog predstavljanja Egipta i onoga što su pod Egiptom podrazumevale – istovremeno „zamišljanje“ drugog koliko i sebe.
Ulaz: besplatan
Nedelja, 27. oktobar 2019. u 11:00
Javno vođenje kroz tematsku izložbu: POD LUPOM – STAROEGIPATSKE ZBIRKE U MUZEJIMA U SRBIJI
Ulaz se plaća. Više informacija na stranici „Nedelja u MAU"Nedelja, 27. oktobar 2019. u 11:00
Kreativna radionica za decu uzrasta od 4 do 12 godina: NAPRAVI EGIPATSKE KARTUŠE
Ulaz se plaća. Više informacija na stranici „Nedelja u MAU"Utorak, 29. oktobar 2019. u 17:00
Predavanje: 'POUKA ZA MERIKAREA' – PREVOD STAROEGIPATSKOG TEKSTA NA SRPSKI JEZIK
Govori: prof. dr Danijela Stefanović, Filozofski fakultet u Beogradu„Pouka za Merikarea“, jedan od prvih traktata o prirodi vlasti za koje znamo, nastao je u starom Egiptu. Reč je o narativnom tekstu napisanom na srednjoegipatskom jeziku, u kome se pretpostavljeni autor „Pouke“ obraća budućem vladaru Egipta, svom sinu Merikareu i savetuje ga kako da postane dobar i pravedan vladar. „Pouka za Merikarea“ bi se mogla nazvati i vladarskim zaveštanjem, ili traktatom o vladaocu; većina saveta je gotovo makijavelistička i fokusirana je na vladarevu sposobnost da stvori uslove za pravednu vladavinu, te da je održi. U kontekstu vladarske ideologije i prirode vlasti u dinastičkom Egiptu, ali i u širem kontekstu antičkog sveta, tekst je jedinstven budući da se u njemu po prvi put, u odnosu na sačuvane izvore, sreće koncept vladara-pravednika i vladara-mudraca.
Prevod „Pouke“ sa srednjoegipatskog jezika i uvodna studija objavljeni su i uzdanju izdavačke kuće Evoluta.
Ulaz: besplatan
Nedelja, 3. novembar 2019. u 11:00
Javno vođenje kroz tematsku izložbu: POD LUPOM – STAROEGIPATSKE ZBIRKE U MUZEJIMA U SRBIJI
Ulaz se plaća. Više informacija na stranici „Nedelja u MAU"Nedelja, 3. novembar 2019. u 11:00
Radionica za decu uzrasta 7+: POTRAGA ZA EGIPATSKIM BLAGOM
Ulaz se plaća. Više informacija na stranici „Nedelja u MAU"Utorak, 5. novembar 2019, u 17:00
Predavanje: JUGOSLOVENSKO-EGIPATSKI KULTURNI ODNOSI U VREME RANOG HLADNOG RATA
Govori: Nemanja Radonjić, Institut za noviju istoriju SrbijeJugoslavija i Egipat činili su jednu od glavnih osovina nesvrstanosti u ranom hladnom ratu. Jake političke veze donekle je pratila i kulutrna saradnja. Od razmene folklornih ansambala, opera i simfonija, filmske saradnje i učešća na Bijenalu u Kairu, do razmene stipendista, lektora i univerzitetskih profesora pedesete i šezdesete bile su ispunjene različitim nivoima kulturnog transfera. Već 1960. godine Kairom su odjekivale Hristićeve simfonije, a u Jugoslaviji su izvođene predstave Nagiba Mahfuza. Egipat je prva afrička zemlja sa kojom je Jugoslavija potpisala konvenciju o kulturnoj saradnji (1958), kao i više dugoročnih planova o saradnji. U do tada najvećoj akciji koju je Unesko preduzeo sa ciljem zaštite svetskog kulturnog nasleđa – spasavanju nubijskih spomenika ranih šezdesetih – značajno učešće imali su i jugoslovenski stručnjaci.
Ulaz: besplatan
Nedelja, 10. novembar 2019. u 11:00
Javno vođenje kroz tematsku izložbu: POD LUPOM – STAROEGIPATSKE ZBIRKE U MUZEJIMA U SRBIJI
Ulaz se plaća. Više informacija na stranici „Nedelja u MAU"Nedelja, 10. novembar 2019. u 11:00
Radionica za decu uzrasta 7+: IGRAJMO SENET – DREVNU EGIPATSKU IGRU SENET
Ulaz se plaća. Više informacija na stranici „Nedelja u MAU"Utorak, 12. novembar 2019, 17:00
Predavanje: KROZ MUZEJSKE ZBIRKE STAROEGIPATSKIH ARTEFAKATA U SRBIJI
Govori: Nenad Marković, Češki institut za egiptologijuStari Egipat je prisutan na teritoriji Srbije kroz autentične artefakte koji se čuvaju u zbirkama različitih muzeja. U pitanju je 196 predmeta koji se mogu klasifikovati kao staroegipatski u 12 muzeja različite primarne namene u 7 gradova u Srbiji. U poređenju sa drugim evropskim zemljama i njihovim zbirkama, broj staroegipatskih artefakata u našoj zemlji je u najboljem slučaju skroman, ali ono što svakako možemo da zaključimo jeste da je raznovrsnost ovih predmeta iznenađujuće velika. Skoro svi predmeti mogu se podvesti pod jedan zajednički imenitelj: intelektualnu fascinaciju zapadne Evrope starim Egiptom, pojačanu drevnim izvorima kao što su Biblija i klasični autori. Samo predavanje će prevashodno imati za cilj da pruži pregled sastava samih zbirki u našoj zemlji.
Ulaz: besplatan
Нема коментара:
Постави коментар