Obeležavanje jubileja velikana
filozofskih nauka - 230 godina od rođenja Artura Šopenhauera i 175 godina od
rođenja Fridriha Ničea dobra je pruža priliku da se nanovo skrene pažnja šire
kulturne javnosti na njihovo delo i uticaj na savremenu misao, kao i na
recepciju njihovog stvaralaštva na našim prostorima.
Šopenhauer i Niče bili su nemački
filozofi koji su iskoračili iz filozofske tradicije i odlučno zahtevali
preispitivanje njenih vrednosti, ali i anticipirali ono nadolazeće u svojim
delima,
Ova 2019. ujedno je i godina
velikog jubileja – dvestogodišnjice objavljivanja "Sveta kao volje i
predstave", Šopenhauerovog magnum opusa, dela koje je od prvog izdanja
1819. punih četrdeset godina razrađivao i završni oblik mu dao tek u trećem
izdanju 1859. godine, godinu dana pred smrt.
Od juče su izložene publikacije iz
bogatog fonda Univerzitetske biblioteke: dela Šopenhauera i Ničea na nemačkom i
u prevodu, tumačenja u monografijama, zbornicima i periodici, doktorski i
magistarski radovi.
Posebno mesto dato je
najaktuelnijim nemačkim knjigama o Šopenhaueru i Ničeu koje su krajem prošle
godine stigle iz programa razmene sa partnerskom institucijom iz Berlina. Za
ovu priliku fond Univerzitetske biblioteke dopunjen je i našim najnovijim
izdanjima – knjigom Slobodana Žunjića "Fridrih Niče: između moderne i
postmoderne" (2017) i prevodom Miloša Todorovića Šopenhauerove disertacije
"O četvorostrukom korenu stava o dovoljnom osnovu" (2018) koji je
izdala "Akademska knjiga".
Uz izložbu je štampana i prateća
publikacija Šopenhauer i Niče koja se po koncepciji nadovezuje na predhodne tri
iz istog ciklusa i sadrži selektivnu bibliografiju tumačenja i prevoda njihovih
dela objavljenih kod nas u periodu od osamdesetih godina prošlog veka završno
sa 2018. a takođe i paralelnu ilustrovanu hronologiju života i dela Artura
Šopenhauera i Fridriha Ničea, dopunjenu životopisom njihovog savremenika,
čuvenog kompozitora Riharda Vagnera, sa idejom da se kroz preplitanje njihovih
upečatljivih biografija i snažnih međusobnih uticaja prikaže šira slika jednog
doba koje su svojim stvaralaštvom obeležila ova tri velikana. Centralni deo
publikacije čine upravo za ovu priliku pisani radovi profesora Ilije Marića o
recepciji Šopenhauerovog dela u našoj zemlji, kao i profesora Miloša Todorovića
i profesora Nikole Tatalovića posvećeni Ničeovoj filozofiji.
Autori izložbe su Dragana
Mihailović i Vuka Jeremić, bibliotekari savetnici u Univerzitetskoj biblioteci.
Izložba je otvorena do kraja
februara.
Нема коментара:
Постави коментар