Ovo vam je drugo gostovanje na Festu. Pre dve godine predstavili ste se beogradskoj publici filmom Tri. U kakvom sećanju vam je ostao naš grad?
Fest je bio najveći festival na kome je bio film Tri. Bili smo izuzetno zadovoljni prijemom filma i zaista smo se lepo proveli u Beogradu. Otud smo bili srećni kad smo dobili poziv da gostujemo s filmom „Involucija“.
Naziv filma ukazuje na suprotni proces procesu evolucije.
Ispričao bih jedan vic na tu temu koji dovoljno ilustrativno govori o motivima koji su nas rukovodili. Jedno jutro, bude se Zemlja i Venera i Zemlja kaže Veneri:
„Dobro jutro, Venero, sjajno izgledaš, kao i uvek.“
Venera se nasmeje, pogleda u Zemlju: „Dobro jutro, Zemljo. Ti mi ne izgledaš dobro, šta se dešava s tobom?“
„Ne pitaj me, bolesna sam, dobila sam virus, zove se ljudski rod.“
„Ne brini, proći će.“
Pogledajte kako se ljudi ponašaju jedni prema drugima. Nestaje ljubaznosti, saosećanja, humanosti, a na delu je nesputana agresija, otuđenje, hladnoća, odsustvo bliskosti. Pogledajte sve to zagađenje. Zar to nije negacija evolucije, zar to nije involucija?
I glavni junaci u filmu su sve nestabilniji kako radnja odmiče, Heming gotovo siluje Liv. Njihov odnos leluja između istinske i već degradirane i okrnjene ljudskosti. Ne nestaje komuniciranje, ali nestaje komunikacija među ljudima.
Čini se i kao da je odluka da se snima u enterijeru namerna, s obzirom na to da ste postigli klaustrofobičnost, osećaj pritiska prostora je stalan.
Naravno! Zar niste primetili kako je očiglednije odsustvo emocije i upadljiviji besmisao odnosa kad su ljudi smešteni u zatvoren, ograničen prostor? I same scene u eksterijeru su takve da izazivaju nelagodu. Ljudi su napolju samo po nuždi. Ne samo to da niko ne uživa, već i niko ne nalazi da je prirodno pomoći onima oko nas.
Najupečatljivija replika u filmu, usudio bih se da kažem njegov moto je ona u kojoj se kaže da je „najbolja vakcina za umiruće čovečanstvo slediti razum“. Koji je to put?
Aleksandar Belov koji u filmu govori o involuciji je pravi naučnik koji zastupa ne neku opskurnu teoriju, niti teoriju zavere, već prisutnu i relevantnu ideju među nekim eminentnim naučnicima kako se usled korišćenja herbicida i uticaja hemikalija na štitnu žlezdu smanjuje ne samo plodnost, već se redukuje i IQ, ali i se ustanovljuje i negativan uticaj na deo mozga koji je zadužen za emocije i analitičko mišljenje. Jedna suptilna poruka optimizma plasirana je na samom kraju je kad Heming uzme za ruku već mrtvu Liv. Taj sićušni gest može biti protumačen kao znak, kao putokaz za spas. Ljubav je ta koja jedina ima moć da menja stvari.
U tom smislu, da li su nauka i religija u sukobu ili obe mogu biti put ka spasenju?
Moja supruga, koja je pisala scenario, i ja smo agnostici, te nismo previše pažnje posvećivali religiji. Ali religija itekako može da podstakne ljude, da im ukaže na put kojim mogu naći spasenje. Ali se ne treba ograničavati. Tu su i etički standardi poput: Ne ubij, ne kradi, koji postoje bez obzira da li je neko religiozan ili ne. Sve te bazične vrednosti imaju nešto zajedničko, čime god da ih obuhvatite - religijom ili etikom, pravom ili humanošću. To nema veze ni sa jednom religijom, a može imati veze sa svim religijama. Smanjiti agresiju, pokazati samilost, to je vrhunska dužnost čoveka.
Čime je počela involucija? Koja je bila tačka bez povratka involucije?
Za neke ljude, poput vegeterijanaca, onih koji brinu o planeti, koji se trude da misle, da delaju, kod njih je involucija odložena. Taj trenutak u realnosti nije jedan, jasno odeljen. On se javio pre možda pola decenije i možemo ga vezati za neke procese koji se tiču životne sredine, političkih procesa i psiho-socijalnih determinanti. Ali, još uvek ima prostora za promenu.
Film otvara pitanja religije, etike, on se bavi svetom u kome je čovek čoveku vuk. A nada leži ne nužno u onome što je oko nas, koliko možda u onome što je u nama.
Tako je. Ljubav, obrazovanje, empatija, saosećanje, ekološka osvešćenost. Promena može krenuti od pojedinca, ali ona takođe ne mora da krene odozgo, već se može javiti kao autentična potreba odozdo, od osvešćenih pojedinaca.
Da li se ona, bar nekim delom nalazi u nekoj nastajućoj političkoj ideji ili ideologiji?
Nisam siguran da postoje ljudi mesije u koje treba da polažemo nade. To će pre biti spontani društveni pokreti, vođeni pravim motivima. Taksista u filmu, sporedan lik daje najbolju dijagnozu društva. On se bavi svojim poslom, trudi se da preživi, ali on je svestan promena, društvene regresije, on zna da je sve ono što je spadalo u velike ideje pre trideset godina danas nestalo.
Нема коментара:
Постави коментар