57. Oktobarski salon: LEPOTA KAKOFONIJE-RAZLIČITOST SPAJA!

Datum:  14. septembar – 28. oktobar 2018.

Mesto: Na pet beogradskih lokacija : Galerije KCB (Podroom, Likovna, Artget), Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), zgrada Muzeja grada Beograda (Resavska 40b), U10 galerija, Remont galerija

Umetnički direktori: Gunar Kvaran (direktor Muzeja savremene umetnosti u Oslu) i Danijel Kvaran (kustoskinja kolekcije Ero u Rejkaviku).

Članovi Odbora 57. Oktobarskog salona: Nikola Božović, Dejan Đorić, Đorđe Stanojević, Božidar Plazinić 

Gordana Goncić v.d. direktora Kulturnog centra Beograd najavila nam je ovogodišnje izdanje Oktobarskog salona, manifestacije s stažom dugim šest decenija,  svojevrsne arene domaćih umetničkih stvaralaca, relevantna u međunarnom okvirima, u čijoj organizaviji Kulturni centar Beograda učestvuje već dve decenije. Jedne od najvažnijih kulturnih kulturnih aktivnosti ove ugledne kuće. 

Oktobarski salon je menjao koncepcije, kriterijume, format, te je od 2014. bijenale. 

Internacionalizacija ove manifestacije dovela je u globalni kontekst dijalog sličnosti i različitosti radi formiranja još kvalitetnijeg lokalnog identiteta. 

Konstatovano je da je Oktobarski salon jedna od 11 manifestaca, najdugovečnija, jedna od najprovokativnijih, izazov i za umetnike i za kustose, ali i vrlo posećena kulturna manifestacija, te je prošli bijenale posetilo 17  hiljada posetilaca. 

Reč preuzima jedan od umetničkih direktora Gunar B. Kvaran koji konstatuje da se radilo o velikom zadatku. Da suu on i Danijel krenuli od pitanja koncepta. Uočili su da u zadnjih penaestak godina više nema dominatnog umetničkog pravca, ako izuzmemo komercijalu umetnost koja ionako zauzima svega  5 %  celokupnog umetničog stvaralaštva. 

Pokušali su da onda, tražeći ključ koncepta, da sažnu karakteristike savremene umetnosti i pronašli je u razuđenosti  u svakom smislu (umetničkom, geografskom, po upotrebljenim materijalima, stilu. godištu, kulturološki...). U takvom promišljanju nametnuo se termin „kakofonije.“

Koncept 57. Oktobarskog salona stoga počiva na činjenici da je zapadno shvatanje savremene umetnosti postalo univerzalno i da „kakofonija“ od početka XXI veka biva imenitelj disparatnih umetničkih pravaca. Izgleda da preispitivanje umetnosti i toga šta umetnost može biti čini glavnu nit koncepta izložbe. Da podrazumeva raznolikost na umetničkoj sceni. 

Naziv izložbe „Lepota kakofonije“ sugeriše konstelaciju dela koja izražavaju, svojim oblikom, strukturama i sadržajem, raznolikost i bogatstvo kakofoničnog izraza kao važnog elementa ili stanja na međunarodnoj sceni savremene umetnosti na početku ovog veka. 

Kustosi će kroz izložbu istražiti umetničku produkciju u svetu; razmotriti različite umetničke scene, različite generacije. Te tako struktuisana izložba predstavljaće „instalaciju kao ogledalo sveta“, kao raznorodnu situaciju bogatu kakofonijom.

Gunar B. Kvaran kaže da su ih zabrinule negative konotacije termina "kakofonija" koji podrazumeva suprotnosti harmoniji:

„Zato smo ispred kakofonije dodali ‘marvelous’ (čudesno) jer mi kakofoniju doživljavamo pozitivno.“ 

Nasuprot pežorativnom prizvuku, „Lepota kakofonije“ treba posmatrati kao pozitivnu situaciju, iz koje se stvara nova vrsta energije kojom se mogu preneti disonantne, pa čak i konfliktne ideje i izrazi.

Stanje suživota „mnogostrukih identiteta“ koji se udaljavaju od čistote i prenose zajedničke raznolikosti, toleranciju, mnogostrukost i, u stvari, demokratski govoreći, poštovanje drugoga, da bi se stvorio smisleni narativ o umetnosti i kulturi, društvenim pitanjima i politici.

