Rosi fest je četvorodnevni
međunarodni muzički festival inspirisan stvaralaštvom eminentnog evropskog
kompozitora, Salomona Rosija (1570-1650), neobične životne priče i stvaralačkog
opusa. Imajući u vidu istorijski kontekst u kojem je stvarao, Rosijev opus je
jedinstven po sintezi Istoka i Zapada, odnosno kasne renesansne/ranobarokne
muzike zapadne Evrope i jevrejskih tradicionalnih i sinagogalnih tekstova.
Inspiraciju za ovaj festival nalaze u samoj prirodi Rosijevog dela koja
promoviše poštovanje različitosti kulturnog nasleđa, kao i kulturni dijalog
putem njihovih neobičnih spojeva, a sve to na visokom umetničkom nivou, te istu
ideju zastupamo i promovišemo na Rosi festu.
Program ROSI festivala usmeren je
na popularisanje i kreiranje kulturnog dijaloga muzici na relaciji
jevrejsko-srpsko-evropsko i fokusiran je na istraživanje, izvođenje i podsticanje
stvaranja novih muzičkih dela koja neguju ideju kulturnog dijaloga.
Tema Rosi fest konkursa za
kompozitore, Portreti i sećanja, odnosi se na sećanja o stradanjima za vreme
Drugog svetskog rata, a mladi kompozitori imaju priliku da daju svoj doprinos
svetskoj kulturnoj baštini u oblasti očuvanja sećanja na žrtve holokausta, ali
i odavanja počasti onima koji su mu se suprotstavili.
Cilj ovog koncepta je da putem
angažovanja mladih, talentovanih umetnika najrazličitijih profila i
nacionalnosti podignemo svest o neophodnosti promovisanja edukacije,
istraživanja, sećanja i govora o holokaustu na najvišem umetničkom nivou, te u
ovom segmentu Rosi fest naročito produbljuje jedan od svojih osnovnih ciljeva,
a to je razvijanje duha tolerancije, međusobnog uvažavanja i poverenja.
Takođe, organizatori nastoje da
tematikom kojom se konkurs, kao i sam festival, bavi, podstaknu mlade umetnike,
ali i publiku festivala, u daljem nastojanju da se bave istraživanjem događaja,
literarnih i drugih dela vezanih za tematiku holokausta, dok će njihova
umetnička dela koja budu nastala ovom prilikom postati sastavni deo svetske
umetničke baštine, ali i repertoara učesnika festivala iz svih zemalja, te će
preko proširene programske osnove, umetnici i dalje aktivno nastaviti da čuvaju
sećanje na ovaj strašan deo ljudske istorije i nakon završetka festivala. Rosi
fest ovakvim načinom delovanja preuzima značajnu ulogu u baštinjenju kulture
svesti o holokaustu i stvara novu kulturnu sferu u umetničkoj praksi budućih
pokoljenja.
Vizija Rosi Festa je da se kroz
kontinuirani i dugoročan razvoj pozicionira na mapi najznačajnijih muzičkih
festivala u Evropi, te da sam festival na internacionalnom nivou postane
sinonim za negovanje, istraživanje i stvaranje kulturnog dijaloga, ali i
jevrejske tradicije u muzici. Festival je zamišljen kao inovativan, dinamičan,
multikulturalan i po temi jedinstven muzički događaj u Evropi, koji poseduje
inspirativnu strast za učenjem u svojoj biti i obezbeđuje potrebnu osnovu za
nova umetnička dostignuća, a interkulturalni dijalog, kao okosnica festivala,
predstavlja nepresušan izvor za istraživanje klasične muzike, ali i za
stvaranje novih muzičkih dela, kao i jednu od osnovnih vrednosti koju neguje
evropska zajednica. Imajući u vidu temu, kao i samu strukturu programa
festivala, namera organizatora je da da se Rosi fest nađe među budućim liderima
beogradskih kulturnih manifestacija.
