Sa Mostre u Beograd - najbolji filmovi Venecijanskog festivala na FEST-u
Najstariji filmski festival na svetu i
jedan od “velike trojke” koju još čine Berlinale i Kan,
legendarna Mostra, i ove godine ponudiće neke od svojih
bisera FEST-ovoj publici, a mi vam predstavljamo neke od
njih.
Dinamični i
uzbudljivi špijunski film Tajni agent kineskog
reditelja Lu Jea smešten je u 1941. godinu, u Šangaju pod
japanskom okupacijom, u vreme kada ovaj grad postaje i meka
kontrašpijunaže i velikih političkih igara. Gong Li tumači
lik slavne glumice koja se vraća u Šangaj da bi odigrala
ulogu u pozorišnom komadu „Subotnja fikcija”, a možda i da
bi oslobodila svog bivšeg muža, učinila još jednu uslugu
svom poočimu Nemcu, prikupila informacije za zapadne
saveznike ili možda samo zato da bi pobegla od rata zajedno
sa svojim ljubavnikom. Jeov film otvara široko polje za
neočekivane obrte što ga čini zanimljivim i neizvesnim do
samog kraja.
Počasni
gost je film
koji kultnog kanadskog reditelja Atoma Egojana vraća na
siguran i najuspešniji teren. U oblasti na kojima on
najbolje vlada. U okrilje višeslojnih, mudro ispisanih
filmskih priča o porodičnim tajnama i uspomenama i
porodičnim odnosima opterećenim tragičnim događajima.
Egojan, dvaput nominovan za Oskara i šest puta u
konkurenciji za Zlatnu palmu (Gran pri žirija za The Sweet
Hereafter), ovog puta priča priču o odnosu oca (David
Thewlis), sanitarnog inspektora, i njegove ćerke, muzičke
profesorke koja je optužena za polno uznemiravanje svog
učenika. Sasvim prigodno, počasni gosti ovogodišnjeg FEST-a biće upravo
Egojan i Dejvid Tjulis, čuveni britanski glumac.
Legendarni
švedski autor Roj Anderson, dobitnik Zlatnog lava (2014) za
film Golub sedi na grani razmišljajući o postojanju, u trku
za nagrade 76. Mostre uključio se 76-minutnim filmom O
beskrajnosti. S još jednim egzistencijalističkim,
veoma ličnim, humornim i melanholičnim filmom o nemogućnosti
čoveka da se poveže s drugim ljudima, o gubljenju vere i
nade, Anderson
opet preispituje čovečanstvo. Ovoga puta s nebeskih visina u
kojima nad distopijskim, imaginarnim gradom lebdi par kao
preslikan sa Šagalove slike. Ono što oni vide, vide i
gledaoci. Čoveka s puno sumnje u smisao sopstvenog
postojanja. Još jedan vrlo dobar Andersonov film koji će
obradovati sve poklonike filmskog stvaralaštva ovog velikog
i autentičnog filmskog majstora.
Vizuelno
remek-delo prenatrpano detaljima iz istoimene knjige Jiržija
Kosinskog- Ovako se u najkraćem može definisati tročasovni
crno-beli film Obojena ptica češkog autora Vaclava
Mohula. U njemu uz
dečaka, naturščika Petra Kotlara, igraju i Džulijan
Sends, koji će posetiti FEST, Harvi Kajtel, Stelan
Skarsgard, i Udo Kir. Mohulov impresivni film je
ekranizacija prvog (autobiografskog) romana Jiržija
Kosinskog, koji govori o užasavajućem iskustvu jevrejskog
dečaka i njegovoj borbi za preživljavanje pre i tokom horora
Drugog svetskog rata. Mohul je samu priču podelio u desetak
segmenata punih užasa i proživljenog nasilja, oslikavajući
svaki korak gorkih iskustava dečaka Joške okruženog svetom
odraslih u kojem su mu neki pomagali, a mnogi na najgore
načine iskorištavali i zlostavljali.
Jedan od
vodećih čileanskih reditelja, Pablo Laren, autor filmova
Neruda (2016) i Džeki (2016) kreirao je jedinstveno i teško
opisivo filmsko iskustvo u svom novom filmu Ema.
Kritičari ga opisuju kao anarhičnu, oslobođenu, i zarazno
živopisnu studiju karaktera koja deluje kao mešavina filmova
Čudesna sudbina Amelije Pulen, Oldboy, i opusa Gaspara Noe.
U centru pažnje je titularna
Ema, regeton plesačica sa neobičnim hobijem da bacačem
plamena pali sve čega se dohvati. Udata za koreografa (Gael
Garsija Bernal) koji je neplodan, Ema usvaja dečaka, ali ga
ubrzo vraća jer nije podobna majka, a film istražuje
posledice ovog događaja i kako je zauvek promenio Emu.
Zanimljivo je da je muziku za ovaj film kreirao
čileansko-američki muzičar Nikolas Žar.
Umrećeš u dvadesetoj je hrabar
debitantski film sudanskog reditelja Amdžada Abu Alala, i
tek osmi igrani film u istoriji sudanske kinematografije!
Zasnovan na interesantnoj premisi, film govori o dečaku kome
je prorok predvideo da će umreti sa dvadeset godina. Suočen
sa sažaljivim pogledima okoline i porodicom koja je već
počela da ga oplakuje, mladi Muzamil mora da pronađe svoje
mesto uz pomoć kamermana koji se vraća u njegovo selo iz
velikog grada i otvara mu prozor u svet.
U kategoriji najboljeg
stranog filma, za Oskara se bori Telo Hristovo,
obećavajućeg mladog poljskog reditelja Jana Komase. Ova
drama inspirisana je istinitim događajem, i govori o mladiću
sa kriminalnom prošlošću koji u zatvoru doživljava
prosvetljenje, te po izlasku u svet oblači mantiju i počinje
da se pretvara da je sveštenik koji preuzima parohiju jednog
malog grada. Kroz ovu potresnu, uznemirujuću, ali na momente
i duhovitu dramu, raspliće se duhovna parabola koja je
specifično poljska, ali sa univerzalnim dražima.
*Deo ovog teksta preuzet je iz teksta
« Crno-beli svet prošlosti « Dubravke Lakić, objavljenog
na sajtu Politika.rs
Нема коментара:
Постави коментар