ОПЕРА “ЕВГЕНИЈЕ ОЊЕГИН“

                    

У среду, 7. фебруара (19:00) на Великој сцени Народног позоришта биће изведена опера „Евгеније Оњегин“ П.И.Чајковског, под диригентском управом госта из Новог Сада Александра Којића.  Бас Сава Вемић, дебитује пред београдском публиком у улози Грјемина, а Тамара Никезић први пут наћи ће се у улози Олге.

                  Солисти Владимир Андрић (Оњегин), Анастасија Холц к.г (Татјана),  Дејан Максимовић (Ленски), Тамара Никезић (Олга), Светлана Ловчевић ( Ларина), Дубравка Филиповић (Филипјевна), Сава Вемић (Грјемин), Дарко Ђорђевић(Трике), Гаврило Рабреновић (Ротни), Михаило Шљивић (Зарјецки).

                        

 Учестествују Оркестар, Хор Опере  и ансамбл Балета Народног позоришта у Београду.           

  

                 Премијера ове опере била је 12. јуна 1999. године у режији Радослава Златана Дорића. Сценограф Александар Златовић. Костимограф Љиљана Орлић. Кореограф Владимир Логунов.

          

Либрето композитора, настао у сарадњи са Константином Шиловским, по истоименом роману у стиховима Александра Пушкина.

Прво извођење: у Москви 29. марта 1897.

Прво извођење у Београду: 8. маја 1920.

Опера Евгеније Оњегин Петра Иљича Чајковског, у Pусији, а и у целом оперском свету, сматра се најпопуларнијом руском опером уопште.

САВА ВЕМИЋ (бас), долази из Београда где се школовао прво у музичкој школи ”С. С. Мокрањац” у класи проф. Тање Обреновић, а потом на Факултету музичких уметности у класи проф. Николе Мијаиловића. Од 2014-2017 усавршава се у оперском студију Метрополитен опере у Њујорку под вођством маестра Џејмс Ливајна где ради са грчким басом Димитри Кавракосом, али и са Ренатом Ското, Боналдом Ђајотијем и многим другим певачима, корепетиторима, редитељима.

У 2016-17 сезони, Вемић дебитује као Високи свештеник у Набуку у Метрополитену под вођством Џејмс Ливајна. Са Бостонским симфонијским оркестром младих пева Гремина (Евгеније Оњегин). У Карнеги холу наступа као бас соло у Хајдновој Лорд Нелсон миси и у Националном театру Гватемале дебитује као Спарафућиле (Риголето).

У 2015-16 сезони, Сава Вемић је певао Грофа Родолфа у Белинијевој Месечарки у продукцији Метроплитен студија и Џулијард театра критички хваљеног у Њујорк Тајмсу. У Карнеги холу је певао бас соло у Моцартовој Крунидбеној миси. Улогу Ернеста у Доницетјевој опери Паризина певао је са Оперским оркестром Њујорка u Рoуз театру као и улогу Сер Волтер Релеја у Доницетијевом Роберту Девероу са којом је и дебитује у Карнеги холу 2014. године. Исте године на летњем фестивалу у Тел Авиву је певао Осмина у Моцартовој Отмици из Сараја.

Свој оперски деби имао је 2013. год. у улози Сарастра у Моцартовој Чаробној фрули у Мадленијануму у Београду. 

У Нардоном позоришту у Београду дебитује 7. Фебруара у опери Евгеније Оњегин  као Грјемин .

 У марту oве године наступиће  у Хавајској Опери, а у септембру 2018 певаће Сарастра (Чаробна фрула) у Новом националном театру у Токију. 

Сава Вемић учесник је и различитих интернационалних певачких такмичења укључујући прве награде на Опера Индекс и Греда Лиснер такмичењима у Њујроку, другу награду на Лорен Л. Захари такмичењу у Лос Анђелесу, финалиста Белведере такмичења у Москви и Портофино такмичења у Портофину (Италији).

Тамара Никезић ,мецосопран  је рођена 8. октобра 1975. године у Бару, Црна Гора. Основну школу и Гимназију завршила у Бару, а Средњу музичку школу, одсек соло певање, одсек теоретски и одсек инструментални (клавир) завршила у Подгорици. Факултет музичке уметности у Београду, одсек соло певање, уписала је у класи професора Звонимира Крнетића, где је и дипломирала.

Године 2002. као хонорарни сарадник, наступа у представама "Фауст" и "Салома" Народног позоришта у Београду. Године 2007. похађа мастер клас у Минхену као стипендиста Фондације "Марио дел Монако". Вокално похађање усавршавала код Ђурђевке Чакаревић и Леандре Оверман.

После тога, у периоду од четири године, њен вокални педагог био је солиста Опере Народног позоришта у Београду Љубодраг Беговић. Стални члан Опере Народног позоришта у Београду постаје 2013. године.

Њена уметничко-концертна каријера почела је 1996. године првим учешћем на Фестивалу "Барски љетописи", а после тога наступала је широм земље и иностранства.