PROGRAM ROSI FESTIVALA 2019
25. januar, petak
10:00 - 17:00 Muzej Narodnog Pozorišta
MAJSTORSKI KURS SOLO PEVANJA
sa prof. Klaudijom Eder
Srđan Jaraković, pijanista
26. januar, subota
10:00 - 17:00 Muzej Narodnog Pozorišta
MAJSTORSKI KURS SOLO PEVANJA
sa prof. Klaudijom Eder
16:00 - 18:00 Jugoslovenska kinoteka
OTVARANJE FESTIVALA I
PROJEKCIJA FILMA
Hebreo: U potrazi za Salomonom Rosijem
27. januar, nedelja
10:00 - 17:00 Muzej Narodnog Pozorišta
MAJSTORSKI KURS SOLO PEVANJA
sa prof. Klaudijom Eder
16:00 Galerija Jevrejske opštine Beograd
PREDAVANJE Prof. Ane Stefanović
David i Jonatan, biblijska opera Mark-Antoana Šarpentjea
17:30 Galerija Jevrejske opštine Beograd
PREDAVANJE Prof. Tijane Popović-Mlađenović
Concerto for Viola and Orchestra / Viola Tango Rock Concerto
Benjamina Jusupova
Muzika ima viziju – slušajući druge i sebe kroz nju
19:00 Muzej Narodnog Pozorišta
KONCERT POLAZNIKA MAJSTORSKOG KURSA
SOLO PEVANJA
Prof. Klaudije Eder
20:30 Atrijum Narodnog muzeja
KONCERT PORTRETI I SEĆANJA
Dela mladih kompozitora sa istoimenog konkursa.
Učesnici:Jevrejski kamerni orkestar, Hor Braća Baruh, Sinagogalni ansambl iz
Berlina
28. januar, ponedeljak
18:00 Sinagoga Sukat Šalom
KONCERT SINAGOGALNOG ANSAMBLA IZ BERLINA
Dirigent: Regina Jantian
20:30 Scena Raša Plaović, Narodno Pozorište Beograd
OPERA KLAUDIJA MONTEVERDIJA, KRUNISANJE POPEJE I ZATVARANJE FESTIVALA
Učesnici: Vokalni ansambl Barock Vokal (Nemačka)
Baletski ansambl Instituta za umetničku igru
Ansambl New Trinity Baroque na istorijskim instrumentima
(umetničko vođstvo: Predrag Gosta)
Dirigent: Alberto Veronezi (Italija)
Reditelj: Aleksandar Nikolić
Koreograf: Aleksandar Ilić
DETALJNIJE O ROSI FESTIVALU 2019
Projekcija filma
Hebreo: The Search for Salomone Rossi
Jugoslovenska kinoteka
Reditelj: Jozef Rošlic
Vreme trajanja: 45 minuta
Ansambl: Profeti della Quinta
U kasnoj renesansi, na vrhuncu umetničkog sjaja Mantove,
mladi jevrejski violinista probio se kroz barijere diskriminacije i postao
jedan od najrenomiranijih kompozitora i izvođača na dvoru vojvoda Gonzaga, a
1622. godine napravio je revolucinarni potez kade je reč o jevrejskoj muzici,
napravivši prvu zbirku ikada originalno napisane za jevrejske psalme i molitve
- Solomonove pesme. Ipak, malo toga se zna o privatnom i kreativnom životu
Salomona Rosija Jevrejina.
U ovom dokumentarcu, višestruko nagrađivan ansambl, Profeti
della Quinta, izvodi Rosijevu muziku u veličanstvenoj Mantovi, kao pripremu za
specijalan koncert u palati za uživanje vojvode Gonzaga. Uz pomoć eksperata,
istoričara i muzikologa, oni su prikazali u fascinantnom svetlu i njegovu izuzetnu
muziku.
Majstorski kurs solo
pevanja
Nakon uspešno održanog i u velikoj meri ispraćenog
Majstorskog kursa solo pevanja na prvoj ediciji Rosi fest-a, odlučili smo da i
u narednoj ediciji Majstorski kurs solo pevanja bude obavezan deo našeg
programa. U januaru ćemo imati priliku da kao predavača ugostimo Klaudiju Eder,
ostvarenog nemačkog koncertnog i operskog mecosoprana, profesorku HfM
Univerziteta u Majncu i člana Evropske akademije nauka i umetnosti. Učenici će
imati po tri individualne sesije sa profesorkom Eder i oficijelnim pijanistom festivala
u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu, dok će 28. januara nastupiti na matine
koncertu na sceni Raša Plaović, Narodnog pozorišta u Beogradu.
