izvor:
Večernje novosti
Panel
diskusija “Po jutru se dan poznaje”, posvećena reditelju i ovogodišnjem
laureatu “Statuete slobode” Mladomiru Puriši Đorđeviću, odžana je u Galeriji
Centra za kulturu Sopot, u okviru 48. “Sofesta”.
U diskusiji
je učesvovao i novinar Miloš Jevtić, koji je na osnovu razgovora vođenih sa
rediteljem napisao delo “Domaće igralište Puriše Đorđevića”, u izadanju
“Beogradske knjige”
"Ona publici može
pomoći da Purišin život sagleda onako kako ga on vidi. Od malog dečaka u vreme
okupacije, do boravka u logoru i bavljenja fudbalom. Takođe, može se saznati
kako je rasla Purišina filmska gramatika i kakav je odnos on imao prema svom
delu",
pojasnio je Jevtić.
Sam Puriša
prisetio se skoro filmskih detalja kada su ga krajem 1941. uhvatili Nemci, te
napomenuo kako je sa divom našeg glumišta Milenom Dravić snimio 11 ostvarenja.
"Napravio sam
tridesetak raznih biografija, poput onih o nosiocu dvostrukih odlikovanja Budi
Davidoviću ili poslednja o Branku Ćopiću. Dajem Avramoviću kopije da iskoristi
to u budućnosti", kazao je Đorđević.
Umetnički
direktor Filmskog festivala u Sopotu Aleksandar Avramović najavio je da će
sledeće godine u okviru pratećeg programa pubilika moći da vidi izbor Purišinih
filmova, koji nisu do sada prikazani, i da će biti izdata monografija sa
teksovima o Puriši kao i nekoliko njegovih kratkih proznih radova.
"95 godina i
sedamdesetak igranih i dokuentarnih filmova do sada, ono su o čemu govorimo
kada kažemo Puriša Đorđević. On je u srpskoj kinematografiji uvek bio
drugačiji. Snimiti “Opštinsko dete” 1953. i zatim “Dva zrna grožđa” u vreme
kada su se skoro po difoltu morali snimati filmovi iz Drugog svetskog rata nije
naišlo na odziv publike. Čak ni “Prvi građanin male varoši” i “Leto je krivo za
sve”, oba iz 1961, nisu bitnije promenila odnos prema njemu. Ipak, prva
asocijacija na Purišu ostaju “Devojka”, “Jutro”, “San” i “Podne”. U vreme
njihovog nastanka prva tri filma smatrana su Purišinom ratnom trilogijom i
dobili su “Sedmojulsku” nagradu. Sva Purišina dela jesu kulturna dobra od
najvećeg značaja i prema toj ostavštini moramo se vrlo pažljivo odnositi", rekao je filmski poslenik Radoslav
Zelenović.
O
najznačajnijim delu Đorđevićevog stvaralaštva, ratnoj i poratnoj tetralogiji,
govorili su i filmski kritičari Srđan Vučinić i Dejan Dabić.
"Ako biste uzeli
sve prizore iz “Jutra” i stavili ih na veliki zid, ono bi postalo umetničko
platno na kojem se smenjuju šala i burleska uz nabrajanje 72 načina klanja
čoveka. To bi postalo naša “Gernika” u kojoj su disharmonične slike utkane u
jedno značenje u kojoj laž i iluzija otkirvaju istinu. Ta Purišina “Gernika”,
koju je istkao u filmovima kao što su “Jutro” i “San”, jeste do danas
neprevaziđeno na sceni srpskog ratnog filma", ocenio je Vučinić.
Posle panela usledila je počana projekcija Purišinog
filma “Jutro” iz 1967. godine, a “Sofest” će svečano biti zatvoren sutra
dodelom nagrada. Sutra sledi zatvaranje festivala i dodela nagrada.Mi ćemo vas,
naravno, o tome, na vreme i iscrpno izvestiti. Do tada vas pozdravljamo iz
Sopota.
U diskusiji
je učesvovao i novinar Miloš Jevtić, koji je na osnovu razgovora vođenih sa
rediteljem napisao delo “Domaće igralište Puriše Đorđevića”, u izadanju
“Beogradske knjige”
"Ona publici može
pomoći da Purišin život sagleda onako kako ga on vidi. Od malog dečaka u vreme
okupacije, do boravka u logoru i bavljenja fudbalom. Takođe, može se saznati
kako je rasla Purišina filmska gramatika i kakav je odnos on imao prema svom
delu",
pojasnio je Jevtić.
Sam Puriša
prisetio se skoro filmskih detalja kada su ga krajem 1941. uhvatili Nemci, te
napomenuo kako je sa divom našeg glumišta Milenom Dravić snimio 11 ostvarenja.
"Napravio sam
tridesetak raznih biografija, poput onih o nosiocu dvostrukih odlikovanja Budi
Davidoviću ili poslednja o Branku Ćopiću. Dajem Avramoviću kopije da iskoristi
to u budućnosti", kazao je Đorđević.
Umetnički
direktor Filmskog festivala u Sopotu Aleksandar Avramović najavio je da će
sledeće godine u okviru pratećeg programa pubilika moći da vidi izbor Purišinih
filmova, koji nisu do sada prikazani, i da će biti izdata monografija sa
teksovima o Puriši kao i nekoliko njegovih kratkih proznih radova.
"95 godina i
sedamdesetak igranih i dokuentarnih filmova do sada, ono su o čemu govorimo
kada kažemo Puriša Đorđević. On je u srpskoj kinematografiji uvek bio
drugačiji. Snimiti “Opštinsko dete” 1953. i zatim “Dva zrna grožđa” u vreme
kada su se skoro po difoltu morali snimati filmovi iz Drugog svetskog rata nije
naišlo na odziv publike. Čak ni “Prvi građanin male varoši” i “Leto je krivo za
sve”, oba iz 1961, nisu bitnije promenila odnos prema njemu. Ipak, prva
asocijacija na Purišu ostaju “Devojka”, “Jutro”, “San” i “Podne”. U vreme
njihovog nastanka prva tri filma smatrana su Purišinom ratnom trilogijom i
dobili su “Sedmojulsku” nagradu. Sva Purišina dela jesu kulturna dobra od
najvećeg značaja i prema toj ostavštini moramo se vrlo pažljivo odnositi", rekao je filmski poslenik Radoslav
Zelenović.
O
najznačajnijim delu Đorđevićevog stvaralaštva, ratnoj i poratnoj tetralogiji,
govorili su i filmski kritičari Srđan Vučinić i Dejan Dabić.
"Ako biste uzeli
sve prizore iz “Jutra” i stavili ih na veliki zid, ono bi postalo umetničko
platno na kojem se smenjuju šala i burleska uz nabrajanje 72 načina klanja
čoveka. To bi postalo naša “Gernika” u kojoj su disharmonične slike utkane u
jedno značenje u kojoj laž i iluzija otkirvaju istinu. Ta Purišina “Gernika”,
koju je istkao u filmovima kao što su “Jutro” i “San”, jeste do danas
neprevaziđeno na sceni srpskog ratnog filma", ocenio je Vučinić.
Posle panela usledila je počana projekcija Purišinog
filma “Jutro” iz 1967. godine, a “Sofest” će svečano biti zatvoren sutra
dodelom nagrada. Sutra sledi zatvaranje festivala i dodela nagrada.Mi ćemo vas,
naravno, o tome, na vreme i iscrpno izvestiti. Do tada vas pozdravljamo iz
Sopota.
Нема коментара:
Постави коментар