Мартовски број
Кинотеке отвара текст о једном од првих српских филмских продуцената Ђоки Богдановићу, а следи више прилога
на тему Феста, међу којима интервјуи
с редитељима Гораном Паскаљевићем и Вацлавом Мохулом, чији се филмови
приказују у 48. издању фестивала.
Директор Кинотеке Југослав
Пантелић у уводној речи скреће пажњу и на препоруке истакнутих познавалаца
филма шта гледати из овогодишњег програма, али и на подсећање на неке од
занимљивости из дуге традиције Феста, као и на првобитну верзију „Апокалипсе
данас“ и то кроз речи самог аутора Френсиса
Форда Кополе. Шок коридор представља Блакулу, као наставак серије текстова
о блексплоатацији. За рубрику Мој избор говори млади глумац Марко Грабеж, док
доајен Жика Богдановић наставља у форми есеја своја „Сећања са постскриптумом.“
Редовни програми Кинотеке Неми дан и Документарни дан
враћају се у реновирани Музеј кинотеке. У марту су спојени и посвећени једном
од првих српских филмских продуцената Ђоки Богдановићу, поводом 160 година од
његовог рођења. Управник Архива кинотеке Александар
Ердељановић пише о том хотелијеру, власнику биоскопа, филмском продуценту и
националном раднику, који је рођен у Београду 1860. у породици правника, 1905.
преузима хотел Касину и уз њега, на месту каснијег биоскопа Козара, дограђује
један од првих сталних градских биоскопа - Унион, а 1913. оснива флмско
предузеће и креће у продукцију документарних филмова.
Часопис овим поводом објављује три занимљива и духовита
судска документа у вези с почецима биоскопског живота у Београду и Србији.
Прослављени редитељ и сценариста Горан Паскаљевић снимио је
у Италији свој 18. играни филм „Упркос магли“. Светска премијера
била је јесенас на фестивалу у Ваљадолиду, док српска публика има прилику да у
главном програму 48. Феста види ову драму о брачном пару који жели да усвоји
дечака избеглицу, што изазива отпор њихове средине. У разговору са Зорицом
Димитријевић за Кинотеку Паскаљевић истиче да филмски уметници морају да се
баве болним темама, мада не нужно на мрачан начин, указује на недостатак
емпатије и пораст ксенофобије, открива детаље са снимања, присећа се
фантастичне реакције публике на фестивалу у Индији...
Сандра Перовић је
интервјуисала чешког редитеља Вацлава Мохула, чији је контроверзни филм „Обојена
птица“ имао светску премијеру на фестивалу у Венецији, а такође је део
програма 48. Феста. Ово 170-минутно путовање јеврејског дечака кроз пакао
Другог светског рата рађено је по истоименом роману Јежија Косињског. „Та књига
може се схватити на много начина... Одувек говорим да то није књига о насиљу и
бруталности него о љубави и људима. Рекао сам себи да снимам вечну, универзалну
причу, а не ратну причу или причу о Холокаусту, иако има сцена које на то
указују. Ово би могла бити научна фантастика. То је тужна прича о нама. Мени је
Косињски дао најлепши поклон тако што у књизи није моралисао, па не моралишем
ни ја“, изјавио је Мохул.
Програм Мој избор
за март саставио је Марко Грабеж,
млади глумац који је дебитовао у филму „Бранио сам Младу Босну“ (2014), већ
годинама игра у београдским позориштима, а пажњу шире јавности привукао је
улогом инспектора Зечевића у ТВ серији „Сенке над Балканом“. У интервјуу за наш
часопис изразио је задовољство што ће неке од својих најдражих филмова моћи да
гледа у биоскопској сали и наду да у њој неће бити сам. Грабеж је изјавио да се
као гледалац најчешће прво веже за атмосферу филма и не размишља о својој
професији, а да су му у формирању укуса помогли пријатељи са ФДУ и критике
Бориса Гргуровића.