Klaudija Eder studirala je solo pevanje i violončelo na
Visokoj školi za muziku i teatar u Minhenu, potom i na Visokoj školi za muziku
i izvođačke umetnosti u Franfurtu na Majni, a studije je nastavila u Milanu i
Budimpešti.
Sa 25 godina debitovala je ulogom Muze / Niklausa u operi “Hofmanove priče”, nakon
čega su usledila njena pojavljivanja na scenama tetatara u Visbadenu
(Hessischen Staatstheater), Minhenu (Staatstheater am Gärtnerplatz), Dizeldorfu
(Deutsche Oper am Rhein) i Beču (Volksoper), a brojni gostujući ugovori odveli
su je na najveće evopske i svetske scene, kao što su one u Barseloni, Madridu,
Londonu, Turinu, Veneciji, Rimu, Parizu, Ženevi, Antverpenu, Njujorku, Čikagu,
Los Anđelesu i Tokiju. Ostvarila je saradnju i sa festivalima kao što su
“Salzburger Festspiele”, “Wiener Festwochen”, “Donaueschinger Musiktagen” i
“Schleswig-Holstein Musik Festival”. Aktivna je pevačica i na koncertnom polju,
izvodeći dela od renesanse i baroka do savremene muzike.
Profesor je na Visokoj školi za muziku u Majncu, gde je
2004. godine osnovala međunarodnu školu “Singing Summer”, a 2010. godine i
ansambl “Barock Vokal”, koji će nastupiti na ovogodišnjoj ediciji Rosi fest-a.
Pod njenim vođstvom, odsek za Solo pevanje ove institucije dobio je nagradu za
izvrsnost, koja se dodeljuje u oblasti Rajnland-Pfalc - “Leistungen in Studium,
Lehre und künstlerischer Entwicklungsarbeit”. Od 1991. godine, profesorka Eder
radio kao vođa projekta, saradnik na sceni i vokalni pedagog na Međunarodnom
festivalu za mlade operske pevače koji organizuje Kammeroper Schloss
Rheinsberg. Pored redovne profesure, gospođa Eder neretko drži i majstorske
kurseve u Nemačkoj i svetu.
Član je Akademije nauka, književnosti i muzike u Majncu, kao
i Evropske akademije nauka i umetnosti.
Predavanje Prof. Ane
Stefanović:David i Jonatan,
biblijska opera Mark-Antoana Šarpentjea
U ovom predavanju se bavimo naročitim istorijskim mestom
tragedije u muzici David i Jonatan (1688) Mark-Antoana Šarpentjea prema libretu
Fransoa Bretonoa, jedne od dve opere – pored Jefte (1732) Mišela de Monteklera
− bazirane na Starom Zavetu u francuskom baroknom repertoaru. Pored toga,
jedinstvena pozicija ovog dela u istoriji muzike leži u činjenici da je,
prilikom prvog izvođenja u jezuitskom koledžu Luj Veliki u Parizu, izvedena u
kombinaciji sa drugom, književnom biblijskom dramom, Saul od oca Etjena
Šamijara. Ova opera je u tom smislu izrazito obeležena višestrukim ukrštanjima:
dve relgiozne i kulturne paradigme, judejske i hrišćanske/katoličke, dva žanra, književne i muzičke tragedije, dve
sfere, duhovne i svetovne – proizašlim iz uključivanja biblijskog sadržaja u
svetovni muzički žanr −, najzad, samih muzičkih žanrovskih modela i
stilističkih i poetičkih crta. Predavanje će se usredsrediti na ova mnogobrojna
ukrštanja, koja ovoj Šarpentjeovoj operi osiguravaju posebno mesto u francuskom
i evropskom muzičkom pozorištu.
Ana Stefanović
redovni je profesor na Fakultetu muzicke umetnosti Univerziteta umetnosti u
Beogradu i istrazivač-saradnik pri francuskom Institutu za muzikološka
istraživanja IreMus (Pariz). Magistrirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u
Beogradu, a doktorat iz muzikologije stekla je na Pariskom univerzitetu IV, Sorbona.
Glavne oblasti njenog istrazivanja su barokna opera, solo pevanje, odnos
izmedju muzike i teksta, kao i pitanja muzickog stila i stilske analize.
