"Sara i januar za dve devojčice" - najbolji roman za decu i mlade u 2018. godini

Žiri u sastavu prof. dr Valentina Hamović, književnica Gordana Maletić i profesor strukovnih studija dr Jelena Spasić doneo je odluku da dodeli nagradu „Rade Obrenović“ za najbolji dečji roman u 2018. godini autoru Zoranu Penevskom za knjigu „Sara i januar za dve devojčice“ u izdanju Lagune. U znak sećanja na književnika Radeta Obrenovića, nagradu su ustanovile i od 1995. godine je dodeljuju Zmajeve dečje igre.

Žiri u saopštenju navodi da se roman „Sara i januar za dve devojčice“ izdvaja „zbog postignutog sklada između jezičko-stilskog i narativnog postupka. Knjiga Zorana Penevskog je dobar primer intermedijalnosti: dva paralelna toka čine svet stripa i svet romana u kojima se vešto preklapaju suštinska pitanja o smislu, egzistenciji, identitetu. Polazeći od teze da filozofija i umetnost počinju od dečjeg čuđenja, Penevski je pokazao da tzv. ozbiljne teme mogu biti primerene i mlađem uzrastu ukoliko se obrade na umetnički primeren način. Optimizam koji nosi jedna od poslednjih rečenica romana o tome da ’je život nešto što uvek može da se popravi i bude lepši’ najvažnija je poruka koju nam ovaj roman donosi, jer je to ona vrsta ravnoteže u, inače, haotičnom svetu mladih“.

Roman „Sara i januar za dve devojčice“ Zorana Penevskog, čiji prethodni roman iz serijala „Sara i zaboravljeni trg“ ima pet izdanja i objavljen je u Makedoniji, predstavlja iznenađujuću avanturu duha: devojčica Sara ide u sedmi razred, živi kod strica i voli da čita Milenine postove. Njih dve se ne poznaju, ali obe čitaju strip „Crno-beli vrt“ (sastavni deo romana, a nacrtao ga je Dušan Pavlić), čija junakinja obilazi crno-bele životinje i od njih dobija različite odgovore, nekad neobične, nekad direktne i ozbiljne, na pitanje koje stoji na početku sazrevanja: zašto je ovaj svet baš ovakav? 

Milena odlučuje da odabranim citatima iz stripa reši probleme koji je tište, a Sara prihvata izazov birajući svoje rečenice. Međutim, posle novogodišnje žurke, januar će ih dovesti do kraja potrage za odgovorom na postavljeno pitanje. To je veoma dinamična, zabavna i originalna priča o odrastanju, o tome da li je baš sve onako kako izgleda i traganju za uzrokom onoga što nas čini ovakvima kakvi smo.

Zoran Penevski (1967) je pisac, scenarista i prevodilac. Autor je romana Sara i zaboravljeni trg (Laguna, 2016), Budimir i retke vrste (Kreativni centar, 2013), Lektor (SKC Novi Sad, 2015), Tragovi odsustva (Okean, 2008), Manje važni zločini (stipendija Fonda „Borislav Pekić“, Okean, 2005), Flamanski mesečar (Matica srpska, 1997) i zbirke priča Istorija stomaka (priče o Gogolju, Beografiti, 1999).

Sa Ivicom Stevanovićem koautor je prvog srpskog grafičkog romana Ljubazni leševi (SKC Novi Sad, 2004; Komiko, 2011), objavljenog i na engleskom jeziku kao Kindly Corpses (ChiZine, 2016), grafičkog romana Leksikon likovnih legija (SKC Novi Sad, 2005) i strip-albuma L’Anatomie du Ciel (Les Humanoides Associès, 2006).

Napisao je scenarija za strip-albume Korporativni pandemonijum (crtež A. Zolotić, Besna kobila, 2015; nagrada ULUPUDS-a za strip godine), Des Rivierès sur les Ponts (crtež G. Josić, Delcourt, 2004), Filip i Olga – knjiški moljci (crtež Dušan Pavlić, System Comics, 2012; nagrada na Salonu stripa u Beogradu 2012. godine; prošireno izdanje Olga i Filip – knjiški moljci, System Comics, 2016).

Priredio je knjigu zanimljivosti iz istorije početaka Prvi u Srbiji (Laguna, 2016), zbirku viceva Da pukneš od smeha (Kreativni centar, 2012) i priredio i dizajnirao ilustrovani izbor iz dela Miroslav Antića Tu gde počinje nebo (Stylos Art, 2011).

Objavljivao je priče, tekstove, prikaze, kritike i eseje (o književnosti, stripu, muzici, ilustraciji i dr.) u časopisima Sveske, NIN, Vreme, Večernje novosti, Danas, Art 032, Kvadart, Književna reč, Reč, Povelja, Detinjstvo, Letopis Matice srpske, Ritam itd.

Preveo je više od pedeset knjiga (sa engleskog, nemačkog i makedonskog jezika), a uredio više od sto izdanja. Radovi su mu prevođeni na engleski, francuski, holandski i makedonski jezik.