Kako
ste odlučili da Vaš prvi dugometražni igrani film bude S/F, žanr koji je vrlo
redak u srpskoj kinematografiji?
SF je odličan okvir u kome, distancirano od mnogih uslovnosti realizma,
mogu da se ispričaju veoma duboke i lične priče praćene nekom širom, socijalnom
metaforom. “Ederlezi Rising” je priča o astronautu koji biva primoran da na
dugo putovanje putuje sa androidom, suprotnog pola, koji je tu zarad njegovog
zadovoljstva. I naš junak može da kalibriše njen karakter uz pomoć softvera.
Vremenom naš junak se zaljubljuje u sliku žene koju sam kreira i poželi da od
nje napravi pravu osobu, da ukine tu vezanost za softver, tu predvidljivost… i
tu nastaju problemi.
Sem
estetske izmeštenosti koja je negde očigledna i iz trejlera, “Ederlezi Rising”
poseduje tu stilizovanost i u dramskim sekvencama. Iako su dramske sekvence
fundametalno melodramske vremenom se stiče utisak da su karakteri u nekoj vrsti
meta prostora poput čistilišta. Tako da bismo pre mogli da kažemo da, kako priča
napreduje - ceo film gubi kontakt sa realnošću a ne samo glavni
lik.
Mnogi
gledaoci S/F povezuju prvenstveno sa akcijom, neki sa distopijom, dok u Vašem
filmu ima i romanse, i to nežne, ima i erotike, ali i intrigantnih antropoloških
pitanja. Šta je Vama bilo u fokusu?
Ideja nam je bila da ispričamo jednu metaforičnu, snovitu ljubavnu priču
i da napravimo vizuelno ekspresivan film. Vizuelna ekpresivnost ovog filma
je jako bitna jer sem što ga ističe u moru filmova koji se proizvode danas, taj
ekspresivni postupak koji je provučen kroz ceo film nosi sa sobom jak emotivni
naboj. Film je u svojoj suštini duboko melodramski i nosi veliku dozu nežnosti
koja je u antagonizmu sa distopijskim kontekstom u kom se film odvija, a to je
rigidna budućnost nalik radikalizovanoj verziji kineskog
korpo-komunizma.
Dva
glavna i gotovo jedina lika – čoveka kosmonauta i androdida sa izgledom lepe
mlade žene tumače harizmatični slovenački glumac Sebastijan Kavaca i američka
glumica srpskog porekla Džesika Stojadinović Stoya, poznata po, kako se to kaže,
filmovima za odrasle, što je privuklo veliku pažnju nekih medija tokom snimanja.
Zašto ste napravili takav izbor?
Stoya je vezana za ovaj projekat od samog početka. Kada smo prvi put
razmišljali ko bi bio idealan za ulogu osobe koja to ustvari nije, za ulogu
androida koji je tu isključivo zbog zadovoljstva drugog lika, odmah smo shvatili
da bi konceptualno Stoya bila idealno rešenje. Sem konceptualne i vizuelne
izuzetnosti Stoya se u procesu predpriprema za film, u procesu proba i
istraživanja nametnula kao istinski talenat, neko ko u sebi nosi uverljivost
naturščika i harizmu ozbiljnog filmskog glumca.
Pošto
je glavni karakter Srbin, Jugosloven i ceo univerzum filma je smešten u
socijalistički milje, u neku paralelnu stvarnost koja ponajviše podseća na
sovjetsku Rusiju, ideja nam je bila da napravimo neku vrstu komunističkog Donald
Drejpera. Jednog stamenog, mačo karaktera, koji duboko u sebi ima emotivni
disbalans koji potiskuje. I Sebastijan se nametnuo kao odlično rešenje za lik,
kao jedan od najboljih i vizuelno najupečatljivijih glumaca iz celog regiona
bivše Jugoslavije.
Scenario
je, prema priči Zorana Neškovića, pisao iskusni Dimitrije Vojnov. Da li ste ga
potpuno pratili ili ste nešto menjali tokom snimanja?