Organizatorka je više međunarodnih konferencija iz oblasti muzičke teorije i
urednica nekoliko zbornika radova. Autorka je šest tomova Antologije srpske
solo pesme (Beograd, UKS, 2008-2014),
knjiga Muzika kao metafora, Odnos izmedju muzike i teksta u francuskoj
baroknoj operi: od Lilija do Ramoa (Paris, L’Harmattan, 2006) i Prolaznost i narativnost u muzickoj drami (Beograd, FMU,
2017), kao i velikog broja studija i članaka iz oblasti muzikologije i muzičke
teorije, objavljenih u časopisima i zbornicima radova. Angažovana je na
nekoliko nacionalnih i internacionalnih projekata iz oblasti muzikologije.
Predavanje Prof.
Tijane Popović-Mlađenović: Muzika
ima viziju – slušajući druge i sebe kroz nju
Budući da je muzika pre svega kulturni fenomen (jer ne
postoji nijedna kultura bez muzike i jer svaki čovek poseduje tu suptilnu
veštinu signifikantnog iako intuitivnog razumevanja muzike), čije je bitno
svojstvo različitost (mnoštvo, raznovrsnost i koegzistencija muzičkih identiteta),
pitanje koje se uvek nanovo nameće, a danas se čini posebno intrigantnim, jeste
kada i kako nas muzika pokreće, ili ka čemu nas pokreće? Drugim rečima, ukoliko
se oblikujemo kroz muziku i kao pojedinci i kao učesnici u kulturi, te ukoliko
konstruišemo muzičke tradicije, to jest, modeliramo način na koji se kultura
gradi uspostavljanjem konsenzusa o muzičkom verovanju i opredeljenju od čega
zavisi muzičko (spo)razumevanje i saradnja – pitanje koje se postavlja jeste
kako nam muzika danas daje novi identitet koji je istovremeno i potpuno drugi i
potpuno naš, ili, u kojoj meri ljudi danas podešavaju sopstveno osećanje sebe
prema različitim muzikama/muzičkim identitetima?
Iz postmoderne perspektive, osnovni mehanizam kulture jeste
konstruisanje pozicija subjekta, a primarno delovanje muzike u ovom vremenu
nije izražavanje subjektiviteta, već pozivanje na njega. U ovom kontekstu,
bazična moć muzike da u slušaoca utisne subjektivna stanja koja su
paradoksalno u isto vreme i bliska/zavičajna i tudja/daleka, snažno se
ispoljava i uočava u stvaralaštvu Benjamina Jusupova (čiji pristup spaja
specifične kulturne identitete različitih etničkih grupa sa različitim
stilovima umetničke i popularne muzike zapadnog dela sveta), prvenstveno u
njegovom delu Concerto for Viola and Orchestra / Viola Tango Rock Concerto iz
2003. godine.
Dr Tijana Popović
Mladjenović je muzikolog, redovni profesor na Katedri za muzikologiju
Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, kao i šef Odseka
za muzikologiju. Bila je gostujući profesor Jerusalimske Akademije za muziku i
ples, Departmana za muzikologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u
Ljubljani, Litvanske Akademije za muziku i pozorište u Vilniusu, kao i Muzičke
akademije Univerziteta u Sarajevu.
Područja njenog naučnog interesovanja jesu evropska muzika
fin de siècle-a, poetika i stilistika savremene muzike (usavršavala se na
Université Paris IV – Sorbonne u oblasti savremene francuske muzike), estetika
i filozofija muzike, kao i problematika muzičkog mišljenja. Autor je šest
knjiga.
