KulturniK: ZATVOR ZVANI EVROPA: “Mladež bez boga”

уторак, 24. септембар 2019.

ZATVOR ZVANI EVROPA: “Mladež bez boga”

Piše: Gordan Gorunović, Belgrade Online

U prepunoj sali Ateljea 212, sa ispunjenim prolazima sa strane imali smo priliku da premijerno pogledamo ovu dinamičnu i intrigantnu predstavu u okviru 53. Bitefa. Nije smetalo ni to što je pred sam izlazak na scenu bilo tenihčkih problema. Taj "Aušvic na plaži" koji se bavi i savremenim momentima migranata koji su "zapljusnuli" Evropu kroz reči samih aktera napravio je "zatvor koji se zove Evropa".

Od početka do kraja sve je na bini perfektno funkcionisalo. Inteligento i višeslojno kombinujući motive i građu iz romana Edena fon Horvata Mladež bez boga (1938) i knjige Heroji; Masovna ubistva i samoubistva (2015) Franka Bifa Berardija, režiser Borut Šeparović razvija polemiku o uzrocima, manifestacijama i posledicama nasilja među mladima u današnjem svetu, uzrokovanom neoliberalnim kapitalizmom, opsesijom samopromocijom, raspadom humanističke ideje zajednice, te darvinističkim instinktom opstanka u džungli. „Šeparovićevi junaci“, u energetski izuzetnom tumačenju grupe sjajnih mladih glumaca, inficiraju se nasiljem putem opsesije video-igrama na temu opštih katastrofa i šerovanja fotografija i snimaka nasilja nad vršnjacima na društvenim mrežama, a zatim ih obnavljaju u stvarnom životu. Ova predstava, koja opravdano kombinuje scensku igru i njeno video-posredovanje, završava se Brejvikovom odbranom na sudu, ne ostavljajući tako nikakvu nadu. Taj deo malo dužeg monologa nekim gledaocima se nije baš svideo ali su bili u manjini.

Glumci “automati”, fizički stres, opsesivno-kompulzivne radnje, skandiranje kao gluma – ništa nova dakle nismo vidjeli, ali sam scenarij ove duže priredbe toliko je postao aktuelan da predstavu čini važnom. Ona porađa isti onaj tip ubojice, beelog rasistu, kakav se, na žalost, ostvario na Novom Zelandu, u mirnom gradu na kraju sveta, gdje je stanoviti Brenton Tarant iz čiste mržnje pobio pedesetoro dece, žena, staraca i muškaraca u dve džamije za vreme molitve

Glumci Boris Barukčić, Lucija Dujmović, Ivana Gulin, Ugo Korani, Ivan Pašalić i Bernard Tomić igraju decu koja će izrasti u nepodobne ljude po meri nepodobnih vremena.

Mladež bez boga odmah je nakon objavljivanja svrstana u jednu od najvažnijih knjiga u kanonu antiratnih romana koji kritikuju nacizam. Eden fon Horvat uspeo je da prikaže nastanak fašističkog čoveka. Lik i dela Franka „Bifa“ Berardija takođe su velika inspiracija za nastanak predstave. Autori su se poslužili njegovim otvorenim pismom kojim napušta stranku DiEM25, odričući se pritom vlastitog evropejstva, te njegovim delom Heroji, u kojem okuplja većinu likova iz predstave: Erika Harisa, Dilana Klebolda, Čoa Senga Huija, Peku Auvinena, redom ubice iz škola, koji su svoje krvave pohode završili samoubistvom, kao i Andreasa Brejvika. U predstavi boga i ulogu savremene evropske mladeži bez boga preuzimaju upravo ti antiheroji. Autorski projekt Mladež bez boga reditelja Boruta Šeparovića prikazuje omladinu bez orijentacije, bez stava, bez građanske hrabrosti, egoističnu, ravnodušnu i bezdušnu, omladinu koja raste u jezivoj hladnoći.

BORUT ŠEPAROVIĆ rođen je 1967. godine u Zagrebu. Diplomirao je filozofiju i komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a postdiplomske studije završio na DasArtsu u Amsterdamu (Napredne studije u izvođačkim umetnostima). Njegova umetnička biografija kao utemeljitelja, umetničkog voditelja, reditelja i koreografa, istovetna je biografiji Montažstroja. Pod njegovim umetničkim vođstvom od samog osnivanja 1989. godine, trupa Montažstroj postaje zaštitnim znakom novog i drugačijeg pozorišta u Hrvatskoj i inostranstvu, zadržavajući taj status sve do danas. Režirao je, koreografirao i vodio preko 50 projekata, predstava i performansa s produkcijskim potpisom Montažstroja, ali i brojnih institucionalnih pozorišta. Trajno ga zanima stvaranje angažovanog pozorišta i umetnosti koji, daleko od eksplicitnoga dnevno-političkog diskursa, uvek iznova problematizuju okruženje u kojem nastaju.

