Film čuvenog španskog reditelja Pedra Almodovara „Bol i slava“
(Pain and glory) za koji je Antonio Banderas dobio nagradu za najbolju mušku
ulogu na ovogodišnjem Kanskom festivalu svečano će otvoriti dvadeset šesto
izdanje
Festivala evropskog filma Palić 20. jula, dok će 26. jula belgijski film
„Mladi Ahmed“ (Young Ahmed), koji je proslavljenim rediteljima,
braći Darden, doneo nagradu za najbolju režiju u Kanu svečano zatvoriti
omiljeni palićki filmski festival.
Drama „Bol i slava“ Pedra Almodovara prati priču mladog
reditelja koji preispituje sve izbore koje je donosio u životu dok mu se svet
ruši, a sadašnjost i prošlost prepliću. Kombinovana sa fikcijom, radnja je
smeštena u Madrid osamdesetih godina kada mladi reditelj Salvador Mallo, ponovo
proživljava ključna životna iskustva poput detinjstva šezdesetih godina koje je
obeležilo emigriranje njegove porodice u selo u Valensiji u potrazi za
prosperitetom, prvog zrelog i bolnog ljubavnog iskustva, pisanja kao jedinog
vida terapije za zaboravljanje nezaboravnog, iskustva ranog otkrivanja filma, i
osećaja beskonačne praznine koju stvara pomisao na nesposobnost daljeg snimanja
filmova. Oporavljajući svoju prošlost, Salvador nalazi hitnu potrebu da to
ispriča i da u toj potrebi nađe i svoje spasenje. Reč je o poluautobiografiji u
kojoj je Almodovar predstavio pojedine aspekte svog života o kojima nije
govorio ranije, a koja, prema rečima ovog reditelja, zajedno sa filmovima
„Zakon požude“ i „Loše obrazovanje“ predstavlja deo trilogije njegovih
najličnijih i introspektivnih filmova.
Govoreći o svom filmu na međunarodnoj konferenciji za medije
u Kanu, španski reditelj je istakao neminovnost preplitanja fikcije i
stvarnosti, i istakao je koji su to delovi koji su istovetni njegovom životu:
"Ovaj
film nije doslovna priča mog života, ali sve što se događa glavnom liku moglo
se dogoditi i meni. Neke od tih stvari su mi se zaista i dogodile, ali većina
njih je izmišljena. Kada počnem da pišem scenario, prve scene imaju neku vezu
sa mojim životom, ali onda fikcija dolazi u igru, a kada pišemo, moramo biti
verni fikciji, a ne stvarnosti. Kinematografska fikcija mora biti realistična,
čak i ako nas udaljava od stvarnosti. Jedna od stvari u filmu koja se zaista
odigrala u stvarnom životu bila je činjenica da sam imao vezu koja je došla do
kraja iako je naša ljubav još uvek bila živa, ali su me okolnosti naterale da
se odvojim od te osobe, i to je neverovatno bolna stvar jer to nije prirodno.
Taj odnos koji je još bio veoma živ i od koga sam morao da odsečem - to je bilo
kao odsecanje ruke. To iskustvo, koje su mnogi ljudi bez sumnje doživeli, i ja
sam prošao, samo što u mom slučaju nije bilo pomirenja, za razliku od onoga što
se događa u filmu.“
Belgijski
film „Mladi Ahmed“ (Young Ahmed) braće Darden govori o radikalizaciji
belgijskog tinejdžera koja ga vodi u njegov lični džihad. Ova filmska priča rediteljskog
dvojca koja je naišla na izuzetne reakcije publike i kritike u Kanu, smeštena je
u današnju Belgiju, i pokušava da kroz rastrzanost trinaestogodišnjaka Ahmeda
između njegovih ideala o čistoti stvorenu pod uticajem lokalnog imama i
njegovih životnih iskušenja, obradi način na koji ljubav prema životu može prevladati
želju za smrću.
Braća Darden istakla su zahtevan rad na ovom filmu što je,
prema njihovim rečima, očekivano s obzirom na kompleksnost teme:
„Kada smo završili pisanje scenarija, shvatili smo da
smo, na neki način, pisali priču o bezuspešnim pokušajima raznih likova da
odvrate mladog fanatika Ahmeda, našeg glavnog lika, od izvršenja njegovog
ubilačkog plana. Kada smo počeli da pišemo, nismo ni slutili da stvaramo tako
nedokučiv karakter, sposoban da nam izmiče u tolikoj meri, ostavljajući nas bez
ikakve mogućnosti dramatične konstrukcije da ga sustignemo i izvedemo iz
njegovog ubilačkog ludila. Čak je i Jusuf, imam u fundamentalističkoj džamiji,
ta magnetna figura koja je iskoristila energiju adolescentskih ideala da je
fokusira na čistoću i mržnju prema nečistoći, iznenađen odlučnošću svog
učenika. Ali, može li biti drugačije? Može li biti drugačije kada je fanatik
tako mlad, gotovo dete, i kada ga njegov harizmatični učitelj ohrabruje da
poštuje izmučenog rođaka, mrtvog čoveka? Kako preduprediti želju prema ubistvu
ovog fanatičnog dečaka odsečenog od ljubaznosti svojih vaspitača, od ljubavi
svoje majke, i prijateljstva i romantičnih igara mlade Luiz? Kako može biti
zaustavljen u trenutku kada se, bez pribegavanja naivnom optimizmu ili
neverovatnom srećnom kraju, može otvoriti životu, i preći na nečistoću koju je
prezirao do tog trenutka? Koja scena, koji kadrovi bi nam omogućili da snimimo
tu transformaciju i uznemirujući pogled publike koja je ušla u Ahmedovu tamu,
što moguće bliže onome što ga poseduje, i onoga odakle bi konačno mogao biti
vraćen?“
Navedeni
filmovi biće prikazani van konkurencije u okviru Glavnog takmičarskog
programa koji ove godine broji 12 filmova. Osim ove tradicionalne palićke
selekcije takmičarskog karaktera koja donosi najaktuelnije naslove, filmovi će
se takmičiti i u okviru selekcije Paralele i sudari koja obuhvata najangažovanije istočnoevropske
filmove.
