Kuća kraj mora-Tri sorele

Sinoć je u Zvezdara teatra u prohladnoj noći bez ijedne zvezde izvedena pretpremijera komada Tri sestre. Predeo černogorski, ali ponajviše bokeljski. Tri sorele (sestre) usedelice dvore brata u pustom mestu i u svojim komorama (sobama) po neviđenom nevremenu snivaju puste snove o velikoj ljubavi od koje pucaju dugmeta i nestaju u morskim talasima. Ono što je najčudnije je to što im se snovi prepliću poput kosa. 

U kamenoj kući kraj mora zazidane su, naizgled zanavek, sve ljudske želje, potrebe i slobode.U takvom okruženju očaju i besperspektivnosti u jednoj tamnoj, kišnoj noći na vrata kamene kuće zakuca neznanac. Predstavi se kao pomorac i pesnik, no nema ni konja ni broda. Livra (knjiga) mu je nenapisana i čeka da bude popunjena. A dobro plaća zlatnim dukatima. 

Da li je on plod devojačkih nadanja?

Da li sreću treba dozivati?

Da li je on onaj koji je došao da izmeni njihove živote i njihova shvata i razotkrije sve njihove najskrivenije tajne?

Da ih konačno probudi iz sna?

U pozadini ove priče razvija se filozofska rasprava o borbi dobra i zla, nadanja i realnosti, vere i strasti, preispitivanje bibliskih škakljivih mitova (Nojeva barka, Kain i Abel,  Vavilonska kula) i ljudskih navika i stremljenja. 

A da nije sve pusta legenda i puki san govori i jedna stvarna profana građevina u Prčnju. Reč  je o gosparskoj palati „Tre sorele“, letnjikovcu plemićke kotorske porodice Buća. Iz te kuće krenula je i priča, negde u  XV veku o tri sestre zaljubljene u istog mladića, koje su odlučile da provedu život u potpunoj izolaciji. Kad je umrla prva sestra, zazidan je jedan od tri prozora na palati; posle smrti zazidan je i drugi, a nakon smrti treće ostao je otvoren samo treći prozor, jer nije imao ko da ga zazida. Neke stvari zanavek ostanu nezavršene...

A samo izvođenje sa meštarske (zanatske) strane?  Shvatio sam da zvezda nije bilo na nebu, jer su bile na daskama Zvezdara teatra!

Podatni i inteligentni tekst Stevana Koprivice, umešno je upriličio za brata i nadahutu ekipu Milan Karadžić. Na samom početku na scenu izlazi osedeli Dragan Petrović Pele u ritama i šeretski pozdravlja  Andriju Miloševića (nekadašnjeg Damjana) koji sedi u drugom redu publike. Tri sestre, tri snova o putenosti bez granica i bez kajanja maestralno su dočarale Sloboda Mićalović, Ana Franić i Nataša Ninković.

Milutin Mima Karadžić u svojoj ustaljenoj ulozi tradicionaliste, koji kroti sestre  i u njima guši i sam nagoveštaj nekakve strasti. A onaj koji ih budi iz sna ili more, a nije žabac, već nagoveštaj nečeg misterioznog i možda čak i opasnog je Aleksandar Radojičić, hladni i proračunati zavodnik, kradljivac devojačkih snova i srdaca i neumorni jahač u noći.

Višeslojno, promišljeno, romatično i nostalgično, a opet duhovito sačinjeno i odigrano. Lokalni dijalekt nije komad učinio manje razumljivim, naprotiv podario mu mu je neki posebni šmek i gušt. 

Rekao bih dobar recept koji nagoveštava dobru gledanost. Kao što je bilo i juče, kad ni jedna stolica u Starsteatru nije ostala prazna. 

Predstava iz 2004. godine, sada obnovljena, zaživela je novim životom s nekom novom energijom. Poslednje izvođenje nekadašnje predstave bilo je 2011. godine i do tada je bila igrana više od 120 puta. 

Sada s novim kostimima (Zora Popović,) novom scenografijom (Geroslav Zarić) i novom muzikom (Zoran Erić).

Premijera je večeras, 7. februara, a reprizna izvođenja zakazana su za 9, 17. i 29. februar. „Tre sorele“ ubuduće na sceni „Danilo Bata Stojković“.

Radi se o predstavi sa koje izlazite bolje raspoloženi a opet vas provocira na razmišljanja. Od sinoć pa nadalje. Preporučam!