Бави се научно-истраживачким радом на Факултету за медије и комуникацију на тему "Консеквентност Вагнерове музичке драме, присуство на укупној уметничкој сцени, као и социолошко-културолошкој мапи Европе" где ће и бранити докторску тезу. Бави се писањем поезије.

Издавачка кућа "Трећи миленијум" објавила јој је три збирке песама - "Живот ме покварио" 2008, "Душа од конца" 2009 и "Демони као ми" 2010. године. Издавачке куће "Лагуна" и "Трећи миленијум" 2014. године објавили су и четврту Тамарину збирку песама под називом "Невидљиво моје".  

УЛОГЕ:

Richard Straus - "Saloma" (Page)

Richard Vagner - "Vallkirie"

Richard Vagner - "Der fliegende Hollander" (Mary)

Don Marco Frisina - „In hoc sig¬no...“ (Главна бабица)

Pietro Mascagni - "Cavaleria Rusticana" (Lucia)

Giusepe Verdi - "Rigoletto" - (Maddalena)

Pyotr Ilyich Tchaikovsky "Eugene Onegin" - (Filipievna)

Београђани су први пут видели и слушали ово класично дело руског мајстора још 1. јуна 1911. године, кад је загребачки оперски ансамбл током свог петнаестодневног гостовања приказао и Оњегина. Одмах по оснивању београдске опере као професионалне установе, после прве премијере (Мадам Батерфлај. 11. фебруара 1920. у сали Мањежа - данашњег Југословенског драмског позоришта), као друга оперска премијера приказан је Евгеније Оњегин 8. маја 1920., такође у „Мањежу“, јер је зграда Народног позоришта била знатно оштећена у првом светском рату. Редитељ је био М. Жацкој, а музичко вођство било је у поузданим рукама директора опере, Станислава Биничког. Татјану је певала Надежда Вирен-Рејмонова, Олгу некадашња чланица московске опере Зимина, док је Оњегин био баритон Вернон. У подели су били још неки солисти који ће потом деценијама бити стубови куће. Евгенија Пинтеровић била је прва дадиља Филипјевна, кнез Гремин је био „црни“ бас Евгеније Маријашец, Зарецки - дугогодишњи незамењиви Дон Бартоло Туцаковић. До краја сезоне, до лета 1920. представа је изведена 9 пута; следеће сезоне 14, да би била на репертоару непрестано до 1939. Павле Холодков, већ у другој сезони, преузима насловну улогу, коју ће тумачити три деценије! Укупно је представа изведсна 109 пута. Евгеније Оњегин био је и прва представа Опере Народног позоришта после ослобођења, 17. фебруара 1945., када се за диригентским пултом представио и млади директор опере, Оскар Данон, који ће током низа година са посебним афинитетом дириговати ову оперу. Редитељ је био искусни Јуриј Ракитин, декор је рађен по нацртима Владимира Загородњука, а костими по нацртима Милице Бабић. Татјана је била Инка Ђукић, Олга Божица Сарван, Филипјевна незамењива Евгенија Пинтеровић, Оњегин Павле Холодков, Ленски Александар Маринковић, Кнез Гремин Бранко Пивнички, Трике такође „вечити“ Драги Петровић. Ова сасвим класично-реалистичка представа много је играна, а у главним улогама наступали су многи солисти. Нова премијера, у транспарентном декору Миомира Денића, и у костимима Мире Глишић, изведена је 7. марта 1960. у част педесетогодишњице слављења Дана жена (8. марта). Дириговао је поново Оскар Данон, а редитељ је био гост из Бизбадена Фридрих Шрам, који је показао изузетну студиозност и перфекцију у раду са солистима који више ниједан корак нису смели начинити у окушаном оперском маниру! Ларина је била Ђурђевка Чакаревић, Филипјевна Меланија Бугариновић, Оњегина су певали Душан Поповић и Крста Крстић, Татјану Радмила Бакочевић и Валерија Хејбалова, Ленски је био Драго Старц, Кнез Гремин Мирослав Чангаловић. Са овом представом Опера је гостовала у многим градовима (Висбаден 1960, Лозана 1960, Венеција 1961, Каиро 1961, Каиро 1962, Александрија 1962, Лозана 1969, Лозана 1973.) и може се слободно говорити о томе да је београдски Оњегин крчио пут руској класичној опери. Међу многобројним гостима који су у Београду наступали у овој опери посебно истичемо Галину Вишњевскају, Јурија Мазурока и Владимира атлантова. Иначе, представе Евгенија Оњегина у центру „Сава“ приликом гостовања Бољшој театра из Москве. У репертоару наше Опере Оњегин је увек био значајна противтежа епским руским операма Борису Годунову и Хованшчини као и трагичној Пиковој дами. Лирика Чајковског, инспирисаност сваке мелодије и оркестарско мајсторство аутора одговарали су уметничким афинитетима нашег ансамбла.