Koncert “Portreti i
sećanja”
Koncert Portreti i sećanja predstavlja veoma važan deo
programa Rosi fest-a i jedini deo programa koji se kontinuirano nalazi na programu
svih edicija festivala. Na koncertu će, povodom obeležavanja Svetskog dana
sećanja na žrtve Holokausta, biti izvedena dela mladih kompozitora odabrana na
istoimenom konkursu festivala, kao i reprezentativna dela Jevrejskih autora i
istorijska dela koja odgovaraju tematici koncerta. Učešćem na Rosi fest
konkursu mladi kompozitori imaju priliku da daju svoj doprinos svetskoj
kulturnoj baštini u oblasti očuvanja sećanja na žrtve Holokausta i odavanja
počasti onima koji su mu se suprotstavili, koristeći istorijske, literarne i
druge izvore kao inspiraciju ili deo svojih kompozicija, a Umetnički odbor
festivala svake godine bira najreprezentativnija dela za učešće na koncertu.Ove
godine stigle su nam prijave iz zemalja širom sveta (Luksemburg, Portugalija, Hrvatska,
Mađarska, Iran, Meksiko, Italija, Srbija, Urugvaj, Kadana, Brazil, BiH,
Francuska, Izrael, Rusija, Kina, UK, Južnoafrička Republika, Jermenija, Crna
Gora, SAD, Ukrajina), sa skoro pedeset kompozicija, a Umetnički odbor festivala
odabrao je pet kompozicija, sledećih autora: Lazara Đorđevića (Srbija), Nine
Perović (Crna Gora), Brahe Bdil (Izrael), Bena Luna (UK) i Gaj Ben-Tova
(Izrael). Pored različitih kamernih sastava koji će nam se predstaviti te
večeri, učesnici koncerta su i Jevrejski
kamerni orkestar, hor Braća Baruh i Sinagogalni ansambl iz Berlina.
Koncert Sinagogalnog
ansambla iz Berlina
Sinagogalni ansambl iz Berlina (Nemačka) čini osam do
dvanaest pevača koji pevaju u različitim berlinskim operskim horovima ili rade
kao solisti - slobodni umetnici. Ovaj ansambl je jedini ansambl na svetu koji
izvodi liturgiju Luisa Levandovskog svakog petka uveče, na jutro Šabata i tokom
svih jevrejskih praznika. Na svojim koncertima sa Sinagogalnim ansamblom iz
Berlina, kantor Isak Šefer svetu predstavlja ovu jedinstvenu jevrejsko-nemačku
tradiciju, sa kompozicijama i drugih velikih kompozitora XIX veka, kao što su
Salomon Sulcer i Samuel Naumburg, ali i kompozitora XX veka, kao što su Kurt
Vajk, Moris Ravel, Ben Stajnberg, Meir Finkelstajn i drugi. Ovaj ansambl poznat
je i van svog matičnog grada i ima česte nastupe u Poljskoj, Engleskoj i
Nemačkoj.
Direktorka Sinagogalnog ansambla iz Berlina, Regina Jentian,
već sa dvanaest godina zainteresovala se za muziku za orgulje. Sa petnaest
godina otpočela je svoje obrazovanje kao oganista i horski dirigent, a potom je
u Jerusalimu i Berlinu studirala komparativnu muzikologiju i jevrejske studije.
I sama je mnogo godina pevala u horu sinagoge, gde je dobila svoj umetnički
impuls kroz rad sa kantorom Estrongo Nagamom, a od 1998. godine je organista i
horski dirigent (choirmaster) sinagoge Pecalosištrase u Berlinu - Šarlotenburg.
Jentianova je naročito ponosna na njen projekat - Luis Levandovski festival,
čiji je umetnički direktor od 2011. godine, a na kojem učestvuju sinagogalni
horvi iz celog sveta, izvodeći u muzičkoj tradiciji Luisa Levandovskog program
iz oblasti evropske i američke muzičke sinagogalne muzike XIX i XX veka ili
jevrejske pesme Istočne Evrope i Izraela.
“Krunisanje Popeje”,
opera Klaudija Monteverdija
Zatvaranje druge edicije Rosi fest-a biće obeleženo izvedbom
čuvene opere Klaudija Monteverdija, Krunisanje Popeje, obogaćene sinfonijama
Salomona Rosija. U glavnim ulogama predstaviće nam se članovi ansambla Barok
Vokal, koji vodi profesorka Klaudija Eder i gosti. Baletski igrači odabrani su
sa Instituta za umetničku igru u Beogradu, a u ansamblu na istorijskim
instrumentima naći će se članovi ansambla New Trinity Baroque koji je pod
umetničkim rukovodstvom Predraga Goste.