Kada su definisali koncept, dali su se u potragu za umetnicima. Pošto su on i Danijel mnogo putovali, pročešljali su svoje arhive. Potragu su započeli u Beogradu i Srbiji, a onda u vidu koncetričnih krugova pirili je na Baklan, pa Evropu. Stigli su i do umetnike u obe Amerike, do Kine, Japana i ostatka Azije. Jedino im se Australija nekako izmigoljila. 

Konkurs za učešće na 57. Oktobarskom salonu trajao je od juna 2017. do oktobra 2017. godine. Cilj konkursa je bio da se kustosi upoznaju sa lokalnom umetničkom praksom, kao i da izaberu radove domaćih umetnika koji bi izlagali na Salonu. Na konkursu je bilo 305 predloga za izlaganje, a rezultati javnog konkursa bili su objavljeni u decembru 2017. godine. 

O pristiglim prijavama odlučivali su umetnički direktori i selektori Salona Gunar i Daniel Kvaran, te su za izlaganje izabrani sledeći umetnici: Ćalić Marija, Delić Lidija, Ivanović Nina, Kojić Tijana, Milak Radenko, Nikolić Nemanja, Zdjelar, Katarina, Milisković Branko.

Odabir je bio dijalog i kompromis između različitih senzibiliteta. Mlađi umetnici u svom stvaralaštvu su dodatno razuđeni. Iznenadili su se balkanskom scenom i tu pronašli neke umetnike koje su poznavali odranije iz evropskih galerija, a koji na ovogodišnjem Oktobarskom salonu imaju svojevrstan come back. Beogradsku umetničku scenu opisuju kao sagrađenu i razgrađenu, aktivnu, živu, interaktivnu...

57. Oktobarski salon prikazaće ostvarenja 68 umetnika iz 27 zemalja iz celog sveta. Među njima šesnaestoro je iz Srbije i time se pozicionirati na mapi najznačajnijih umetničkih bijenala. Dolazi nam i Joko Ono!

Kustosi su pored izabranih domaćih umetnika pozvali i osvedočene domaće i inostrane umetnike da učestvuju sa postojećim radom ili radom posebno izvedenim za izložbu. Preliminarna lista umetnika broji preko šezdeset umetnika iz zemlje i inostranstva od odnih rođeih 30-tih godina prošlog veka do onih najmlađih (BiH, Crna Gora, Hrvatska, Brazil, Kanada, Kina, Češka, Danska, Engleska, Francuska, Nemačka, Island, India, Iran, Japan, Holandija, Norveška, Poljska, Rusija, Slovenija, Južna Afrika, Južna Koreja, Švajcarska, Tajland, SAD), a konačna lista objavljena je u četvrtak 8. februara 2018. godine na prvoj konferenciji za štampu  Oktobarskog salona. Domaći umetnici koji će svoje radove izlagati na ovogodišnjem Salonu su sledeći: Vladimir Veličković, Dušan Otašević, Đorđe Ozbolt, Ivan Grubanov, Ivana Basić, Marija Calić, Vuk Ćuk, Maja Đorđević, Aleksandra Domanović, Nina Ivanović, Marta Jovanović, Tijana Kojić, Jelena Mijić, Branko Milisković, Nemanja Nikolić, Katarina Zdjelar. Neki od najrelevantnijih inostranih umetnika uzeće učešće na ovogodišnjem Salonu: Olafur Elijason, Anselm Kifer, Hito Stejerl, Takaši Murakami, Joko Ono, Lari Bel, Sindi Šerman, itd.

Gunar B. Kvaran je primetio da danas na umetničkoj sceni ima znano više žena, što govori o snazi žena umetnica.

Raznolikost vlada i u prostorima ovogodišnjeg Oktobarskog salona- ol alternativnih do etabliranih, a sve u nameri da se izvrši sinergija publika različitih afiniteta i ukusa.

Prostori u kojima će se izložba realizovati su: galerije Kulturnog centra Beograda, SANU (Srpska akademija nauka i umetnosti-„ugostiće delikatna, vredna dela“), zgrada Muzeja grada Beograda („zamak u Resavskoj“), Galerija U10, Remont – Nezavisna umetnička asocijacija.

