Представљање књиге историчара Дејана Ристића ,,Митови српске историје" 14. новембра у Комбанк дворани

 
            Представљање књиге историчара Дејана Ристића ,,Митови српске историје" биће одржано у четвртак 14. новембрау 19 сати у сали 6 Комбанк дворане.

            О књизи ће говорити историчар уметности Владимир Томчић, директор ,,Филмских новости'', историчар др Александар Узелац, Манојло Вукотић, директор издавачке куће ,,Вукотић медиа'', графичар и аутор свих илустрација у књизи Никола Радосављевић, као и аутор књиге историчар Дејан Ристић.
          
Модератор представљања књиге у издању ,,Вукотић Медиа" биће Александар Даниловић.
         
 Посетиоцима ће екслклузивно, по први пут до сада, бити представљена и два документарна филмска снимка (из богатог фонда ,,Филмских новости'') који сводоче о томе који су прави узроци смрти војводе Петра Бојовића и зашто на гробу Јосипа Брoза Тита нема идеолошких обележја.


Иза сажетог описа "МИТОВИ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ"  крије се жеља аутора да заинтересованима понуди осврт на поједине драгоцене сегменте националне прошлости и културног наслеђа који се, уистину, налазе на размеђи историјске стварности и традиције, односно легенде и мита. Она није намењена историчарима, већ најширем кругу читалаца који желе да обогате и, изнад свега, објективизују своја знања из националне историје.

 Сваки народ, па и наш, поред осталог, одувек је тежио томе да успостави или, тамо где је то сматрано потребним, обнови временом искидане нити историјског, културолошког, језичког, идентитетског, верског или државотворног континуитета.

Та и таква потпуно разумљива потреба доводила је у појединим историјским раздобљима до својеврсног национално-романтичарског буђења или, пак, заноса током кога историчари уочавају поновно оживљавање, па чак и отворено креирање симболички прворазредно важних идентитетских и историјских елемената народне традиције, легенди и митова.

Овај феномен посебно је уочљив у раздобљу читавог XIX, а у нашем случају и у последњим деценијама XX и почетком овог века.

Њега је, међутим, пратила једна, истина глобална, појава која се на најједноставинији и најјаснији начин може дефинисати појмом ,,измишљање традиције”.

Ни наша култура није лишена бројних примера мање или више свесног измишљања личности, догађаја, па чак и мисли које смо бивали склони да приписујемо истакнутим историјским личностима.

     
Дејан Ристић је истакнути историчар, преводилац и сценариста. Један од водећих стручњака у области интегралне заштите и управљања културним наслеђем.Обављао је дужности управника Народне библиотеке Србије, државног секретара за културу и бројне друге у Влади Републике Србије.

Бави се дипломатском историјом (српско-британски и српско-француски односи крајем 19. и почетком 20. века; југословенско-алжирски односи од 1954. године), Холокаустом, односом државе и традиционалних верских заједница у 20. веку, културном историјом и културом сећања).

Аутор већег броја научних радова и књига међу којима се посебно издваја ,,Кућа несагоривих речи: Народна библиотека Србије 1838-1941.''. Превео дела проф. др Јана Кершоа ,,Хитлер – Хибрис : 1889–1936ˮ и ,,Хитлер – Немезис : 1936–1945ˮ, као и бројна друга дела. Учесник је међународних стручних и научних скупова одржаних широм света, а похађао је и специјализоване едукације у Јерусалиму и Лондону из области државне управе и истраживања Холокауста као стипендиста британске и израелске Владе.  Иницијатор је и координатор више пројеката реализованих под покровитељством Унескоа.

     Успоставио Национални дан књиге. Утемељио Националну награду у области библиотекарства Јанко Шафарик.

Основао Фондацију Народне библиотеке Србије. Иницирао и спровео законску процедуру за увођење академског обавезног примерка.  Добитник ,,Печата Матице српскеˮ, признања Народног музеја Србије, Музеја науке и технике, ,,Филмских новости'', НЦ ,,Одбранаˮ Министарства одбране за најбољег сарадника и других бројних признања.