Nakon mnogo godina iščekivanja,
publici u Srbiji i regionu je ispunjena želja – Dead Can Dance nastupili su u
petak, 28. juna prvi put u Beogradu, pred punim Sava centrom.
Dugo godina smo ih čekali. Iako
postoji od 1981.godine, ovaj neprevaziđeni svetski world music projekat nikada
do sada nije upisao Beograd kao jednu od svojih stanica na turnejama. Ni
Beograd, ni bilo koji od gradova iz regiona. Zato i nije bilo iznenađenje
što su još i pre 20h ispred Sava centra počele da se okupljaju ekipe koje
ćaskaju na slovenačkom, hrvatskom, makedonskom, a interesovanja za ovaj koncert
bilo je i u drugim zemljama regiona. Zajednički im je bio osmeh i neskriveno
uzbuđenje što će prisustvovati ovom gotovo istorijskom nastupu.
Šest godina nakon albuma
„Anastasis“, Liza Džerard (Lisa Gerrad) i Brendan Peri (Brendan Perry) objavili
su izdanje „Dionysus“ u novembru prošle godine. Ovaj album i njegova promocija
doveli su ih u Beograd prvi put! Ali ovo nije tipična turneja na kojoj se
promoviše najnoviji album već predstavljanje preseka njihove skoro 40 godina
duge karijere. „A Celebration: Life & Works 1980-2019“ ime je ove turneje
koje i samo kaže da je ona osmišljena tako da slavi njihove pesme. Ne „hitove“,
već pesme od kojih neke izvode čak prvi put.
Kao gost koncerta najpre je na binu izašao
talentovani nemački perkusionista David Kuckhermann. Tih i prijatan zvuk hanga
se najpre čuo u ne još sasvim punoj sali Sava centra, a zatim je David kroz
priču u narednih dvadesetak minuta uveo publiku u svet perkusija kojim se bavi.
Zasluženim aplauzima pozdravila je beogradska publika ovog sjajnog muzičara
koji je još od 2012.godine važan deo turneja grupe Dead Can Dance, ali i čovek
koji je svojim muziciranjem doprineo uspehu Lisinih solo izdanja („Hiraeth“).
Bend su, očekivano, dočekale
ovacije. Iščekivanju je došao kraj i publika je napokon mogla da uživa u
stvaralaštvu jednog od najvećih bendova svih vremena. Koncert je otvoren pesmom „Anywhere Out Of
The World” sa albuma „Whitin the Realm of Dying Sun” (1987) koja od tada nije
izvođena na nastupima.
Usledila je „Mesmerisim”, pesma
koja do ove turneje nije bila na repertoaru benda. „Labour of Love” bila je
sledeća na redu, opet, jedna od pesama koje nismo čuli uživo još od
osamdesetih. Uz “Avatar”, su nas vratili na album “Spleen and Ideal” a nakon
toga uživali smo i uz „In Power We Entrust the Love Advocated”. „Bylar”, „Xavier”, “Winds that shakes the Barley”, „Sanvean”,
„Indoctrination“, „Yulunga (Spirit Dance)”, „Carnival is over”, „Host of
Seraphim”, „Amnesia”, „Autumn Sun”... Iz pesme u pesmu Lisa i Brendan su uz
svoju fantastičnu ekipu muzičara oduševljavali publiku, izazivali nalete
emocija, suza, osmeha, aplauze i uzdahe.
Regularni deo koncerta završen je
jedinom kompozicijom sa poslednjeg albuma. Iako je prvobitni plan bio da se
zbog složenosti kompozicija nijedna sa albuma “Dionysus-a”ne izvodi, na set
listi se ipak našla “Dance of the Bacchantes”.
Nakon nekoliko minuta aplauza
prvi bis započet je pesmom Tima Baklija (Tim Buckley) „Song of the Siren”, a
zatim je usledio vrhunac svakog koncerta Dead Can Dance, uz numeru „Cantara“.
Publika nije prestajala da apluzima, povicima i zvižducima doziva bend na drugi
bis koji je započet pesmom „The Promised Womb” sa albuma “Aion” a sve je
završeno pesmom “Severance”.
Po završetku ove pesme Brendan se
zahvalio, a ceo bend je izašao na scenu da se pokloni. Uz naklon i otmeno
mahanje Liza Džerard je pozdravila beogradsku publiku što je izazvalo dodatne
ovacije i dug aplauz kojim je završen prvi
nastup Dead Can Dance u Beogradu.
Veče puno emocija i muzičke
magije priredili su Dead Can Dance publici koja ih je dugo, predugo čekala.
Teško je bilo nakon svega svesti
utiske, videlo se na licima koja izlazi iz Sava centra da je to putovanje koje
su nam priredili bilo gotovo neopisivo.
Ova muzička šetnja kroz skoro 4 decenije dugu i uspešnu karijeru bila
je, čini se podjednako jaka i onima koji su ih pratili svih ovih godina i znaju
njihove pesme „u dušu“, kao i onima koji se nisu bavili detaljima, i došli su
„samo“ da uživaju u emociji i magiji koju Dead Can Dance emituju kroz svaki ton
koji odsviraju i otpevaju. Ono što je zajedničko svima, jeste da su svesni toga
da su dočekali i doživeli istorijski nastup benda koji menja tokove muzičkog stvaralaštva.
Нема коментара:
Постави коментар