Nakon održavavanja 57. Oktobarskog salona (septemba-oktobar/6 nedelja) zdanje Muzeja grada Beograda biće zatvoreno za javnost i pristupiće se 2019. godine njengovoj obnovi, pa će po površini postati izložbeni prostor sa većom površinom od Narodnog muzeja u Beogradu. 

Gunar B. Kvaran je rođen 1955. godine u Rejkjaviku, Island. Doktorirao je 1986. godine na Université de Provence u Francuskoj. Kvaran je bio direktor Muzeja Rejkjavik u periodu 1989-1997, a 1997-2001. bio je direktor Muzeja umetnosti Bergen, Norveška. Od 2001. godine je direktor Muzeja savremene umetnosti Astrup Fearnli, Norveška. Kvaran je bio kustos Bijenala u Lionu 2013. i jedan od kustosa 2. Moskovskog bijenala savremene umetnosti, 2007. godine. Bio je kustos izložbe „EVROPA, EVROPA: evropska nova umetnička scena 1. deo (sa Tomasom Botokom i Hansom Ulrihom Obristom); „Sindi Šerman: Horori bez naziva” (zajedno sa Danijelom Birnbaumom); „Biti u umetnosti je sve što tražimo, U ime umetnika: američka savremena umetnost iz kolekcije Astrup Fearnli”; „Indijski autoput” (zajedno sa Hans Ulrihom Obristom i Julijom Peiton-Džons) itd.

Danijel Kvaran je rođena u Marseju 1956. godine. Nakon studija klasčnih nauka, predavala je francuski jezik na Univerzitetu Rejkjavik, Island. Od 2008. godine kustos je zbirke Ero (Erró) pri Muzeju umetnosti Rejkjavik. Bila je gostujući kustos retrospektive zbirke Ero u Muzeju savremene umetnosti u Lionu. Bila je stručni savetnik pri realizaciji izložbe kolaža iz Ero zbirke u Odeljenju crteža Muzeja moderne umetnosti u Parizu 2010. godine i izložbe “Ero, portreti i pejzaži”, u Frankfurtu, 2011. godine. Njeni autorski tekstovi su objavljeni u više kataloga. Objavila je više knjiga o umetnicima uključujući „Ero, hronologija, život i umetnost”. Bila je jedan od urednika kataloga za Lionski bijenale 2013. godine.

Lista umetnika/ArtistList:

