TRANZICIJA MESTA
„Balkanska linija“ ruska
ratna drama u režiji Andreja Vologina
s Milošem Bikovićem, posvećena
preuzimanja prištinskog aerodroma Slatina 1999. godine zatvorila je Stari savski most u nedelju, 15. jula
kada je vaš izveštač krenuo na filmski izlet na Palić, na Festival evropskog filma. Buldožeri su se opasno približili
beogradskoj Autobuskoj stanici. Prelazim Savu zaobilaznim putemi kod Sava
centra sastajem se sa ostatkom novinarske bratije. Krećemo na Palić via Novi
Sad. I tako mic po mic približavamo se državnoj granici i Subotici, na poljima
se protežu bale slame, u gnezdima meškolje se rode, osmehuju nam se cvetovi
suncokreta na vinskim putevima koji vode i do vinskog dvora.
"Biti slobodan je lepo, ali moći biti samostalan je teško."
direktor Festivala Radoslav Zelenović.
Na Paliću nas pozdravlja
vodotoranj u stilu secesije, Žolajni plava vaza ispred Velike terase gde
preuzimamo akreditacije. Do početka prvog filma u tek otvorenom bioskopu Abazija ima samo vremena za
kafu s nogu i sladoled s (pazite!!!) aromama sutlijaša, zove i rtanjskog čaja.
U prolazu progovaramo reč-dve sa selektorom i umetničkim direktorom Festivala, Nenadom Dukićem. Kažem mu da od mađarskog filma (pa i ostalih) koji
se spremamo da odgledamo očekujem da budu zanimljivi, a on mi odgovrara:
„Dobro je da budu zanimljivi, ali
treba i da budu dobri! Raznovrsnost tema i rediteljskih postupaka to je nešto što je oduvek odlikovalo evropsku kinematografiju. Ovogodišnji izbor su filmovi koji imaju izgrađen autorski stav i pored sinemastičkih vrednosti provociraju na razgovor o temama iz aktuelnog života.“
Skreće nam pažnju na dva filma
koje ćemo pogledati večeras- belgijski film „Devojka“ Lukasa Donta,
dobitnika Zlatne kamere u Kanu i beloruski
„Kristal“ Darije Zuk, koji je premijeru imao u Karlovim Varima. Za ovaj potonji napominje da dolazi iz
kinematografije za koju nismo znali ni da postoji. Na rastanku kaže zadovoljno,
da će na ovogodišnjem FEF-u biti prikazano čak pet filmova s liste od deset
nominovanih za evropsku Luks nagradu, koja je objavljena na festivalu u
Karlovim Varima.
TRANZICIJA ISTORIJE
BIOSKOP ABAZIJA : NEDELJA /
15.07.2018. 16:00h/ MESAR KURVA I
JEDNOOKI ČOVEK / A HENTES, A KURVA ÉS A FÉLSZEMŰ / A BUCHER THE WHORE AND
THE ONE-EYED MAN /
SELEKCIJA: NOVI MAĐARSKI FILM/ NEW
HUNGARIAN FILM
"Jedan sam od retkih koji nema mađarski pasoš, ali imam veliko poštovanje prema mađarskom filmu."
Miroslav Mogorović, programski direktor Festivala.
Miroslav Mogorović, programski direktor Festivala.
U tek renoviranom bioskopu, izrađenom 1925. po projektu Antuna Kopunovića,
koji imenom asocira na Opatiju, gledamo
crno-beli mađarski film koji nas vodi na kraj Velikog rata, sniman na osnovu
istinitog događaja, u smutnim vremenima dekompozicije moćne K und K monarhilje,
negde u mađarskoj pustari, gde gubitnici u vidu kurve koja ne voli svoj posao i
isluženog jednookog poručnika koji se kocka i gubi, dakle oni koji su bliži da
sebi prekrate život nego da se za njega bore, pokušavaju da se uhlebe pod
skutom mesara- profitera, oficirovog starog znanaca i dužnika.
Radnja koja bi se, svakako dopala
Dostojevskom, prati sudbinu te čudnovate trojke, povezane požudom i pohlepom za
onim što svako od njih nema (a ne deluje ni da neće imati). Označena brutalnom iskrenošću i sirovim realizmom, ovo je priča o telu, ljubavi i maničnom ubistvu. Glumci sjano
upečatljivi, kao skorjeni za dodelejne uloge, kamera i fotografija su za film
odradile više od pola posla. Režiju potpisuje Janoš Sas.
