XII Beldocs: Niski start u svet nepotkupljive istine

Ovogodišnje, dvanaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koje se održava od 8. do 15. maja u Beogradu u više bioskopskih dvorana, predstaviće više od 120 premijernih filmova iz celog sveta, u 16 različitih selekcija. 

Pored domaćeg i takmičarskog programa publika će moći da uživa i u muzičkim, biografskim i umetničkim dokumentarcima, izboru iz savremenog portugalskog dokumentarnog filma, kao i u retrospektivama autora Kazua Hare i Gorana Devića. 

Takođe, festival obuhvata i posebnu Teen selekciju posvećenu đacima osnovnih i srednjih škola, a poučni filmovi posvećeni mladima nalaze se i u okviru drugih programa.

Grba Singh je rekao da raznovrsne teme kojima se filmovi bave ne može ni požar, ni poplava, niti bilo koja elementarna nepogoda da zaustavi. Beše to šlagvort zbog iznenadnog zatvaranja Dvorane kulturnog centra Beograda, filmovi koji je trebalo da budu prikazani u DKC-u u okviru Beldocsa biće prikazani u istim terminima na novim lokacijama: 

• 9. maja u Art bioskopu Kolarac,
• a od 10. do 14. u Kombank dvorani, sala 6. 

Karte kupljenje za DKC projekcije mogu se zameniti u novim prostorima održavanja pred početak projekcija.

Stefan Arsenijević, urednik filmskog programa Kulturnog centra Beograda, kazao je da ga je posebno pogodilo to što je neki od filmova trebalo da imaju svetsku premijeru u njihovoj Dvorani i dodao da će se, kada se tehnički problemi regulišu, svi filmovi naći na repertoaru KCB. A razlog je što je protivpožarna inspekcija pronašla baš u ovom trenutku (kad započinje festival i dok traju radovi u blizini) neke nedostatke.

Međunarodni takmičarski program – XII Beldocs festival

Dvanaesti međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs predstaviće od 8. do 15. maja deset filmova u okviru međunarodnog takmičarskog programa. Program je sačinjen od izuzetnih dela smelih autora koji polažu temelje novog panteona dokumentarnog filma. 

Prema rečima selektora festivala Igora Stanojevića ovu selekciju krasi "energičnost, hrabrost i odlučnost autora u punoj stvaralačkoj snazi".

Austrijski “Dobrodošli u Sodomu” Kristijana Krenesa i Florijana Vajgensamera je mračni i spektakularni film o deponiji u Gani, gde sereciklira elektronski otpad sa Zapada. Život na deponiji pretvara se u zagonetnu sliku moderne, globalizovane civilizacije, a sama tehnologija postaje metafora kapitalističkog luksuza.

U filmu “Bostofrio – gde nebo dodiruje zemlju” portugalski reditelj Paulo Karneiro bavi se običnim čovekom i portretiše svet koji nestaje u udaljenom selu, gde stanovnici žive isključivo od zemlje.

Kolumbijski “Lapu” Sezara Alehandra Haimesa i Huana Pabla Polanka kroz plemenski obred ekshumiranja posmrtnih ostataka protagonistkinjine mrtve rođake prikazuje odnos jedne kulture prema smrti, snovima i pamćenju.

Kroz susret devojke i drvoseče u šumi u Nagasakiju, urugvajski film-esej “Stapanje vremena” Huana Alvareza Nemea promatra i analizira odnos između čovečanstva i bestijalnosti, užasa i otpora.

U filmu “<3” španska autorka Marija Anton Kabot istražuje šta vernost i seksualni identitet znače mladima danas, pokušavajući da utvrdi ima li ljubavi u modernom vremenu, dok u holandskom filmu “Sada se nešto polako menja” Mena Laura Mejer slika potragu za smislom i ličnim razvojem pojedinca danas.

“Kameni govornici” Igora Drljače je film koji razmatra mesto ukrštanja turizma i ideologije u četiri posleratna grada u Bosni i Hercegovini, zemlji koja se još uvek oporavlja od građanskog rata devedesetih godina XX veka.