У тексту „Недостаје ми Соња Хени“ Радиша Цветковић
описује како је настао истоимени филм током Феста 1972. године, према идеји
Карпа Године да гости фестивала ураде кратке филмове од по неколико минута. Сви
понуђени пристали су на здружену акцију, а концепт је изведен у неочекивано
забавној атмосфери пуној креативног набоја у једном стану близу Атељеа 212
после поноћних пројекција. Делове омнибуса режирали су, поред Године, Милош
Форман, Пол Мориси, Тинто Брас, Фредерик Вајсман, Душан Макавејев, Пуриша
Ђорђевић и Бак Хенри, а важан члан екипе био је Бранко Вучићевић.
Што се тиче нове продукције, препоруке за филмове на 48.
Фесту и критичке приказе дају Драган Јовићевић – „Jojo Rabbit“ Таике Ваититија,
Ксенија Зеленовић – „Златна рукавица“ Фатиха Акина, Кристина Ђуковић – „Тело
Христово“ Јана Комасе и Димитрије Војнов – „Понашајте се као одрасли“ Косте
Гавраса.
Рубрика Фест класик
преноси одговоре Френсиса Форда Кополе са две конференције за новинаре које је
одржао у Кану 1979. поводом премијере „Апокалипсе данас“, а који су те године
објављени у часопису Синеаст из Сарајева под насловом „Хипокризија -
најопаснији јахач Апокалипсе“. Копола је, између осталог, рекао:
„Желио сам
само да гледаоци изађу послије филма са спознајом о томе шта је био тај
Вијетнамски рат. Желио сам да гледалац сам то доживи, да то постане његово
искуство, а не да пасивно слиједи акцију“.
Следе Сећања са постскриптумом Жике
Богдановића, овог пута под насловом „Оно што нису очекивали ни Лимијерови
ни Мелијес“. Некадашњи директор Југословенске кинотеке пише о Русоу и Бретону,
Тицијану и Брехту, Лангу и Реноару, констатује да синеасти старе заједно са
својом уметношћу, да је све велико на овом свету настало из страсти, а осврће
се и на дијалектику и метафизику критичарског посла.
О недавно преминулом редитељу Ватрославу Мимици пише Маријана
Терзин Стојчић, истичући да је био један од ретких синеаста цењених
истовремено у области играних, документарних и анимираних филмова. „На свим
пољима био је иноватор који се издвајао по неконвенционалној и авангардној
филмској синтакси, пре свега универзалним темама, слободним асоцијацијама,
модернистичкој поетици, дисконтинуираној монтажи“.
Мартовски број доноси и трећи део фељтона са одломцима из
књиге „Развој филмских врста“ професора Владимира Петрића.
У рубрици Шок коридор представља Ненад Беквалац под насловом „Црни
хорор“ анализира блексплоатацијски хорор поджанр, чији се настанак везује за
филм о афричком принцу претвореном у вампира у 18. веку „Блакула“ (1972)
Вилијама Крејна. „Укрштање расног идентитета и наративне структуре у црном
хорору произвело је потенцијалну критику друштвеног и генеричког расизма, а
уједно и приказало значајно одступање од класичног приказивања нормалности и
монструозности у оквиру жанра“, пише Беквалац.
Циклус Великани светског филма посвећен је недавно
преминулом глумцу Кирку Дагласу. Тим поводом Ђорђе Зеленовић оцењује: „Оно што
ће обележити његову каријеру биће прихватање рискантних и нетипичних рола, које
су многи популарни глумци тог доба избегавали“.
Редовна рубрика Трагови на филму посвећена је недавно
преминулим уметницима. Ненад Беквалац пише о глумцу Роберту Конраду и редитељу,
сценаристи и продуценту Јерну Донеру. На глумце Елизабет Селарс и Стефана
Данаилова подсећа Бојана Ковачевић, а текст о редитељу и сценаристи Ивану
Пасеру написао је Бранислав Ердељановић.
Нема коментара:
Постави коментар