Gde: Galerija Singidunum, Kneza Mihaila 40
Kada 11-18. juli 2019.
Једна од занемарених а великих сликарки двадесетог века, коју ни
феминистички покрет није открио, није волела ни да је хвале нити да је
нападају. Парижанка Мари Лоренсан је тако у први план истакла меру и људскост,
као што је и њен ликовни свет испуњен финим набојавањем и фигурацијом која тежи
апстракцији.
Као сликарка (јер има и
других интересовања, за фотографију и видео рад) Кристина Миливојевић (Београд,
1985) наставља такво племенито завештање раног европског модернизма, потрагу за
лепотом на најмање могући вулгаран или наративан начин. Њена су ликовна
остварења саткана од финог ткива, суптилних наноса боје и благих сазвучја, мада
у том делу има снаге и силине експресионизма, али скривене, као мушки елемент
слике. Уметница је у потрази за чистом ликовношћу, сликарством у којем не
преовлађују прича, религија или пренаглашени симболизам, премда њено сликарство
није лишено метафизичких вредности, оно је и својеврсни вид тиховања.
 |
| Nastajanje , 70x 100 cm akril na platnu |
У измаглици, тек
наслућени и назначени, виде се на њеним радовима женски и мушки актови, као
полазиште и настојање да се не одвоји од људског, али је општа тежња према
апстракцији, сведеном, можда и интелектуалном схватању слике. Та апстракција у
дослуху је са колористички благим монохромима Марка Ротка, лирском апстрацијом
и оном традицијом коју у Париској школи представља Зао Ву Ки. Реч је о модерном
сликарству које избегава крајности Њујоршке школе апстракције, тј. апстрактног
експресионизма, изразити монохромизам који наставља искуства Казимира Маљевича
или сировост енформела. Уметност Кристине Миливојевић типично је модернистичка
али треба бити свестан да је у време после постмодерне, у двадесет првом веку,
дошло до велике обнове разних видова апстракције, када се чинило да је она
изгубљена за нову уметност. Ово сликарство не задире у крајности минимализма и
авангардистичког ликовног редукционизма. Како сам уметница каже, њен пројекат
превођења људске фигуре у апстракцију, тиме и редефинисање фигурације и
апстракције, има назнаке недовршености.
 |
| Slojevi duse 100 x 150 cm akril na platnu |
То оставља простор за даље личне
напоре, истраживања и тумачења, али и отвара естетичарско питање модерног дела
као недовршеног, оног које не вређа посматрачеву интелигенцију, не даје му се у
потпуности, остављајући места да га сам гледаоц у себи заврши, домисли или
домашта. Накнадно доживљавање код ове уметнице не би било могуће без ликовног
ероса (а шта је сам сликарски чин него еротичан) и без нагих женских и мушких
фигура скривеног еротизма. Апстракција такође може да има своју еротику,
прављене су у Европи изложбе на ту тему и објављиване књиге. Кристина
Миливојевић у том смислу проналази попут врлих раних модерниста равнотежу
између виђеног, доживљеног и представљеног. Ако говоримо о метафизичкој
димензији њеног дела а не само о чулној, било би то задирање у својеврсну
естетику тишине, као што је и највећи део сликарства лишен буке и беса садашње
цивилизације.
Дејан Ђорић
 |
| 55x60 cm akril na platnu Marina |
Kristina Milivojević , rođena 1985. godine u Beogradu. Diplomirala na Visokoj
školi Likovnih i primenjenih umetnisti
2009. godine u Beogradu. Bavi se umetnošću i eksperimentom izraza kroz različite
medije : crtež , slika,grafika ,fotografija i video rad. Izlagala je na više
kolektivnih I samostalnih izložbi u zemlji I inostranstvu . Član je ULUPUDS- a
od 2017. godine. Živi i radi u Beogradu.
Нема коментара:
Постави коментар