Izvolite prisustvovati!
Multimedijalni performans umetničke grupe Gorgona Nova
Umetnička grupa iz Zagreba Gorgona Nova gostuje u četvrtak, 20. decembra 2018. godine u 20 časova u Muzeju savremene umetnosti i održaće performans „Izvolite prisustvovati!“ na drugom nivou izložbenog prostora u delu izložbe Sekvence, koji je posvećen neoavangardama. Ovaj multimedijalni nastup sastoji se od filma, rok gitarskog nojza i koristi tekstove grupe Gorgona iz šezdesetih godina 20. veka. Performans „Izvolite prisustvovati!“ odlikuje tipična gorgonaška ironija, humor koji nikoga ne vređa, groteska i apsurd.
Umetnička grupa iz Zagreba Gorgona Nova gostuje u četvrtak, 20. decembra 2018. godine u 20 časova u Muzeju savremene umetnosti i održaće performans „Izvolite prisustvovati!“ na drugom nivou izložbenog prostora u delu izložbe Sekvence, koji je posvećen neoavangardama. Ovaj multimedijalni nastup sastoji se od filma, rok gitarskog nojza i koristi tekstove grupe Gorgona iz šezdesetih godina 20. veka. Performans „Izvolite prisustvovati!“ odlikuje tipična gorgonaška ironija, humor koji nikoga ne vređa, groteska i apsurd.
Osmišljen kao omaž avangardnom gorgonaškom duhu, performans pokušava da
nam približi misli, ideje, atmosferu i neizostavni humor Gorgone -
čuvene zagrebačke umetničke grupe iz perioda od 1959. do 1966. godine.
Performans nastoji da poveže savremenu i popularnu kulturu i da
„reinkarnacijom“ gorgonaške ideje i gorgonaškog duha, citatima njihovih
misli i dela reinterpretira, nadogradi i oda počast velikanima domaće i
svetske umetnosti.
Članovi Gorgone bili su slikari Josip Vaništa
(1924-2017), Julije Knifer (1924-2000), Marijan Jevšovar (1922-1998),
Đuro Seder (1927), skulptor Ivan Kožarić (1921), arhitekta koji se bavio
slikarstvom i fotografijom Miljenko Horvat (1935-2012), te likovni
kritičari i istoričari umetnosti Radoslav Putar (1929-1994), Matko
Meštrović (1933) i Dimitrije Bašičević (1921-1987), kasnije i u samoj
Gorgoni poznatiji kao umetnik pod pseudonimom Mangelos, uz brojne
neformalne pripadnika i prijatelja grupe.
Prvo javno istupanje grupe Gorgona bilo je 1961. godine kada je objavljen prvi broj antičasopisa Gorgona, koji je potpisao Josip Vaništa. Ukupno je objavljeno 11 antičasopisa Gorgona, svaki je funkcionisao za sebe, kao umetničko delo, a među autorima su bili još Marijan Jevšovar, Viktor Vazareli, Ivan Kožarić, Harold Pinter, Diter Rot. Pored publikacije, aktivnosti gorgonaša obuhvatale su zajednička drzuženja, duge šetnje bez unapred utvrđenog plana po gradu ili u okolini grada uz razgovore o svakodnevnici, akcije koje su nazivali inspekcije godišnjih doba; diskutovali su o knjigama koje su čitali, nikada o umetnosti i užim stručnim temama. Razmenjivali su mesečna pisma koje su nazivali „misli za mesece“, slali su jedni drugima domaće zadatke i „anketna pitanja“ i na njih su odgovarali. Od 1961. godine organizovali su samostalne i grupne izložbe u Studiju G, radionici za ramljenje slika, a izvodili su i druge umetničke projekte i koncepte. Umetnost grupe Gorgona je protokonceptualna, a gorgonaška praksa zauzima značajno mesto u okviru jugoslovenske i svetske neoavangarde.
Prvo javno istupanje grupe Gorgona bilo je 1961. godine kada je objavljen prvi broj antičasopisa Gorgona, koji je potpisao Josip Vaništa. Ukupno je objavljeno 11 antičasopisa Gorgona, svaki je funkcionisao za sebe, kao umetničko delo, a među autorima su bili još Marijan Jevšovar, Viktor Vazareli, Ivan Kožarić, Harold Pinter, Diter Rot. Pored publikacije, aktivnosti gorgonaša obuhvatale su zajednička drzuženja, duge šetnje bez unapred utvrđenog plana po gradu ili u okolini grada uz razgovore o svakodnevnici, akcije koje su nazivali inspekcije godišnjih doba; diskutovali su o knjigama koje su čitali, nikada o umetnosti i užim stručnim temama. Razmenjivali su mesečna pisma koje su nazivali „misli za mesece“, slali su jedni drugima domaće zadatke i „anketna pitanja“ i na njih su odgovarali. Od 1961. godine organizovali su samostalne i grupne izložbe u Studiju G, radionici za ramljenje slika, a izvodili su i druge umetničke projekte i koncepte. Umetnost grupe Gorgona je protokonceptualna, a gorgonaška praksa zauzima značajno mesto u okviru jugoslovenske i svetske neoavangarde.
Decembar 2018
|
20
|
Ušće 10
11000 Beograd
Umetničku grupu Gorgona Nova iz
Zagreba čine Julije Jevsch Kostelnik (tekstovi, glas), Marijan Knif Arlović
(gitara), Jo Koz Ibrić (violina, mandolina), Mat Van Tocilj (klavijature), Rad
Hor Puceković (ton, zvuk, efekti). Gorgona Nova osnovana je 2009. godine, na
50. godišnjicu osnivanja Gorgone. Prve dve godine svog postojanja grupa je
radila u tajnosti, pripremajući performans „Gorgona u Gorgoni!“ koji su izveli
2012. godine u dvorani Gorgona u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu.
Nastupali su u Osjeku, Karlovcu, Splitu, zatim na izložbi Josipa Vanište u
Zagrebu, Sarajevu, Rijeci, Ljubljani, Varaždinu Rovinju, a u narednom periodu
Gorgona Nova nastavlja turneju po regionu i Evropi (Novi Sad, Maribor, Mostar,
Dubrovnik, Šibenik, Beč, Salcburg, Bremen, Brno, Salcburg, Dizeldorf,
Budimpešta, London...).
Нема коментара:
Постави коментар