Dirigent: Alberto Veronezi (Italija)
Reditelj: Aleksandar Nikolić
Koreograf: Aleksandar Ilić
Produkcija: Rosi fest
Profesorka Klaudija Eder incirala je osnivanje program
usavršavanja “Barok vokal” 2010.
godine, kao koledž za ranu muziku pri Školi za muziku u Majncu, a ovaj ansambl
se ubrzo pokazao kao uspešan obrazovni program koji je nastavio da postoji u
saradnji sa organizacijom Villa Musica i fondaciji Rhineland-Palatinate. Ovaj
jednogodišnji program daje mladim operskim i koncertnim pevačima priliku da
prodube i obogate svoje iskustvo putem “istorijski informisane prakse”. Pod
mentorstvom međunarodno priznatih gostujućih umetnika, učesnici usavršavaju
svoje interpretativne veštine stičući, pritom, samopouzdanje po pitanju stila
izvođenja, radeći na programu koji podrazumeva dela od renesanse do savremene
muzike. Pored umetničkog trenina, pevači iz ovog programa ohrabreni su da
kreiraju profesionalnu mrežu, koja im otvara ut ka daljim angažmanima u
međunarodnim krugovima. Tokom različitih faza projekta, mladi profesionalci
imaju priliku da rade sa istaknutim umetnicima, kao što su Andreas Šol, Konrad
Junghenel, Ton Kopman, Volfgang Katšner, Mihajl Hofsteter i Fabio Bonidzoni, a
koncerti ansambla su uvek veoma dobro primljeni kod publike i kritike. Posebno
se ističe turneja koju je ovaj ansambl imao sa Alfredom Bernardinijem i
Baroknim orkestrom Evropske unije, a od novembra 2016. do danas, “Barok vokal”
je više puta ugostion dirigenta Masakija Suzukija kao gostujućeg umetnika.
“Barok vokal” je često pozivan na poznate međunarodne događaje, kao što su
Švetcingen SWR festival, Kamerna opera Šlos Rajnsberg, Rajngau muzički festival
i festival Rahn vokal, a zapažene su i saradnje sa operskim kućama u
Frankfurtu, Kelnu i Visbadenu, kao i sa Kampo santo u Rimu.
Ansambl i barokni
orkestar New Trinity Baroque priznat je kao jedan od vodećih ansambala za
ranu muziku u SAD-u, a od nedavno i kod nas. Osnovan je 1998. godine u Londonu,
a prateći svog osnivača Predraga Gostu poslednjih dvadeset godina bio je
baziran u Atlanti, SAD, ali u proteklih
pet godina više koncertira u našoj zemlji. Od samog početka okupljao je
međunarodne umetnike iz različitih krajeva sveta i sarađivao sa mnogim poznatim
umetnicima, kao što su sopran Evelyn Tubb, barokni violinisti John Holloway,
Florian Deuter i Ilia Korol, blok flautistkinja Marion Vebruggen, čembalista
Steven Devine i drugi. Nastupao je u Engleskoj, Finskoj, Hrvatskoj, Srbiji,
Švedskoj i SAD-u na festivalima kao što su: Piccolo Spoleto festival u
Čarlstonu, Bostonski festival rane muziku, Festival rane muzike u Amherstu,
Festival Sastammala Gregoriana u Finskoj, Varaždinske barokne večeri, Korkyra
Baroque u Hrvatskoj i beogradski Festival rane muzike. Ansambl je objavio 10
kompakt diskova – poslednji album sa duhovnim kantatama Dietricha Buxtehudea
izdat je protekle jeseni. Više informacija o ansamblu možete pročitati na veb strani
Baletski ansambl
instituta za umetničku igru; Institut za umetničku igru je organizaciona
jedinica Fakulteta za inženjerski menadžment u kojoj se izvodi nastava
studijskih programa iz umetničke igre. Institut je osnovala grupa svetski
priznatih umetnika, koji su stekli zvanja na poznatim svetskim Univerzitetima u
Evropi i Sjedinjenim američkim državama, zajedno s renomiranim umetnicima iz
Srbije, s ciljem da prenesu najsavremenije svetske metode dostignute u oblasti
umetničke igre budućim umetnicima u Beogradu i Srbiji. IUI Transitions Dance
Company je plesna kompanija nastala u okviru Instituta za umetničku igru
namenja pojedincima s visokoškolskim obrazovanjem iz umetnosti koji poseduju
najmanje 180 ECTS bodova. IUI Transitions Dance Company se istovremeno bavi
obrazovanjem i eksperimentisanjem radi pronalaženja novih oblika koreografskog
i igračkog vokabulara, i načina izražavanja misli koje koreograf kao zadatak
stavlja pred igrače. Tokom proteklih akademskih godina majstorske radionice i
gostujuća predavanja održali su brojni profesori, koreografi, pedagozi,
perforemi i balet majstori iz celog sveta sveta. Studenti Instituta za
umetničku igru u okviru saradnje, manifestacija i koncerata predstavljali su se
samostalno ili grupno u okviru brojnih manifestacija, festivala, koncerata i
predstava, širom Srbije. Ansambl je nastupao u mnogim relonimiranim salama među
kojima se izdvajaju: Narodno pozorište u Beogradu, Muzeju Narodnog pozorišta u
Beogradu; Bitef teatru; Pozorištu na Terazijama; Zadužbini Ilije M. Kolarca.