Zašto je važno imati mesto koje se zove dom, analizira Frederik Solberg u filmu “Doel” o istoimenom gradu duhova u Belgiji, okruženom nuklearnomelektranom, gigantskim kontejnerskim dokom i lukom Antverpen, u kojem se stanovnici decenijama bore s vlastima koje žele da unište grad. I francuski sineasta Žeremi Gravajat bavi se pitanjem doma u modernoj Evropi, slikajući u delu “A Lua Platz” potragu za mestom za život jedne grupe rumunskih migranata na periferiji Pariza.

Nasuprot njima, u vizuelno impresivnom “Kraju radnog vremena”, švajcarska rediteljka Nikol Fegele nudi poetsko i zadivljujuće putovanje kroz naizgled nepromenljiv svakonoćni život Taipeija i njegovihstanovnika, suprotstavljajući ritam metopole koja nikada ne spava sa raspoloženjem njenih žitelja zarobljenih u kolotečini.

Reditelji Paulo Karneiro, Marija Anton Kabot, Igor Drljača, Kristijan Krenes, Žeremi Gravajat, Frederik Solberg, Nikol Fegele i Huan Alvarez Neme biće gosti festivala i nakon projekcije njihovih filmova razgovaraće sa publikom.

Domaći takmičarski programu – XII Beldocs festival

Šest filmova raznolikih tematika, od toga četiri svetske i dve srpske premijere, naći će se na Domaćem takmičarskom programu XII Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs.  Festival će otvoriti  „Linija života“, reditelja Darka Bajića.

Marija Vukić, rediteljka biografskog filma „Električni orgazam za ljude budućnosti“, istakla je da je za delo presudno bilo to što je „insajder“ i što se druži sa članovima benda Električni orgazam.

Film „Na crnoj listi“ reditelja Sare Marković i Nikole Dragovića je dokumentarac o pripadnicima Falun Gonga (Falun Dafe), njihovom progonu i hapšenju 2014. godine u Beogradu tokom ekonomskog samita Kina i zemalja Centralne i Istočne Evrope..

„Ovo je priča o ljudskim pravima“, konstatuje  Dragović. Povodom kritike finansijskih interesa kojima se ovaj dokumentarni film bavi, Marković je istakla da vlast ne želi ni na koji način da ugrozi ugled Kine u Srbiji zbog ekonomskih razloga.

 „Taurunum boy“ Jelene Maksimović i Dušana Grubina koji prate zemunskog tinejdžera i njegovo okruženje u osetljiovom momentu prelaska iz osnovne u srednju školu.

Film „To sam ja – Gipsy Mafia“ Andrijane Stojković govori o dva brata Roma iz istoimenog hip-hop benda. Oni su harizmatični i svoju slobodu pronalaze u muzici, u kojoj su potpuno nepotkupljivi. Kritikuju rasizam, segregaciju Roma i neoliberalni kapitalizam.

Poetski dokumentarac o Centru Sava u Beogradu film „Centar“ Ivana Markovića bavi se jednom od kapitalnih građevina bivše SFRJ kojom je manifestovana političko-društvena ideja socijalnog poretka posvećena balansiranju između Istoka i Zapada u formi poetskog dokumentarca.

Dokumentarac „Deca proleća“ je film Dušana Solomuna proučava pitanje sirijskih izbeglica u Nemačkoj, koji su pre nekoliko godina prolazili tragičnu odiseju, nadajući se boljem životu na Zapadu, lišenom bombi, stradanja i patnji koje su preplavile njihovu domovinu.

Tročlani žiri koga čine: slovenačka filmska rediteljka Varja Močnik, publicista, književnik i dobitnik Ninove nagrade Svetislav Basara i Manuel Mozos, filmski reditelj iz Lisabona, odlučivaće o nagradama u domaćem takmičarskom programu.

Kulturnik je i ove godine ponosni medijsku sponzor Beldocs festivala -Zamisli…