Hard rok atrakcija Ohrenfeindt u septembru u Beogradu

26. septembar, Ustanova kulture “Vuk Stefanović Karadžić”, Beograd

Nemačka hard rok grupa Ohrenfeindt, koncertna atrakcija sa više od 100 nastupa godišnje širom Evrope, prvi put dolazi u Srbiju 26. septembra, kada će održati besplatan koncert u sali Ustanove kulture “Vuk Stefanović Karadžić”. Ohrenfeindt u našu zemlju dolazi uz podršku Gete instituta u Beogradu, a nastupiće u okviru manifestacije obeležavanja Evropskog dana jezika, koja se tradicionalno održava širom Starog kontinenta na ovaj datum, počev od 2001. godine.

Ohrenfeindt su nastali 1994. u Sent Pauliju, radničkom naselju u Hamburgu poznatom po bogatom noćnom životu, kao i po istoimenom fudbalskom klubu. Značajniji uspon i diskografsku aktivnost započinju par godina kasnije predvođeni frontmenom Krisom Lautom, jedinim aktivnim članom benda od samih početaka do danas. Kao svoje uzore ponosno ističu australijske hard rok i metal legende AC/DC, a muziku benda odlikuju masni gitarski rifovi, snažna ritam sekcija i hrapavi vokal Krisa Lauta. 

Energične i strastvene pesme o ljubavi, padovima, usponima i rokenrol načinu života dovode ih na visoka mesta nacionalnih radijskih lestvica, pa su 2007. proglašeni za najbolji novi bend u izboru emisije „Rocko“ radija Rockantenne Bavaria, dok su završili na drugom mestu u izboru za najbolji nemački bend. Njihova bajkerska himna "Harley-luja" je jedina pesma otpevana na nemačkom koja se našla na CD sempleru objavljenom povodom stogodišnjice Harli Dejvidsona, uz inostrane zvezde poput Judas Priests, UFO ili Doro.

“Ovo je naša prva poseta Srbiji i zaista smo uzbuđeni što ćemo upoznati Beograd i ljude koje ranije nismo videli! Zbog toga se bavimo ovim: dolazimo do novih mesta i ljudi. Stara izreka kaže: nema stranaca, samo prijatelja koje još niste upoznali”, izjavio je frontmen grupe Kris Laut povodom predstojećeg nastupa grupe Ohrenfeindt u Beogradu. 

Evropska godina jezika je 2001. zajednički organizovana od strane Saveta Evrope i Evropske Unije, uspešno je uključila milione ljudi iz 45 država učesnica. Aktivnosti Evropske godine jezika slavile su jezičku raznolikost Evrope i promovisale učenje jezika. Zahvaljujući prvobitnom uspehu Godine jezika, Savet Evrope je ustanovio 26. septembar kao  Evropski dan jezika. Opšti ciljevi Evropskog dana jezika su informisanje javnosti o značaju učenja jezika i proširivanje palete jezika u cilju povećavanja stepena višejezičnosti i međukulturološkog razumevanja; promovisanje jezičkog i kulturološkog bogatstva Evrope, koje mora biti očuvano i razvijano; podržavanje celoživotnog učenja jezika, kako u okviru škola, tako i van njih, bilo za potrebe škole, posla, mobilnosti ili iz zadovoljstva i za  razmenu iskustva.

 Foto potpis uz dozvolu autora i grupe: Patrick Kramer