Alberto Veronezi,
dirigent izgradio je ime maestra modernog doba, kombinujući svoje izuzetno
poznavanje repertoara, izvrsnu povezanost sa izvođačima i veliko praktično
znanje, što sve zajedno ima veliki uticaj na njegov sveobuhvatni rad. Svojim
uspesima na podijumu i brojnim projektima iza scene, stekao je veliko
poštovanje publike iz celog sveta.
Rođen u Milanu, diplomirao je klavir, kompoziciju i
dirigovanje na Konzervatorijumu Đuzepe Verdi u Milanu. Tu osniva Gvido Kanteli
orkestar, koji i danas deluje u okviru konzervatorijuma. U godinama koje slede
putuje po svetu i za njegovu karijeru svakako je značajan boravak u Salizburgu
(1996.) i Njujorku (1998.). 1999. godine prvi put diriguje u Teatru Skala u
Milanu, tada je imao čast da sarađuje sa tenorom Plasidom Domingom.
Sebe naziva “Pučinijancem”, širom sveta diriguje njegove
opere. Veronezi je 1999. godine imenovan za muzičkog direktora festivala Pučini
u Tore Del Lagu, gde ne samo da je dirigovao svim operama ovog kompozitora, već
je takođe doprineo i izgradnji nove operske kuće. 2013. godine diriguje Tosku u
Šangaju, a nekoliko meseci pre ovog dirigovanja pozvan je da otvori Veliki
Teatar u Tjanđinu, sa istom operom, i to kao prvi Zapadnjak i Italijan koji je
angažovan na mestu umetničkog direktora u jednoj sekciji Opere.
Za produkciju opere Boemi, Veronezi je na festivalu osvojio
nagradu Abjati, koju dodeljuje italijansko udruženje muzičkih kritičara. Među
njegovim nastupima na festivalu 2009. godine našli su se i nova produkcija
opere Manon Lesko i koncert sa čuvenim sopranom Angelom Georgiju. 2001. godine
Veronezi je imenovan za umetničkog i muzičkog direktora Sicilijanskog
simfonijskog orkestra u Palermu, gde izvodi kompletan repertoar simfonija
Betovena, Bruknera, Malera i Šostakoviča, ali takođe i ističe italijansku
simfonijsku muziku i nastavlja da se bavi savremenim delima. Veronezi je
postavljen i za direktora Filharmonije Teatra Comunale u Bolonji. 2010. godine,
Veronezi je imenovan za muzičkog direktora njujorškog operskog orkestra za
sezonu 2011/ 2012. Iste godine imenovan je za glavnog direktora Petruzeli
fondacije.
Aleksandar Nikolić,
reditelj, diplomirao je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih
umetnosti u Beogradu, gde je na završnoj godini doktorskih studija, a prethodno
je studirao istoriju umetnosti, kao i industrijski dizajn. Stručno se
usavršavao u Italiji, Nemačkoj i Grčkoj. U sezoni 2015/16. angažovan od strane
Kraljevske opere Konvent Garden u Londonu, kao director on duty na operi
“Travijata”. Od sezone 2009/10. angažovan u Operi Narodnog pozorišta u Beogradu
kao reditelj na održavanju i obnavljanju tekućeg repertoara: “Karmen”,
“Traviata”, “Figarova ženidba”, “Boemi” , “Bal pod maskama”, “Ljubavni
napitak”, “Zaljubljen u tri narandže”,
“Lučija od Lamermura“, “Adriana Lekuvrer”, “Don Paskvale“, „Otelo“, „Norma“ i
druge. Od školske godine 2015/16. izabran je u zvanje docenta na Institutu za
umetničku igru u Beogradu za užu umetničku oblast Režija u operi i baletu, a od 2016. godine
drži međunarodne majstorks kurseve u Izraelu i Srbiji namenjene operskim
pevačima posvećene tumačenju operskog repertoara.
