„nema više tolerancije“, jer je „vreme da prihvatimo sebe kao one koji
zaista jesmo“
U okviru prvog dana Svetskog kongresa Međunarodne federacije za pozorišna istraživanja (International Federation for TheatreResearch – IFTR) u Narodnom pozorištu u Beogradu za delegate i novinare
upriličena je, nešto manje od mesec dana od subotičke premijere (16.6), provokativna
predstava Andraša Urbana „U ime Gospoda“.
Prvo, pa muško. Surovo-brutalna i
aktuelna predstava o sudaru i nerazumenanju svetova, kultura i životnih
stilova. U novom, ovaj put, hladnom, krstaškom ratu. Hrišćanstvo i islam u ime
boga gledaju se pogledom punom straha i mržnje. A molitve upućene nekom tamo
višem i dalekom biću deluju slično, da ne kažem isto. Amin.
Sagledano staloženo i višeslojno,
s više strana, a izrečeno u vidu žustre polemike, tečno i brutalno. Skoro nisam
prisustvovao predstavi s toliko izrečenog teksta. A još na mađarskom, pa ti razumi (a razumeo sam). Urban je
sve razložio do najsitnijih detalja, nikog ne štedeći i za svakoga uspevši da
pronađe razumevanje, čak i za ono škakljivo, pokušavajući da sazna odakle taj
tragični nesporazum.
Sagledajavajući različite religijske poglede na svet, ono
privlačno i ono odbojno u njima, tematizujući seksualne slobode i mesto žene u
njima, on traži uzroke za visoke ograde sa NATO žilet žicom, zašto bi se neko
digao u vazduh, recimo u pozorištu.
Kako
ko shvata higijenu, kakvu ko hranu jede (upečatljiva scena sa svinjskom glavom
i njenim kasapljenjem), koliko je to važno kada nestanema, kada se svi pretvorimo u
kosture.
"Ova situacija koju nazivamo kao migrantska kriza i tako dalje,
znači ceo taj odnos što se pojavljuje i u sukobljavanju hrišćanskog ili
muslimanskog, ili u sukobljavanju hrišćanstva i islama, je ustvari povod da se
bavimo tim fenomenom mržnjom i kako čovek podleže određenoj manipulaciji i
demagogiji“ konstatuje reditelj Andraš
Urban.
Četvoro glumaca (tri muškarca i
jedna žena) tokom ove predstave deklamiju, skaču, izgaraju, pokušavajući da
prenesu frustracije stanovnika Starog kontinentra, preciznije vojvođanskih
Mađara pred dolaskom nezvanih izbeglica sa ratnih područja Bliskog istoka.
Videćete već pomenuto čerečenje svinjske glave, sprdanje sa papom, možda će čudni neznanac sesti pored vas i početi nešto da mumlja. U svakom slučaju bićete uznemireni.
Pa, što i ne biste?
Videćete već pomenuto čerečenje svinjske glave, sprdanje sa papom, možda će čudni neznanac sesti pored vas i početi nešto da mumlja. U svakom slučaju bićete uznemireni.
Pa, što i ne biste?
Provokativna predstava, daleko od licemerne
političke korektnosti udara u samu srž problema, osveetljava ga i ogoljeva,
suočavajući publiku s svim njenim užasom i besmislenošću.
Na kraju jedna stvar koja nema veze s ovim komadom, ali
možda i ima. Sa svetom u kojem živimo i lažnim shvatanjem morala. Pišući
recenziju jednog filma (u kojem je glumica veći deo oblažena do pasa) dobio sam
poruku od Fejsbuka da mi je zabranjeno objavljivanje u narednih 24 časa. Nikave veze nema
što je u pitanju film. Da sam stavio sliku ubijenog psa ili nekog drugog vida
nasilja ne bi im ništa smetalo. Imamo Inkviziciju XXI veka.
A nagost. Molim gospodu reditelje da ne skidaju glumce. A rađamo se
goli, zar ne?
Pozorište
"Kosztolányi Dezső" | U ime gospoda
Režija: Andraš Urban
Dramaturg: Kata Đarmati
Vizuelizacija: Andraš Urban
Кompozitor: Irena Popović
Koreograf: Vedrana Božinović
Igraju:
Boris Kučov
Gabor Mesaroš
Imre Elek Mikeš
Emeše Nađabonji
Нема коментара:
Постави коментар