Šeparovićeva predstava Fragile, nastala kao koprodukcija Montažstroja i Interculta iz Stokholma, osvojila je na 33. Bitefu 1999. Nagradu publike, dok je na 47. Bitefu 2013, predstava Montažstroja u režiji Boruta Šeparovića, A gde je revolucija, stoko?, osvojila Specijalnu nagradu.

Šeparović je stvorio potresnu sliku mladosti izgubljene u tehnologiji i društvenom sistemu koji ne nudi nikakve odgovore, već svojom usredotočenošću na potpuno lažne vrijednosti u mladima budi otpor koji vodi u pokolj.

Pre predstave ljubazni organizator Bitefa omogućio je razgovor i pored velike napetosti i poslednje probe tik pred predstavu razgovor sa režiserom Borutom Šeparovićem.

Šta mislite zašto je trebalo da prođe osamdeset godina da se delo Edena fon Horvata ekranizuje i odigra u pozorištu?

„To ne znam, morate nekog drugog da pitate. Pre 2017. snimnjeno je još dva filma sa tim predloško; 1968. u Zapadnoj Nemačkoj i pred raspad Istočne Nemačke još jedan film. Tamo je to lektira. Kod nas u Kraljevini Jugoslaviji 1939. godine je prvi put preveden. Ponavljam ovo je autorsko delo i samo se naslanja na tu priču.“

Na osnovu naslova naslućuje se da je reč o mladim ljudima koji se nikoga ne boje niti u bilo šta više veruju?

„U Fon Horvatovom romanu mladi nemaju autentične vrednosti. U mom radu ne postavlja se pitanje imaju li ih, već o kakvim je vrednostima reč. Preispitujemo postojanje fašizma u XXI veku. Stvar je kako ko na to gleda. Moglo bi se reći da se radi o nekoj vrsti fašizma digitalne generacije. Ovo je predstava o mladim masovnim ubicama koji su ekstremna manifestacija savremenih trendova: 18-godišnji Vladimir Rosljakov ubijao je studente na Krimu još tokom rada na našoj predstavi, a samo nekoliko nedelja nakon naše premijere, Australijanac Brenton Tarant ubijao je muslimane u ime Evrope na Novom Zelandu. A u ime bele Amerike i Evrope istu stvar je uradio sa Hispanomerikancima i Meksikancima Patrik Krusius u Teksasu. Sve ostalo, radije bih da publika sama utvrdi.“

Šta je uzrok svega toga?

„Uzrok je, kako tumači drugi izvor ("Heroji" Franka Berardija) u istoj neoliberalnoj paradigmi, odnosno socijalnom darvinizmu: da pobeđuje jači. Ovakav stav, u nekoj vrsti prašume, mladi usvajaju na mnogo načina. Mislim da je to, pre svega, posledica poraza levih politika u XX veku. Inače, baš kao i u romanu, u našem postdramskom komadu postoji i lik učitelja, te se postavlja pitanje kako učitelji pristaju na takav sistem, kakve su vrednosti i opcije danas - šta da se radi kad se više ništa ne može uraditi. Odon von Horvat je imao nadu. U predstavi "Mladež bez boga" nade danas nema.“

Gde danas prepoznajete fašizam?

„Danas se u medijima mnogo toga imenuje fašizmom, što je veoma opasno. U Hrvatskoj smo poslednjih godina, po ko zna koji put od devedesetih, opet zaglibili u duboko blato istorijskog revizionizma, dok se u Evropi nova generacija fašista zasniva na belohrišćanskom identitetu. Nema tu više "svastike", odnosno lokalni milenijumski neonacisti ne koriste više veliko slovo "U", niti su njihovi neprijatelji nužno Jevreji ili Srbi. Dakle, nova, mlada nacistička politika nije stvorena na idejama istorijskog revizionizma, već pre svega na radikalizaciji i socijalnom darvinizmu i ideji očuvanja hegemonije bele hrišćanske Evrope.“

Kuda ide depresivan i destruktivan svet?

„Klatno je na desnoj strani. U svetu u kojem je previše ljudi i sve manje resursa, jedina logika jeste kako zadržati hegemoniju kapitala, odnosno, na njemu utemeljenih imperija. A mi, mali narodi sa periferije, sigurno radije preferiramo da sebe zamišljamo kao deo bele Evrope, a ne kao neke "crnce ili muslimane".“