Novina u
ovogodišnjem festivalskom programu su dve nove selekcije – Velikani evropske
kinematografije, posvećena najnovijim filmovima majstora sedme
umetnosti Starog kontinenta kao i selekcija Novi evropski dokumentarni film
koja donosi najbolje dokumentarce, filmskoj formi koja izaziva sve veću pažnju
publike i kritičara.
Ovogodišnji dobitnik
nagrade “Aleksandar Lifka” u kategoriji domaćih stvaralaca koju Festival evropskog filma Palić tradicionalno
dodeljuje istaknutim domaćim i inostranim filmskim stvaraocima je naš ugledni
scenograf Miljen Kljaković Kreka. Nagrada se dodeljuje umetnicima koji su
svojim angažmanom dali izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji ostavivši
neizbrisiv trag.
Miljen
Kljaković Kreka, jedan od najcenjenijih i najpoznatijih scenografa van prostora
naše zemlje, rekao je da je ova nagrada izuzetno značajna kako za njega kao
stvaraoca, tako i za afirmaciju filmske
scenografije koja je nezaobilazna karika u lancu svakog ozbiljnijeg
filmskog projekta:
“Velika
je čast ući na listu i u društvo velikana evropskog i domaćeg filma koji su pre
mene dobili ovo značajno priznanje. Ova nagrada dobija na svojoj težini i saznanjem
da se ona dodeljuje autorima koji su u filmskoj umetnosti ostavili neizbrisiv
trag, i dali značajan doprinos kako u evropskom, tako i u domaćem filmu. Hvala
onima koji su o tome odlučivali prepoznavši u mom dugogodišnjem bavljenju
filmskom scenografijom značaj i kvalitet mog profesionalnog umetničkog rada.
Koliko god da je ova nagrada lične prirode jer se dodeljuje autorima ponaosob,
ona je isto toliko važna i za afirmaciju filmske scenografije koja predstavlja
značajan i nezaobilazan deo u strukturi svakog ozbiljnijeg filmskog projekta.
Primam je sa velikim zadovoljstvom u nadi da će se filmskoj scenografiji
poklanjati veća pažnja u godinama koje dolaze, jer ona to i zaslužuje.“
Nagrađeni scenograf je jedan od najcenjenijih i najpoznatijih filmskih
stvaralaca van prostora naše zemlje, koji je internacionalnu slavu stekao
ostvarenjem “Delikatesna radnja”. U jugoslovenskoj i
srpskoj kinematografiji ostavio je veliki trag scenografijama u filmovima
“Specijalno vaspitanje”, “Miris polјskog cveća”, “Sok od šlјiva”, “Dom za
vešanje”, “Andergraund”, “Varljivo leto '68.” i mnogim drugim. Kljaković je
nagrađivan mnogobrojnim nagradama, među kojima su Zlatna arena Festivala u
Puli, francuska filmska nagrada Cezar, Evropska filmska nagrada za scenografiju
u filmu "Delikatesna radnja", a bio je nominovan i za prestižnu
nagradu za TV stvaralaštvo Emi - za scenografiju TV filma "Raspućin".
U obrazloženju
žirija stoji da nagrada “Aleksandar Lifka” odlazi u ruke istinskog velikana
kinematografije, majstora kulisa koji je radeći sa velikim rediteljima ostavio
neizbrisiv trag u srpskom i evropskom filmu.
Radoslav
Zelenović, direktor festivala, istakao je da je veoma zadovoljan izborom ovogodišnjeg
dobitnika:
„Miljen
Kljaković Kljeka je jedan od najpoznatijih scenografa evropskih prostora, koji
je svojevremeno dobio nagradu Cezar za „Delikatesnu radnju“, i biću slobodan da
primetim da, ako neko sa ovih prostora bude dobio Oskara, možda će to upravo da
bude naš Kreka Kljaković. Zato smo odlučili da on bude naš dobitnik. Čovek
koji je radio scenografiju za mnoge poznate filmove od kojih je jedna od njegovih
poslednjih velikih scenografija za film iranskog reditelja Madžida Madžidija o Muhamedu, kada je za potrebe filma usred pustinje napravio Meku i
Medinu. Kod nas je radio sa Kusturicom, kao i za film „Sveti Georgije ubiva
aždahu“ i mnoge druge filmove, i veoma sam zadovoljan što je Kreka naš ovogodišnji
dobitnik. Mi ćemo tim povodom, kako to i priliči, napraviti izbor jednog
broja filmova koje je on radio, jer je broj oko četrdeset filmova veliki da
bismo obuhvatili sve filmove u kojima je Kreka učestvovao kao scenograf.“
Zelenović je
dodao da će Kreka biti gost ovogodišnjeg izdanja festivala što je deo želje
festivala, ali i uslov da se dobije nagrada:
„Kreka će doći
ove godine na festival da primi nagradu kao što su to učinili i svi dosadašnji
dobitnici nagrade „Aleksandar Lifka“ poput Ken Louča, Ken Rasela, Nikite Mihalkova,
Jirži Mencela, Brajana Koksa i drugih. Od domaćih stvaralaca to su Milena
Dravić, Bata Živojinović, Ljubiša Samadžić, Žika Mitrović, Srđan Karanović, Goran
Marković, Zoran Simjanović i svi ostali dobitnici ove nagrade.“
Нема коментара:
Постави коментар