Ljubitelje
Saramagove proze obradovaće još jedan prevod njegovog dela na srpski
jezik, romana „Povest o opsadi Lisabona“, koji je Laguna objavila krajem
prošle godine.
„Sa
nekoliko romana znamenitog portugalskog pisca, nobelovca Žozea Saramaga
upoznali su nas krajem prošlog veka naši vrsni prevodioci s
portugalskog Jasmina Nešković i Dejan Tiago Stanković, a 2011. godine
izdavačka kuća Laguna odlučila je da se upusti u zamašan projekat
prevođenja i izdavanja izabranih romana i pripovedaka jednog od
najoriginalnijih i najuticajnijih pisaca današnjice“, kaže urednik Dejan
Mihailović.
Od
tada pa do kraja 2018. godine Laguna je objavila ukupno 20 Saramagovih
naslova, od kojih 16 romana („Staklena kupola“, „Stoleće u Alentežu“,
„Sedam Sunaca i sedam Luna“, „Godina smrti Rikarda Reiša“, „Kameni
splav“, „Povest o opsadi Lisabona“, „Jevanđelje po Isusu Hristu“,
„Slepilo“, „Sva imena“, „Pećina“, „Udvojeni čovek“, „Zapis o
pronicljivosti“, „Smrt i njeni hirovi“, „Putovanje jednog slona“, „Kain“
i poslednji, nezavršeni roman „Helebarde, helebarde, kremenjače,
kremenjače“), putopis „Putovanje kroz Portugaliju“, izbor kratkih priča i
novela „Priče s ovog i s onog sveta“, knjigu memoarske proze „Male
uspomene“ i nekomercijalnu publikaciju „U prvom licu“ sa piščevom
autobiografijom, izvodima iz dnevnika i autopoetičkim tekstom „Od kipa
do kamena“. Tako se Srbija našla među svega nekoliko zemalja u svetu
koje su ovako temeljno i sistematično predstavili svojoj publici
portugalskog nobelovca.
Glavni
junak najnovijeg romana u izdanju Lagune „Povest o opsadi Lisabona“
shvata da se podaci iz prošlosti mogu promeniti kao što se može
promeniti i njegov dotad monoton samački život. Raimundo Silva,
sredovečni neženja, iskusan je korektor koji godinama marljivo obavlja
svoj posao, sve dok iznenada ne odluči da u jednu istorijsku hroniku
koju rediguje namerno umetne reč „ne“, koja menja istorijsko tumačenje
oslobađanja Lisabona u XII veku, progona Mavara i osnivanja Portugalije.
Uz tu svesnu „ispravku“, krstaši ne pomažu portugalskoj vojsci da
osvoji Lisabon, mada su njihovo učešće i istorijska uloga u ovom
prelomnom događaju portugalske istorije nesporni. Izdavač je uočio i
ispravio korektorovu intervenciju i zbog njegove dobre reputacije
odlučio da mu pruži još jednu šansu, ali se novoj urednici Mariji Sari
ova subverzivna ideja toliko dopala da je predložila korektoru da napiše
novi roman o opsadi glavnog grada Portugalije. Korektor otpočinje
romansu sa urednicom istovremeno kad i novu hroniku o opsadi Lisabona.
Ovaj roman u romanu poslužiće Saramagu da, s jedne strane, pokaže kako
žitelje Portugalije uprkos davnašnjoj krvavoj bici između krstaša i
Mavara krasi kontinuitet zajedničkog života, ma koje religije bili, a s
druge, da se ponovo naruga tvorcima dva sveta, hrišćanskom bogu i Alahu.
„Saramago
u Srbiji danas više nije nepoznato ime, njegova dela čitaoci s
nestrpljenjem očekuju, utoliko više što su se za odlične prevode
pobrinuli naši osvedočeni prevodioci: pored pomenutih, Ana Kuzmanović
Jovanović, Jovan Tatić, Tatjana Manojlović i Tanja Štrbac“, istakao je
Mihailović.
„Povest o opsadi Lisabona“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Нема коментара:
Постави коментар