„Posle pola sahata stajao je već
jedan fijaker pred kafanom. Ne prođe mnogo kad izvedoše jednu bledu i iznurenu
žensku i posadiše je u kola. Zatim izađe i jedna postarija žena,
noseći u naručju
zavijeno novorođenče, pa
i ona sede u kola.“
Predstravlajnje knjige „Zatvorenice“ Milutina A. Popovića održano je u četvrtak 22. februara u Delfi Caféu u
SKC-u. O pričama iz Ženskog odeljenja Požarevačkog kaznenog zavoda, koje su
nekoliko decenija bile izgubljene, govorile su istoričarka književnosti i
priređivačica knjige prof. dr Svetlana
Tomić, kriminološkinja prof. dr Vesna Nikolić Ristanović, pravnica Ivana Đurić
i urednica u Laguni Jasmina Radojičić.
Svedočanstva ovih „opasnih žena“
osvetljavaju jednu malo poznatu, tabuizovanu sferu o patnjama, ali i zločinima
u drugoj polovini XIX veka.Od ubistava muževa do čedomorstva, trovanja,
silovanja, sodomije, žene su u prošlosti Srbije vršile različite prestupe.
Činile su zločine protiv vlasti i vladara, krivotvorile novac, organizovale
pljačke, skrivale hajduke, bile hajdučice... Kršeći krivične zakone, razbijale
su i stereotipne predstave o ženama.
Ova knjiga deo je „kriminalne
beletristike“ i vrsta „policijske književnosti“ koja je u Srbiji počela da se
razvija krajem XIX veka. Čitanje ovog dinamičnog i uzbudljivog dela neminovno
vodi ka uspostavljanju paralela sa današnjim kriminalitetom i položajem žena u
društvu.
Knjiga izlazi u okviru edicija
„Savremenice“, koja je nastala u želji
da se osveži ili upotpuni naše kulturno pamćenje o složenom radu značajnih
Srpkinja iz XIX i s početka XX veka, kao i o istoriji privatnog života žena tog
doba. Slika srpske književnosti i kulture ovog perioda postaće raznovrsnija i
bogatija zahvaljujući novom tumačenju i prevrednovanju nezasluženo
zaboravljenih dela.
Ivana Đurić se deklarisala kao čitateljka jer je knjigu najpre
pronašla u požarevačkoj biblioteci, a zatim i prva pročitala uzbudljivo
svedočanstvo takozvanih opasnih žena.
„Važna stvar koju sam dobila iz ove knjige jeste dokaz da zaborav može
biti pobeđen. Niko ne zna ko je Milutin A. Popović. On više nigde ne postoji
osim u ovoj knjizi. Niko ne zna da li je još nešto zapisao, niko ne zna ništa o
njegovom privatnom životu, ali taj jedini sačuvan primerak knjige koji je
napisao omogućio je da bude pošteđen od zaborava, kao što je i on poštedeo od
zaborava zatvorenice Požarevačkog kaznenog zavoda i njihove životne priče. One
su pred sudom prava pale, ali je on uspeo da ih odbrani pred sudom pravde.“
Svetlana Tomić je istakla da se ova knjiga može čitati kao
umetnički tekst:
„Kad čitate srpsku prozu druge polovine XIX veka vidite da su i
književnici i književnice pisali o zatvorima, prestupnicima i prestupnicama,
ali je naša interpretativna norma modifikovala te tekstove, neadekvatno ih je
tumačila. Sa ovom knjigom imate 35 priča o različitim ženama i njihovim
sudbinama, imate razvijen kontekst kako su one živele, saznajete mnoštvo
detalja o životu Srbije tog vremena, pretežno o selu, mada ima i varoških i
beogradskih priča. Saznajemo mnogo i iz etnografije, sociologije, istorije. Ovo
je prava memoaristika ljudi sa društvene margine, prevashodno je reč o
nepismenim ženama. Ono što je neuobičajeno, čini se da je dao prve tri rodno
osetljive statističke tabele o prestupima žena u rasponu od pola veka,
1861–1897. Predstavio je žene po vrstama prestupa – tu vidite koliko su
različitih prestupa vršile – po godinama izvršenih prestupa i po mestu.“
Za razliku od pretežno molarizatorskog predstavljanja
zločina žena u to vreme, bez ikakvih informacija da su neke od njih zločine
činile zato što su bile žrtve zlostavljanja i zloupotrebe, Milutin A. Popović
objektivno pristupa temi i pruža pravu sliku. Na mnogim mestima dodaje svoja
zapažanja, kako izgledaju zatvorenice, šta one rade. Neke od njih su bile
srećnije u zatvoru nego na slobodi.
„Ova knjiga je žanrovski određena kao album. Na mnogim mestima Milutin
A. Popović sugeriše kakvo je to društvo i kakvo je prema ženama. Ne branimo
teška krivična dela, najviše ima slučajeva ubistava, teških krađa i
razbojništva, ali je Milutin hteo da naglasi da to društvo ženama traži
određene dužnosti a ne daje im prava.“, istakla je Tomićeva.
Kriminološkinja Vesna
Nikolić Ristanović je najpre rekla da je knjiga za nju veliko iznenađenje i
da nije mogla da veruje da niko to nije otkrio ranije.
„Moje čitanje je
neminovno išlo iz perspektive veze društvenog položaja žene i pravnog položaja
i njene situacije kao žrtve i kriminaliteta koji vrši. Knjiga daje doprinos
istorijskom sagledavanju kriminaliteta žena kroz razumevanje njegove veze sa
rigidnim patrijarhatom. Sa svake strane provejava povezanost položaja žena i
nasilja koje trpe i krivičnih dela koje su vršile. Odnos prema ženi kao prema
vlasništvu je nešto što je onemogućavalo slobodan izbor partnera kao i
donošenje drugih važnih životnih odluka, a negde omogućavalo i pravno dozvoljavalo
razne oblike fizičkog i seksualnog nasilja. Mnogo je godina prošlo od vremena
kada je nastala ova knjiga, a neke stvari još nisu razrešene. Još uvek postoji
pravni vakum u kome žene koje trpe nasilje bivaju osuđene na velike kazne,
marginalizovane su i ponovo postaju žrtve.“, konstatovala je
Nikolić-Ristanović.
„Zatvorenice – Album Ženskog odeljenja Požarevačkog kaznenog zavoda sa
statistikom“ prva je publikacija takve vrste u srpskoj kulturi. Knjiga
sadrži predgovor Milutina A. Popovića, trideset pet priča o zatvorenicama,
ilustracije i fotografije.
Knjigu „Zatvorenice – Album Ženskog odeljenja
Požarevačkog kaznenog zavoda“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi,
Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu
www.laguna.rs.
Нема коментара:
Постави коментар