Ukoliko se osvrnemo na 2019. godinu, može se reći da će je svakako obeležiti izlazak kapitalnog romana Deca naše ulice egipatskog Nobelovca i jednog od najznačajnijih glasova savremene egipatske literature – Nagiba Mahfuza.
Mahfuz je jedini arapski pisac ovenčan Nobelovom nagradom a ovaj roman je njegovo najpoznatije delo koje mu je, zajedno sa Kairskom trilogijom,
donelo ugled najvećeg arapskog romansijera. Autor je preko 30 romana, a
prevođen je na 50-ak svetskih jezika. Poznato je da je, upravo zbog
romana Deca naše ulice,
Mahfuz ušao u sukob sa radikalnim islamistima, usled čega je na njega
izvršen atentat od čijih se posledica nikada nije oporavio.
Ovaj kontroverzan i provokativan roman koji tematizuje egipatsko podzemlje
i nudi razvijenu alegorijsku sliku mita o stvaranju sveta i širenju
grada kao univerzalne metafore civilizacije biće promovisan na
ovogodišnjem Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, a budući da je
ovogodišnji gost Sajma upravo Egipat, Agora će publici imati priliku da
predstavi i još jedno značajno ostvarenje egipatske savremene
književnosti u prevodu na srpski jezik, a to je roman Priče Jusufa Tadrosa Adila Ismata, egipatskog autora i dobitnika Medalje Nagiba Mahfuza za književnost.
Reč
je o knjizi koja tematizuje pogoršanje situacije egipatskih hrišćana i
njihovo otuđenje u sopstvenoj zemlji. Romaneskna pripovest koja je
istovremeno i intimna priča o bolu, čežnji i iskušenjima umetnika,
predstavljena kroz sudbinu slikara čija se sudbina ostvaruje u vreme
kada Egipat doživljava velike ekonomske i društveno-političke promene
propraćene dubokim krizama.
I
ove godine, Agora nastavlja tradiciju negovanja najznačajnijih
savremenih stvaralaca hispanoameričke književnosti. Ovogodišnja
književna „poslastica“ svakako je četvrta u nizu objavljena knjiga Luise
Valensuele, jedne od najznačajnijih i vodećih savremenih argentinskih
književnica, koja će imati tu čast da ove godine otvori najveći
latinoamerički sajam knjiga u Gvadalahari.
Knjiga provokativnih eseja i razmišljanja o književnosti Opasne reči
bavi se temom ženskog pisma i njegovog odnosa prema politici, erotici i
mitu, s posebnim osvrtom na argentinske i latinoameričke
društvenoistorijske prilike i književnu tradiciju. Nakon dve objavljene
knjige u Agori, čitaocima ćemo predstaviti i novu zbirku priča Samante
Šveblin Sedam praznih kuća. Samanta Šveblin stekla je status jedne od najharizmatičnijih spisateljica savremene hispanoameričke književnosti.
Ona,
po sopstvenom priznanju, veruje u dobru, zanimljivu, podsticajnu
književnost a užasava se dosadne. I upravo u „zavodljivoj“ formi priče, i
ovaj put autorka kreira zavodljivi put ka sedam praznih kuća, gde njeni
junaci istražuju sopstvene strahove i granice između otuđenja i
normalnosti. Narator je „zdrav razum koji razmatra lude ljude, ili ljude
koji ozbiljno razmišljaju da se okrenu ludilu“, u širokom moru
uznemirujućih atmosfera i šokantnog spektra senzacija koje se pojavljuju
iz stranice u stranicu.
U
okviru biblioteke „Agora“ promovisaćemo i niz drugih dela iz svetske
književnosti koja su na svetskoj književnoj sceni potvrdila svoj
kvalitet, poput zbirke priča Lori Mur – Okorelost, uzbudljive
knjige jedne od najomiljenijih i najpopularnijih američkih spisateljica i
vodećih savremenih autora kratke priče koja svojim jezičkim, stilskim i
formalnim bogatstvom osvaja čitaoce širom sveta. Lori Mur dobitnica je
više književnih priznanja poput Nagrade O. Henri, Ria nagrade za kratku
priču, a knjiga Okorelost jeste i prvi prevod ove autorke na srpski jezik.
Tu je i roman neobičnog naslova Luj ili Jahanje na kornjači.
Roman švajcarskog autora Mihaela Hugentoblera mnogo je više od
pikarskog i avanturističkog romana o jednom prevarantu. Autor je u
biografsku priču o Luju utkao i disput o odnosu između istine i
književnosti, slikajući ondašnju medijsku pompu i globalni novinarski
rat s kraja 19. veka. Knjiga prerasta društvene okvire 19. veka i
pretvara se u aluziju na senzacionalističku glad našeg multimedijalnog
digitalnog doba.
Нема коментара:
Постави коментар