Okončanje filma označilo je početak malog koktela kojim smo
proslavili njegovo otvaranje s vinima Tošić (Ponovo radi bioskop!). Radi se u bioskopu i to dvostrukim: letnji ima 300 mesta, a bioskopska sala 80 mesta.
Kolega je ostao da
odgleda Devojičicu, austrijski film iz 2009, koji potpisuju Tica Kovi i Rajner Frimel koji su ona ovogodišnjem FEF-u poneli nagradu "Underground Spirit".
U planu sam imao da odgledam Vulkan,
koprodukciju Ukrajine, Nemačke i Monaka, film režisera Romana Bondarčuka, koji i sam vodi Festival ljudskih prava u Kijevu.
Radnja prati Lukasa, prevodioca u vojnoj misiji, izgubljen negde oko nekog ukrajinskog sela.
Koji će se, prstima sudbine naći u u najčudnijem putovanje njegovog života. Radi se o čudnoj eklektici roud muvija i horora. Film je poneo priznanja na festivalima u Karlovim Varima i Odesi.
Koji će se, prstima sudbine naći u u najčudnijem putovanje njegovog života. Radi se o čudnoj eklektici roud muvija i horora. Film je poneo priznanja na festivalima u Karlovim Varima i Odesi.
Čekajući tako minibus (kako bi sada dobro došao onaj tramvaj koji je nekad spajao Suboticu i Palić!), pogled mi
vrluda ka LCD ekran na kojem megdan u fudbalskom svetskom prvenstvu vode
Hrvatska i Francuska. Padaju golovi.
Menjam plan i pravim predah uz pivo i perkelt. Onda krećem na konferenciju za
medije zakazanu za 19 časova.
„U poslednje vreme evropski film je ozbiljniji. Bilo je vreme kada je
američki film bio fantastičan, moćan, a onda poslednjih deset do petnaest
godina pojeo se sam i propada. Festivali su jedino mesto gde se filmovi
gledaju sa dignitetom koji pripada umetnosti.“
S ovim rečima konferenciju
za medije započinje Rade Šerbedžija, ovogodišnji dobitnik Nagrade „Aleksandar Lifka“ . Kao dečak je maštao da postane
fudbaler, kasnije je zamišljao sebe kao profesora književnosti, novinara ili pisca. Suboticu i ambijent okružen jezerima
vezuju dve stvari; profesionalni počeci vezani za rad s rediteljem Ljubišom
Ristićem i KPGT-om, kao i njegova supruga Lenka, koju je pre više od 20 godina
upoznao baš u tom gradu. Priznaje da su zarađivali, ali i da su trošili i to po kafanama.
Na filmu je sarađivao sa Živojinom Pavlovićem, Lordanom
Zafranovićem, Dušanom Makavejevim, Rajkom Grlićem, Goranom Markovićem a od
stranih sa Stenlijem Kjubrikom, Klintom Istvudom, Frančeskom Rosijem i Džonom
Vuom. Kulturnikov izveštač izdvaja njegove uloge u filmovima „Varioli Veri“ i „Pre
kiše“, a od TV serija „U
registraturi“ i „Kiklop“.
Po
završetku konferecije Šerbedžija potpisuje jednu od bioskopskih stolica, to će
ubuduće raditi svi dobitnici nagrade „Aleksandar Lifka“.
Za neupućene Aleksandar Lifka je jedan od pionira kinematografije u Srednjoj
Evropi, potekao iz češke porodice, rođen
u rumunskom gradu Brašovu. Vrlo rano počinje da se zanima za film, da bi 1910.
godine predao molbu subotičkim gradskim vlastima da odobre preuređivanje velike
sale Hotela Hungarija u stalnu bioskopsku salu. Oženio se Subotičankom
Elizabetom Bek, koja mu pomaže u poslu. Osniva 1920. godine preduzeće Orient DD
koje se bavi distribucijom filmova. Umro je 12. novembra 1952. godine u svom
vinogradu u Bačkim vinogradima.
TRANZICIJA POLA
A onda je došlo vreme za večernju
čaroliju, za evropske filmove, na otvorenom (Summer Stage Palić), pod zvezdama
s ponekim usamljenim komarcem u ofanzivi.
