Izdavčka kuća Booka kao poslednji naslov u 2018.
godini predstavlja novi roman najvećeg regionalnog pisca Miljenka
Jergovića „Selidba“.
Koja je najbolja prilika za
pospremanje, za bacanje nepotrebnih, nagomilanih stvari, za pronalaženje onih
za koje smo smatrali da smo ih davno izgubili, za arhiviranje, za slaganje i
preslaganje? Tako opsežan zadatak čovek si ne može davati često u životu.
Najbolja je prilika za to
selidba. No često selidbe znaju biti hektična pakovanja u kutije koje će ostati
neotvorene. Retki su oni koji mogu da rade inventuru, sagledavaju stvari i
polako o njima odlučuju.
Pred nama je upravo jedna takva
knjiga, Selidba Miljenka Jergovića. U već mitskom književnom mestu, na
sarajevskom Sepetarevcu, u stanu svoga odrastanja, u kojemu mu je umrla majka,
u koji se slila većina ostavštine Stublerovih i Rejcovih, autor prebira po
dokumentima, po knjigama, po materijalnim i nematerijalnim ostacima, po
istoriji jedne kuferaške porodice. Predmeti i dokumenti, novčanik, partijska
knjižica, češagija, dedini pokušaji autobiografije i još mnogo toga pripovedaju
priču ne samo jedne porodice već i jednog grada, detinjstva i odrastanja u
kojoj autor ne štedi nikoga, a ponajmanje sebe i svoje bližnje.
Stan na Sepetarevcu iznova se
pred nama materijalizuje sobu po sobu, sa svakim komadom nameštaja, ali, što je
još važnije, i sa svim sudbinama ljudi koji su ga nastanjivali ili pohodili.
Selidba nije samo knjiga, ona je mnogo više od toga, ona je istinski muzej,
katalogizovan po najstrožim i najgenijalnijim pravilima struke, ali ne
muzejske, nego spisateljske.
Miljenko Jergović (Sarajevo, 1966.) književnik je i novinar koji
živi na selu nedaleko od Zagreba. Prvi novinski tekst objavio je 1983, a prvu
pesničku zbirku Opservatorija Varšava 1988. Kritičari smatraju da njegovom
zbirkom priča Sarajevski Marlboro iz
1994. počinje trend tzv. stvarnosne proze.
Zatim objavljuje još nekoliko zbirki
priča (Mama Leone, Inšallah Madona,
Inšallah) te desetak romana, među kojima su Dvori od oraha i Ruta
Tannenbaum. Poljski prevod njegovog romana
Srda pjeva, u sumrak, na Duhovedobio
je 2012. u Vroclavu književnu nagradu Angelus za najbolju knjigu Srednje
Evrope. Dela su mu prevedena na više od dvadeset jezika.
Нема коментара:
Постави коментар