четвртак, 26. септембар 2019.

Minipogon Tijane Cvetković



Gde? Mala galerija ULUPUDS
Kada?26.9.-4.10.2019.
Šta:re-thinking re-production
nova promišljanja proizvodnih odnosa

Ekonomska održivost, omogućena kroz rad, osnovni je preduslov za zadovoljenje vitalnih potreba svakog pojedinca, njegov fizički i intelektualni razvoj i osigurava uslove za njegovu društvenu integraciju. No, unutar dominantnih (kapitalističkih) proizvodnih odnosa, koji su uslovljeni ekstrakcijom profita i intensifikacijom takmičarstvapostizanje univerzalne održivosti za sve, pokazuje se ne samo kao neostvarivo, već otkriva unutrašnje kontradikcije upisane u sam sistem. 
 
 

U nameri da se odgovori na izazov i ispita kako proizvodni  rad može biti organizovan da bi generisao društvenu jednakost i ekološku održivost, 2017 godine grupa umetnika, naučnika i aktivista pokrenula je eksperimentalni radni kolektiv– Minipogon. 
 
U praktičnom smislu Minipogon se bavi razvijanjem dostupnih tehnologija obrade otpadne plastike, koja bi inače ostala nedostupna za širu upotrebu usled licenci industrijskog sektora. Zajednički gradeći mašine kojima od plastičnog otpada dolazimo do završnih  proizvoda (šreder, kompresor, ekstruder, injektor, itd) obezbeđujemo sopstvena sredstva za proizvodnju koja kroz ovaj process postaju i podruštvljena. 
 
 
 
Lociranjem radionice u migrantskom kampu Krnjača otvaramo mogućnost uključivanja u process rada osobama koje inače nemaju mogućnost niti zapošljavanja, niti ostvarenja bilo kakvih građanskih prava. Do sirovina za rad – pored sakupljanja otpada iz sopstvene konzumacije i pomoći prijatelja, najvećim delom dolazimo otkupljujući ovaj materijal od neformalnog sektora sakupljača– Romskih zajednica koje naseljavaju okolinu kampa. 
 
Čineći intervenciju u polju rada, kroz njegovu dekonstrukciju i ponovno uspostavljanje iz marginalnog i odbačenog, Minipogon se orijentiše ka operisanju sa otpadima i nus proizvodima kapitalističkog društva, bilo da se radi o materijalnim  resursima’ (plastičnom otpadu) ,ili ljudskim’ (migrant kao direktna posledica globalizacije, nezaposleni, prekarijat, itd). Organizacija procesa rada, vođena na nehijerarhijskim principima u svim svojim segmentima uključuje konsultacije, diskusije i zajedničko donošenje odluka, pri tom obuhvatajući i refleksiju na to kako je sam process vođen.
 
Pored proizvodnje novih vrednosti koje stoje naspram monetarnih, naša nastojanja su usmerena ka proizvodnji mesta sa koga politizacija proizvodnih odnosa i rada praktično postaje moguća i ostvariva.
 
 

Međutim,u aktuelnim uslovima dominantnih proizvodnih odnosa naša nastojanja nas suočavaju sa nizom praktičnih problema i iskrsavanja novih pitanja i nedoumica, npr:
 
  • Kako definisati set vrednosti na način koji nije prevashodno finansijski? 
  • Kako se nešto što je više  hobi  nego  rad  može razumeti kao ekonomska aktivnost i time intervenisati u dominantnoj ekonomiji? 
  • Kako sa proizvodima ovih aktivnostigenerisati različite ekonomske tokove i odnose? 
  • Kako uspostaviti nove logike vrednovanja? 
 
 
Svi napori usmereni ka traženju odgovora na ova pitanja, i ne samo njihova neposredna rešenja, za koje znamo da su u postojećem okviru praktično nedostižni, za nas su takođe od velike vrednosti. Otvaranjem dijaloga i diskusija sa drugim pojedincima i kolektivima koji su usmereni razvijanje praksi baziranih na drugačijim principima od dominantnih proizvodnih odnosa, kao i deljenjem iskustava verujemo da je moguće bolje artikulisati ozbiljnost i složenost problema s kojima se savremeni svet danas suočava, i podupreti razvijanja konzistentnijeg otpora opštoj društvenoj i ekološkoj degradaciji. 
 
Iz tog razloga, ulaganje u razvoj kritičke prakse i teorije, koja bi mogla poduprijeti alternativne oblike organizovanja produktivnog rada orijentisanog na dosezanjeistinske društvene jednakosti, zapravo predstavlja najveći izazov u suočavanju sa sve većom društvenom nejednakošću, devastacijom okruženja i opštegpodčinjavanja života kao takvog.

Osnovna grupa: Tijana Cvetković (Beograd, 1977, vizuelna umetnica), Vahida Ramujkić (Beograd, 1973, vizuelna umetnica) I Chow Sing Tai (Kualalumpur, 1983, inženjer hemije I pronalazač)
 
Saradnici/ce: Khairullah Armani, Danilo Prnjat, Faisal, Nadir Khan, Dejan Došljak, Ali Shaheen, Noorullah Kakar, Rahmani, Reza Al-Khamis, Sedulla,itd.
 

   







Нема коментара:

Постави коментар