Scenario je inspirisan pričom “Predveče se nikako ne može”, koju je
napisao Zoran Nešković još davne 1983. godine u tadašnjoj Jugoslaviji. Po sredi
je SF priča koja je ustvari duboka metafora pojedinih muško ženskih odnosa,
inhibiranosti, odnosa želja, mogućnosti i strahova usred zajedničkog
života.
Dimitrije
je uradio odličan posao jer je omogućio vrlo jasnu i motivisanu dramsku
stukturu koja me je inspirisala i dala veliku umetničku slobodu u tumačenju i
adaptaciji.
Android
Nimani ima sposobnost da uči i čak zadatak da procenjuje psihološko stanje
čoveka za potrebe moćne Ederlezi korporacije. U stvarnosti smo sve bliži
kontaktu sa veštačkom inteligencijom. Da li Vam to deluje
zastrašujuće?
Ne, mislim da je uvek bolje vreme koje dolazi posle, tako da me budućnost
sa svim svojim prednostima i manama ne plaši.
Ovaj
film donosi pravo uživanje za oči, u čemu zasluge svakako imaju i Vaše studije
na Fakultetu primenjenih umetnosti. Da li je nešto građeno od scenografije ili
je sve bilo pred zelenim ekranom? Ko je kreirao uzbudljive slike
svemira?
U filmu nije korišćen grin skrin uopšte! Najveći deo scenografije je
građen i rađene su 3D ekstenzije u scenama izlazaka u svemir. Na
vizuelnim efektima su radila tri studija u periodu od preko godinu dana, a to su
PRIMER, FRIDE pictures i METAKLINIKA. Mislim da kvalitet vizuelnih efekata leži
u tome što smo se konstantno dovijali i pokušavali da rešimo ove kadrove “iz
kontre” da pokušamo da zavaramo percepciju, da stvorimo što impresivnije efekte
sa jako limitiranim resursima.
Najzaslužniji
za vizuelne efekte u filmu je Marko Milanković koji je prepoznao potencijal ovog
filma i inicijalno formirao tim izuzetnih artista koji se bavio
efektima.
Atmosferi
mnogo doprinosi muzika Nemanje Mosurovića. Šta ste tražili od njega i kako ste
sarađivali sa ostalim članovima ekipe?
Mosurovićeva muzika je jako bitan aspekt, jer film u izvesnoj meri
funkcioniše kao "muzički film", ima te pasaže, te delove bez dijaloga koji su
akcentovani muzikom i na emotivnom i simboličkom nivou povezani sa radnjom.
Članovi autorskog tima su vrlo iskusni filmski radnici sa kojima je bilo
zadovoljstvo raditi i teško da mogu da kažem da sam bilo šta od njih zahtevao,
više sam, zajedno sa njima, kanalisao njihov beskrajni talenat u pravcu
realizacije ovog filma.
Film
je snimljen na engleskom jeziku. Kakvu posetu očekujete u domaćim bioskopima i
kakvi su planovi za plasman na inostrano tržište?
Sa produkcione strane „Ederlezi Rising“ je promišljan u odnosu na
globalne parametre iako iza njega u potpunosti stoje domaći autori. Zato kao
takav on nalazi mesto u svetskoj ponudi nezavisnih filmova iz žanra SF-a
i prepoznat je od američke sales kuće ARCLIGHT koja je zadužena za
pregovore sa lokalnim distributerima širom sveta. Nadam se da će film imati
bioskopsku distribuciju u regionu tokom godine, tako da je premijera na Festu za
sada stvarno jedinstvena prilika da domaća publika vidi
film.
Da
li sada sebe vidite više kao dizajnera ili kao sineastu? Šta Vam znači premijera
na Festu?
Ja sam diplomirani ilustrator, profesionalno se bavim dizajnom i srodnim
umetničkim disciplinama, a svoj autorski rad vezujem za skoro sve vrste
vizuelnih umetnosti. I ovaj film je jedan od tih ličnih, autorskih radova.
Posebno mi je drago što ovaj rad ima i neki tržišni potencijal, što nije toliko često.
Fest
je mitološko mesto, tako da se nadam da će se na premijeri filma “dogoditi
narod”.
Нема коментара:
Постави коментар