1.    Mathis Altmann, 1987, Munich. Lives in Zurich

2.    Korakrit Arunanondchai, 1986, Bangkok. Lives in Bangkok and New York.

3.    Darja Bajagić, 1990, Podgorica, Montenegro (Titograd, YU). Lives in New York.

4.    Ivana Bašić, 1986, Belgrade, Serbia. Lives in New York.

5.    Larry Bell, 1939, Chicago, USA. Lives in Taos and Los Angeles.

6.    Hemali Bhuta, 1978, Mumbai, India. Lives in Mumbai.

7.    Dineo Seshee Bopape, 1981, Polokwane, South Africa. Lives in Johannesburg.

8.    Marija Ćalić, 1964, Serbia. Lives in Belgrade.

9.     Ian Cheng, 1984, Los Angeles, USA. Lives in New York.

10.   Jasmina Cibic, 1979, Ljubljana, Slovenia. Lives in London.

11.   Vuk Ćuk, 1987, Belgrade, Serbia. Lives in Belgrade.

12.   Lidija Delić,1986, Nikšić, Montenegro. Lives in Belgrade.

13.   John Divola, 1949, Los Angeles, USA. Lives in Los Angeles.

14.   Maja Đorđević, 1990, Belgrade, Serbia. Lives in Belgrade.

15.   Aleksandra Domanović, 1981, Novi Sad, Serbia. Lives in Berlin.

16.   Olafur Eliasson, 1967, Copenhagen, Danmark. Lives in Berlin and Copenhagen.

17.   Erró, 1932, Ólafsvík, Iceland. Lives in Paris.

18.   Cao Fei, 1978, Guangzhou, China. Lives in Beijing.

19.   Vadim Fiškin, 1965, Penza, URSS. Lives in in Ljubljana.

20.   Helgi Þorgils Friðjónsson, 1953, Reykjavik, Iceland. Lives in Reykjavik.

21.   Gabríela Friðriksdóttir, 1971, Reykjavík, Iceland. Lives in Reykjavík.

22.   Fernanda Gomes, 1960, Rio de Janeiro, Brazil, lives in Rio de Janeiro.

23.   Ivan Grubanov, 1976, Belgrade, YU. Lives in Belgrade.

24.   Marie-Ange Guilleminot, 1960, Saint-Germain-en-Laye, France. Lives in Paris.

25.   Romuald Hazoumè, 1962, Porto-Novo, Bénin. Lives in Porto-Novo.

26.   Elika Hedayat, 1979, Tehran. Lives in Tehran and Paris.

27.  Yu Honglei, 1984, Inner Mongolia. Lives in Beijing.

28.   Marguerite Humeau, 1986 in Cholet, France, lives in London.

29.   Fabrice Hyber, 1961, Luçon, France. Lives in Paris.

30.   Nina Ivanović, 1986, Belgrade, Serbia. Lives in Serbia.

31.   Cui Jie, 1983, Shanghai, China. Lives in Beijing.

32.   Marta Jovanović, 1978, Belgrade, Serbia. Lives in Serbia

33.   Anselm Kiefer, 1945, Donaueschingen, Germany. Lives in Paris.

34.   Tijana Kojić, 1987, Belgrade, Serbia. Lives in Belgrade.

35.   Eva Kotatkova, 1982, Prague, Czech Republic. Lives in Prague.

36.   Olya Kroytor, 1986, Moscow, Russia. Lives in Moscow.

37.   Jean-Jacques Lebel, 1936, Paris. Lives in Paris.

38.   Ann Lislegaard, 1962, Horten, Norway. Lives in Copenhagen.

39.  Tobias Madison, 1985 in Basel, Switzerland. Lives in Zurich.

40.   David Maljković, 1973, Rijeka, Croatia. Lives in Zagreb.

41.   Bjarne Melgaard, 1967, Sydney, Australia. Lives in Oslo.

42.   Jelena Mijić, 1989, Novi Sad, Serbia. Lives in Belgrade and New York.

43.   Radenko Milak, 1980, Travnik, Bosnia and Herzegovina. Lives in Banja Luka.

44.   Branko Milisković, 1982, Belgrade, Serbia. Lives in Belgrade

45.  Takashi Murakami, 1962, Tokyo. Lives in Tokyo.

46.   Kazumi Nakamura, 1956, Chiba, Japan. Lives in Tokyo.

47.   Nemanja Nikolić, 1987, Valjevo, YU. Lives in Belgrade.

48.   Yoko Ono, 1933, Tokyo, Japan. Lives in New York.

49.   Dušan Otašević,1940, Belgrade, YU. Lives in Belgrade.

50.   Đordđe Ozbolt, 1967, Belgrade, YU. Lives in London.

51.   Athena Papadopoulos, 1988, Toronto, Canada. Lives in London.

52.   Paulo Nimer Pjota, 1988, São José do Rio Preto, Brazil. Lives in Sao Paulo.

53.   Agnieszka Polska, 1985, Lublin, Poland. Lives in Berlin.

54.   Magali Reus, 1981, The Hague, Netherlands. Lives in London.

55.   Pamela Rosenkranz, 1979, Uri, Switzerland. Lives and works in Zurich.

56.   Claude Rutault, 1941, Trois-Moutiers, France. Lives in Paris.

57.   Torbjørn Rødland, 1970, Stavanger, Norge. Lives in Los Angeles.

58.   Tom Sachs, 1966, New York, USA. Lives in New York.

59.   Cindy Sherman, 1954, New York, USA. Lives in New York.

60.   Chiharu Shiota, 1972, Osaka, Japan. Lives in Berlin.

61.   Sumakshi Singh, 1980, New Delhi, India. Lives in Chicago.

62.   Hito Steyerl, 1966, Germany. Lives in Berlin.

63.   Velicovick Vladimir, 1935, Belgrade, YU. Lives in Belgrade and Paris.

64.   Hannah Weinberger, 1988, Filderstadt, Germany. Lives in Basel and Zurich.

65.   Anicka Yi, 1971, Seoul, South Korea. Lives in New York.

66.   Katarina Zdjelar, 1979, Belgrade, lives in Rotterdam.

67.   Urban Zellweger, 1991, Zurich, Switzerland. Lives in Zurich

68.   Xu Zhen, 1977, Shanghai, China. Lives in Shanghai.