„Oslonjene na proživljeno i promišljeno iskustvo, ove pesme oblikuju
ubedljivu i uzbudljivu, nimalo ravnodušnu slika našeg sveta i ljudi, postupaka
i namera, pritajenih zamki i velikih priča koje ga čine. To su oživljene slike
turbulentnog sveta“
Gojko Božović
Neke od najboljih pesama koje je Ana Ristović napisala nalaze se u ovoj
odlično komponovanoj knjizi u izdanju Arhipelaga,
u prestižnoj pesničkoj ediciji Element.
Pesme u njoj su u stalnom
međusobnom dijalogu, nastavljaju se i produžavaju. Otuda knjiga Ruke u rukama deluje vrlo celovito, kao
niz pesama koje su suštinski povezane i u toj povezanosti ispovedaju priču
modernog sveta u neprestanoj promeni. Pesme se mogu čitati
pojedinančno, ali i kao organska celina.
Beležeći promene takvog sveta iz
ugla svakodnevnice i ono što te promene
izazivaju u krhkom lirskom subjektu, pesme ostaju svedočanstvo izdvojenih,
privilegovanih, naročitih trenutaka koje magijski rad jezika pretvara u jedino
sačuvano vreme.Sa stranica ove knjige oživlajvaju slike praćene zvucima čak i mirisima, koje vam dočaravaju jedan svet koja je Ana posmatrala i beležila. Strpljivo i strastveno, sa distance, ali i nekako saučesnički. Čitajući je, delovaće vam da gledate neki dobar film pun suptilne estetike, a opet sa onom kinematografskom višedimenzionalnošću. U nju su utkana sva ljudska stanja; pobede i porazi, nade i razočaranja. U nju je utkan život sam.
Od prizora iz svakodnevice i od
detalja kamernog sveta u stihovima knjige odlazi se vrlo daleko i vrlo prodorno
u lirsku ekspresiju, pesničko mišljenje i metafizičke vidike. U njoj su utkani beogradski ali i berlinski
motivi (tokom 2018./19. Ana je kao rezidencijalni stipendista nemačke DAAD
fondacije boravila u Berlinu)
U knjizi pleni i izražena
kritička intonacija, što je i zadatak mislećeg bića.
Ana nam je rekla da je ove pesme
pisala godinu dana s lakoćom zahvaljujući slobodnom vremenu u Berlinu. U ovoj knjizi
ima više ljudi nego u prethodnim. Ličnosti koje nose svoju, ali i zajedničku sudbinu.
„Pesme kao da se međusobno rukuju, između udaljenih, nepovezanih priča
i pojava. Berlin je inspirativan, grad ogledalo koji reflektuje osećanja. U
njemu su utisnute traume, što ga čini sličnim Beogradu. Prepun je svetlosti i
senki, a njegovi stanovnici su smireniji, ne muče egzistrencijalne probleme.
Slobodnog je duha, sa slobodom različitosti, individualizmom, mešavinom jezika
i mikrosredina.“
Ana Ristović
Ana Ristović (5.
4. 1972, Beograd) završila je srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću
na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Knjige pesama: Snovidna voda (1994), Uže od peska (1997), Zabava za dokone kćeri (1999), Život na razglednici (2003), Oko nule
(2006), P. S. (izabrane pesme, 2009),
Meteorski otpad (2013), Nešto svetli (izabrane i nove pesme,
2014).
Dobitnica je „Brankove nagrade“
za knjigu Snovidna voda (1994); nagrade „Branko Miljković“ i nagrade Sajma
knjiga u Igalu za knjigu Zabava za dokone kćeri (2000); nemačke nagrade „Hubert
Burda Preis“ za mladu evropsku poeziju (2005); nagrade „Milica Stojadinović
Srpkinja“ za zbirku P.S. (2010), kao i „Disove nagrade“ za pesnički opus
(2014).
Njene pesme su prevođene na
brojne jezike i zastupljene su u više domaćih i stranih antologija, a
pojedinačne knjige su joj prevedene na nemački (So dunkel, so hell, Jung und
Jung, Salzburg, Austrija, 2007, prevod: Fabjan Hafner), slovenački (Življenje
na razglednici, LUD Šerpa, Ljubljana, Slovenija, prevod: Jana Putrle i Urban
Vovk), slovački (Pred tridsiatkou, Drewo a srd, Banska Bystrica, Slovačka,
2001, prevod: Karol Chmel) i mađarski jezik (P.S., versek, zEtna, 2012, prevod:
Roland Orcsik, Bencsik Orsolya).
Pored toga što piše poeziju,
prevodilac je sa slovenačkog jezika, s kojeg je do sada prevela više od
dvadeset knjiga savremene slovenačke proze i poezije.
Živi u Beogradu.
I na kraju
Ono što nisam rekla
ni u jednom intrervjuu:
Kako pišete pesme?
Pišem ih
u rokovniku Elektrodistribucije Srbije
kada napišem pesmu
upali se svetlo
Sva mudrost, Ana Ristović
I na kraju
Ono što nisam rekla
ni u jednom intrervjuu:
Kako pišete pesme?
Pišem ih
u rokovniku Elektrodistribucije Srbije
kada napišem pesmu
upali se svetlo
Sva mudrost, Ana Ristović
Нема коментара:
Постави коментар