Proučavajući filozofiju i propagandu, kao dete roditelja koji su izbegli
iz Evrope u predvečerje Drugog svetskog rata, Džejson Stenli je shvatio
da fašistička politika teži da podeli populaciju duž etničkih, rasnih i
verskih linija.
Oslanjajući se na istoriju, filozofiju, sociologiju, kritičku rasnu teoriju i primere iz celog sveta – od Amerike u devetnaestom preko Nemačke u dvadesetom, do Indije u dvadeset prvom veku – Stenli identifikuje deset stubova fašističke politike koje lideri koriste da zadrže vlast, tako što dele populaciju na nas i njih: mitska prošlost, propaganda, antiintelektualizam, nerealnost, hijerarhija, viktimizacija, zakon i red, seksualna anksioznost, apelovanje na ruralne sredine, ukidanje socijalnih programa i razbijanje jedinstva.
Stenli otkriva vitalno važne obrasce koji su danas široko rasprostranjeni i ukazuje na sablasni osećaj porasta fašističkih tendencija. Čitaoci će, tako što nauče da ih prepoznaju, moći da počnu da se odupiru njihovim štetnim dejstvima. Jer tek kad naučimo da prepoznajemo fašističku politiku možemo da se odupremo njenim najgorim učincima i da se vratimo demokratskim idealima.
Džejson Stenli je profesor filozofije na Univerzitetu Jejl. Napisao je pet knjiga, među kojima su Kako funkcioniše propaganda (How Propaganda Works) i Kako funkcioniše fašizam: politika „Мi protiv njih“ ,
za koju je istoričar Jan T. Gros rekao da je „obavezna literatura za
sve nas koji ozbiljno shvatamo svoju građansku odgovornost“. Stenli je
član upravnog odbora Inicijative za zatvorsku politiku (Prison Policy
Initiative) i za New York Times, The Washington Post, Boston Review, The Chronicle of Higher Education i Project Syndicate često piše o temama kao što su propaganda, sloboda govora, demokratija i autoritarizam. Knjiga Kako funkcioniše fašizam: politika „Мi protiv njih“ dobila je 2016. godine Nagradu za filozofiju Udruženja američkih izdavača.
Нема коментара:
Постави коментар