Odabrani projekti: „Viva la mamma“, “Pyramus and Thisbe”
(IMVAZ i Israely Center of Exelence, Izrael); “Šekspir: Soneti”, “Melanhilični
snovi grofa Save Vladislavića”, “Služavka gospodarica” (Narodno pozorište,
Beograd); “Don Đovani”, „Viva la mamma“ (Narodno pozorište, Sarajevo). „Ljubav
i moda“, “Milutin Milanković, “Pjero mesečar / pesnik Lenc” (Opera i teatar Madlenianum, Beograd), „Don
Đovani“ (Kombank dvorana, Beograd), „Slepi miš“ (IMVAZ i Modell Hal Gerard
Bachar, Jerusalim i Tel Aviv Museum of Art Hall, Izrael), “Kazališni običaji i
neuobičajenosti” (Hrvatsko narodno kazalište “Ivan plemeniti Zajc”,
Rijeka);“Misteriozni stranac/ Studije o divljoj guski”,“Pohvala ljubavi-
Tristan i Izolda” (teatar Filodamatika,
Rijeka), „Karmina Burana“ (Sava centar, Beograd), „Sablazan u dolini Svetog
Florijana“ (koprodukcija Slovenija, Srbija, Bosna i Hercegovina),
„Metamorfoze“, „Mara/Sad“, (Studentski kulturni centar, Beograd) „Sevljiski
berberin“ (produkcija JeNeJArt Beograd).
Aleksandar Ilić,
koreograf je Prvi solista baleta Narodnog pozorišta, koreograf, pesnik i
profesor Instituta za umetničku igru. Obrazovanje
sticao u Muzičkoj školi Isidor Bajić, Baletskoj školi La Sylphide Dobrila Novkov
i Baletskoj školi Lujo Davičo. Diplomirani komunikolog i magistar koreografije
(stipendista Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije). Baleti:
Viva la vida!; Lisabonska priča; Praznik ljubavi; Balada o mesecu lutalici i
Sobareva metla; Alisa u zemlji čuda. Plesne predstave, instalacije i
performansi: Fond Mila i kućni ljubimci; Iza ogledala; My phobia -
Pteronophobia; Plesni teatar Gospođe; Igra Save Šumanovića – Beračice;
Reminiscencija; Četiri pesme za Tađa; Posle sonata; Sablazan u dolini Svetog
Florijana. Dečije predstave: Čarobni pasulj; Legenda o tebi. Opere:
Melanholični snovi grofa Save Vladisavića; Čarobna frula; Don Đovani; Služavka
gospodarica; Bela ruža; Viva la Mamma. Autor je knjiga stihova Praznik srca
(1999-2010) i U prisustvu šapata (2013). Jedan je od osnivača i predsednik
Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga
Srbije i utemeljivač Nagrade Terpsihora, a glavni i odgovorni urednik
publikacije za umetničku igru Stepart. Nagrade: Narodnog pozorišta, grada
Beograda, Nagrade Dimitrije Parlić, Zlatna značka kulturno prosvetne zajednice
Srbije i Nagrada za životno delo Filip Višnjić. Jedan je od osnivača prvog i
jedinog akreditovanog studijskog programa Instita za umetničku igru, a 2015.
godine izabran u zvanje vanrednog profesora za užu naučnu oblast Dramske i
audiovizuelne umetnosti.
Organizator je Međunarodnog seminara za umetničku igru
Summer Dance camp Vranje –klasična balet, savremena igra, joga, hip hop i jazz
koji se održava od 2015. godine u Vranju i nagrađen je Sedmoseptembarskim
priznanjem grada Vranje. Na poziv Minsitarstva kulture i informisanja Republike
Srbije bio je predsednik komisije za dodelu sredstava po konkursu savremeno
stvaralaštvo – umetnička igra, a odlukom Skupštine grada Beograda januara 2017.
godine imenovan je za Umetničkog direktora BELEF-a.
Нема коментара:
Постави коментар