Na prvu konferenciju ovogodišnjeg Festa stigao je pravo sa
aerodroma, Ištvan Sabo, laureat nagrade „Beogradski pobednik“ za doprinos
filmskoj umetnosti, ostavio je i velikog traga u kinematografiji, između
ostalog, filmovima „Otac“, „Budimpeštanske priče“, „Mefisto“, „Sunce“, „Na
čijoj strani“...
Кako
sagledava savremenu kinematografiju, šta je njena uloga danas?
U osnovi možemo reći da moderni filmovi ne postoje. Oduvek postoje samo
dobri i loši filmovi. Dobri filmovi nose određenu poruku i određene vrednosti.
I mogu postati nečije iskustvo. Kao kada se beba vakciniše protiv bolesti, tako
dobar film dira gledaoca i tako na neki način postaje deo njegovog iskustva.
Bunjuel kaže da film može biti ovakav, onakav,
može sve samo ne sme da bude dosadan i predvidiv.
Kada sam ja počeo da se bavim filmom, krajem 50-ih i početkom 60-ih
godina prošlog veka, tu su bili filmovi Kurosave, Bergmana, Bunjuela i drugih
velikih reditelja na koje smo se ugledali. Anžej Vajda je rekao da dobri
filmovi na pravi način nose poruku. Danas... šta reći? Vi na svom TV-u imate
60, 80 ili ko zna koliko kanala. Zašto biste išli u bioskop? A filmu treba
bioskop. Tu je i internet, petogodišnje dete pritiskom na jedan taster može
videti istoriju kinematografije. Situacija u svetlu tih činjenica nije
jednostavna. No, verujem da će film opstati i postojati. Verovatno će sa njim
biti otprilike kao sa književnošću. One knjige koje imaju vrednost su uz nas i
na vrhu police. Uvek će biti onih koje će se štampati u ko zna kojim tiražima,
ali ćemo na policama čuvati samo one koje imaju vrednost i važnost. Da li će
bioskopske projekcije u budućnosti biti za par stotina umesto, kao nekad, za
desetine hiljada ljudi i više, ne znam, možda... ali verujem da će dobri
reditelji i dalje praviti dobre filmove. Nadam se da u ovom trenutku, baš sada
dok pričamo, na filmskoj školi neki student pravi neki film kao što je nekad
Dušan Makavejev pravio „Ljubavni slučaj službenice PTT-a“...
Šta vam znači „Beogradski pobednik“ i nagrade uopšte?
Naš posao je da ispričamo publici nešto važno i zanimljivo, a nagrade
su sredstvo da do tog cilja dođemo.
Šta mislite o istoriji kao filmskoj temi?
Tu u ovom regionu, u srednjoj
Evropi, da ne idemo dalje, ne postoji nijedna osoba čija porodica na neki način
nije pogođena političkim i istorijskim promenama. Bilo da se radi o Prvom
svetskom ratu, Oktobarskoj revoluciji, fašizmu, Drugom svetskom ratu,
staljinizmu – svaka porodica je živela pod pritiskom ideologije koja je htela
da (im) promeni život. To su doživeli i moji baba i deda, roditelji, to je i
moja priča. Nisam u porodici imao ni kraljeve ni guvernere ni predsednike,
zapravo jedino što sam mogao jeste da govorim o istoriji iz ugla običnih ljudi.
Нема коментара:
Постави коментар