Предстаљање 14-тог броја филмског часописа „Филаж“

Филмски часопис „Филаж“ који долази у издању нишког Културног центра (НКЦ) представили  су нам у Југословенској кинотеци  Срђан Савић, уредник „Филажа“ и в.д. директор НКЦ-а, Дејан Дабић, покретач „Филажа“ и Дејан Огњеновић – сви одреда чланови редакције „Филажа“. Ради се о његово четрнаестом броју који је изашао крајем прошле године, долази у занимљивом формату, мало ситнијег фонта, с одличним, опширним и студиозним текстовима, у сјајном дизајну и у овогодошњој хит боји-боји лаванде! 

Покретач часописа Дејан Дабић истакао је да „Филаж“ излази већ десетак година, са већим или мањим континуитетом и подсетио на идеју са којом је започет пројекат, а то је да се покаже како је могућа децентрализација и на овом пољу. Наиме, комплетан уреднички, као и дизајнерски тим – Контра Студио је из Ниша, а такође и штампарија – Пергамент принт, док су сарадници из целе Србије, па и из региона.

Планирано је да часопис излази четири пута годишње, али то из различитих, претежно материјалних разлога није било могуће. Тако се тек крајем 2017. појавио овај број који се углавном односи на 2016. годину, али доноси и низ теоријских текстова који нису везани за сезону.

Где је место филмске критике у време рекламирања и ПД служби дистрибутера филмова?

Срђан Савић је напоменуо да стасавају нове генерације које пишу искључиво за интернет сајтове и блогове.  „Време нам није наклоњено“, хладнокрвно констатује. При покретању, циљ је био“да доживе двоцифрени број часописа“, а сада се поводе  паролом „будућност припада радозналима!“  Ветар у леђа даје им и нишки филмски фестивал, дечија колонија анимираног филма и колонија филмске критике од прошле године. Можда  се у тој мисији  ширења филмсе мисли оствари жеља да и Ниш изнедри неки филм. 

Савић сматра да треба користити све расположиве медије да би се ширила мисао о филму, да би се развијали критички приступ и међугенерацијска интеракција. У том смислу, часописи имају посебну мисију, рекао је Савић и додао да је „Филаж“ класичан филмски часопис по узору на традицију из времена бивше Југославије. У Југославији су све републике ималe по један, а често и више, пажљиво осмишљених филмских часописа.  Тадашња држава била је у светском врху у овој области издаваштва. Многи од њих су толико вредни да се читају и данас. Екипа „Филажа“ баштини ову традицију.  У тој културној мисији придрушила јој се „Кинотека.“

Непрекидним излажењем који се свео на два броја годинишње „Филаж“ је показао своју виталност и мисију да буду сведок једног филмског времена и да у свом окриљу негује различита мишљења.

У уводнику овог броја редакција подсећа на изјаву великог француског синеасте Бертрана Тавернијеа, поводом премијере његове тросатне посвете француској кинематографији „Моје путовање кроз француски филм“, како је за жаљење то што живимо у свету растућег незнања о филмовима и књигама насталим у прошлости и што је људе нашег времена потпуно окупирала тиранија садашњости. У новим нараштајима све је мање оних попут Тавернијеа, Боасеа, Скорсезеа, Богдановича или Шредера, истраживачки настројених филмофила који су посвећенички загледани у епоху кинематографске класике, док су неки нови клинци убеђени да историја филма почиње са Тарантином и Камероном.

„Филаж“, како се истиче у уводнику, иде Тавернијеовим стопама и посвећује доста пажње класицима седме уметности, али има слуха и за савремено стваралаштво. Тако су се у овом броју, у различитим рубрикама, нашли Китон и Бекет, али и филмови у конкуренцији за Оскара, стари мајстори Елем Климов и Лариса Шепитко, али и активни ствараоци Мунђу и Де Ниро…

Број отвара рубрика „Зумирање“ са више теоријских текстова, међу којима су „Бастер Китон између Федерика Гарсије Лорке и Семјуала Бекета (2)“ Бранислава Милтојевића, затим „Лариса Шепитко и Елем Климов: Неуништивост руске душе“ Николе Стојановића, „Жулавски: Love Will Tear Us Apart“ Дејана Огњановића.

Ту су и „Прислушкивање и Волтер Марч: Оглед о креативном монтажном поступку (2)“ Игора М. Тохоља, као и два текста Горана Митића – „Историја једног маратонца“ поводом 20 година од смрти Небојше Ђукелића и историјски преглед „Браничевска кинематографска панорама“.

Рубрика „Фар“ доноси извештаје са значајних светских фестивала, а овога пута то су фестивали који су током 2016. одржани у Берлину, Сарајеву, Торонту и Солуну.. .

У рубрици „Крупни план“ објављују се озбиљни ауторски интервјуи. У 14. „Филажу“ то су разговор који је са Робертом де Ниром на фестивалу у Сарајеву водио Мајк Гудриџ, затим интервју са Кристијаном Мунђуом из пера Невене Матовић и други.

Рубрика „Ракурси“ посвећена је савременој продукцији, страној и домаћој. Критике у овом броју објављују Дабић, Савић и Огњановић, као и Дејан Петровић и Иван Велисављевић.

Број затвара рубрика „Кинопис“ у којој о књигама из области филма пишу Иван Велисављевић – о „Дијалогу са екраном“ Јурија Лотмана и Раденко Ранковић – о „Готово заборављеној историји“ Предрага Делибашића. Обе књиге су издања Филмског центра Србије.

На више од стотину страница 14. броја „Филажа“ објављен је и велики број фотографија, а за корице је одабран кадар из филма „Повратник“ са Леонардом ди Каприом у првом плану.

У овом часопису пронаћи ћете и шири осврт на филмове попут „Влажности“ и „Устава Репубике Хрватске“. 

Најплодоносији у овом броју је био Дејан Огњеновић са 4 теста, следе Дејан Дабић, Дејан Дабић и други са по два. Текстови, временски, покривају читав век, нису актуелни, али су свакако трајне вредности. 

У Београду „Филаж“ можете пронаћи у књижари Александар Белић поред Коларчеве задужбине.