Festival
evropskog filma, bar što se mene tiče završio je nemački triler „Nijedan
system nije siguran“ (Who Am I – kein System ist sicher) iz 2017. godine
reditelja Barana bo Odara.
Priča se plete oko jenog asocijalnog momka sklonom mašinskom jeziku. Za svoju okolinu stidljivi Benjamin
je niko i ništa, zbog čega se često povlači u dubine interneta, apli i gasi
svetla po berlinskim kvartovima. Tamo on može da bude šta god želi i niko ne
zna ko se krije iza njegovog pseudonima. Iza niknejma i maske poput onakvih
kakve nose anonimusi.
Digitalni
maskenbal Benjaminu ne pada teško, on je vrhunski haker. U harizmatičnom Maksu
on nalazi istomišljenika. Zajedno sa temperamentnim Stefanom i paranoidnim
Paulom osnivaju hakersku grupu „CLAY“ (skraćenica za „Clowns Laughing @ You“).
U međuvremenu
mu u stvarnom jedna studenkinja, atraktivna Mari, privuče pažnju, te je on,
zbog nje, spreman na svakakve stupodarije.
Međutim, ono šta je započela kao
naivna hakerska zabava iznenada se pretvara
u zbilju onog trenutka kada Savezna kriminalistička služba (BKA) i Europol
pokreću istražne radnje protiv CLAY-a. U samom vrhu stručnjakinja za sajber
kriminal nalaiz se iskusna Hana Lindberg…
U nešto
više od sto minuta Benjamin i Hana će rekonstruisati čudnovata dešavanja u
jednom iskrenom, informativnom razgovoru.
Нема коментара:
Постави коментар