No, tu su gosti festivala i uručenje nagrade Šerbedžiji. Onda su nam se
putevi razišli, mi smo ostali da gledamo filmove, a on je otišao da održi koncert
na Sceni Jadran Narodnog pozorišta u
Subotici.
Prvi film koji smo pogledali bilo
je belgijsko ostvarenje „Devojka“ o 15-godišnjoj Lari u telu muškarca Viktora.
Besomučno vežba da postane balerina i želi da što pre postane prava žena. Fim
postavlja pitanje da li je u ovom dobu razvoja vreme za ovakve ključne odluke, donete još na
brzinu, kada ona (on) još i ne zna koji ju (ga) pol privlači. Samo zna da je
žensko i to želi što pre da ostvari, ne pitajući za cenu.
Njeno ponašanje je
nesigurno, brzopleto i samodestruktivno. Pritom, nema isto razumevanje za
potrebe mlađeg brata. Film je plod uspešne saradnje režisera, debitanta (u smislu dugometražnog igranog filma) Lukasa
Donta i sjanog i autentičnog glumca takođe debitanta Viktora Polstera, koji je za ovu
ulogu osvojio u Kanu, nagradu za najboljeg glumca u svojoj kategoriji.
Dobio je nagrade na Festivalu u
Kanu, među njima i Zlatnu kameru, “Queer” palmu i FIPRESCI nagradu selekcije
“Un Certain Regard”.
TRANZICIJA DRUŠVENOG SISTEMA
Mala pauza, a onda na Letnjoj
pozornici u Glavnom programu prijatno iznenađenje u vidu beloruske komedije „Kristal“
(Kristalni labud/ CRYSTAL SWAN / KHRUSTAL 95’) rediteljke Darje Žuk. Film nas upoznaje s mladom,
ekcentričnom, praktičnom i veselom devojkom, koja ima diplomu Pravnog
fakulteta, a radi kao DJ u Minsku. Želi da emigrira iz post-sovjetske
Belorusije sa falsifikovanim dokumentima o zaposlenju, te sve to posmatraču iz Srbije deluje i poznato, ali opet
nekako egzotično, kao iz nekih minulih vremena. A put do snova vodi preko jednog sela
i jedne porodice.
Rediteljka je u ovaj film unela i
deliće svoje autobiografije, pošto je i sama napustila Belorusiju.
Naziv filma u orginalu „Kristalni
labud“ asocira na nešto lepo i nešto dragoceno, a opet krhko, „što na zapadu mnogo vredi“.
Film vedar uprkos okolnostima.
I tako u jednom predivnom danu
razgledali smo Evropu na bioskopskom platnu na recidivu nekadašnjeg Panonskog
mora. Bejaše to uživanje svom čulima u umetnosti koja je delo umetnika,
ali i prirode. U kojoj smo, kao okruženju ovog festivala, takođe beskrajno uživali.
ŠTA JOŠ NISMO MOGLI DA POGLEDAMO A NUDILO NAM SE
17:00h - PARALELE I SUDARI - Eurocinema – Otvoreni
univerzitet/PAD LENJINA / THE FALL OF
LENIN / LENINOPAD 11’
Ironični dokumentarac o opraštanju od fantoma SSSR-a u
Ukrajini. Režija : Svitlana Šimko.
KAD DRVEĆE PADA /
WHEN THE TREES FALL / KOLY PADAYUT DEREVA 88’
U postsovjetskom selu, Laris a se zaljubila u Scara, zgodnog
mladog kriminalca. Nakon što on od odlazi u grad, ona je primorana da prihvati
tradicionalni život kojem se uvek protivila.
Ukrajina, Poljska, Makedonija / 2018
Režija: Marysia Nikitiuk
17:00h - EKO DOX - Art bioskop Aleksandar Lifka/ČUVARI ZEMLJE / GUARDIANS OF THE EARTH 86’
Nakon 21 godine konstantnog neuspeha UN-a u pregovorima o
klimatskim promenama, 195 zemalja, 20 hiljada pregovarača iz celog sveta
sastaje se na privatnom aerodromu, zaštićenom od strane vojske, na severu
Pariza u poslednjem pokušaju spašavanja naše planete.
Austrija / Austria, 2017
Režija / Director: Filip Antoni Malinowski
SECESIJA U SUBOTICI I NA PALIĆU
Korišćen materijal: EU IPA prekograničnog programa, Palićkog Festivala
evropskog filma i njegovih Festivalskih novina
Нема коментара:
Постави коментар