Извор: Народно позориште у Београду, М.Б
Протокол о дугорочној сарадњи између Народног позоришта у Београду и Националног театра Грчке из Атине, који су у октобру прошле године у српској престоници потписали управници Дејан Савић и Статис Ливатинос, биће ускоро и званично „оверен“ првом копродукцијском представом. Реч је о Аристофановој комедији „Плуто“, која ће у адаптацији и поставци једног од најзначајнијих српских редитеља средње генерације Никите Миливојевића премијерно бити одиграна 13. јула у чувеном античком театру Епидаурусу на Пелопонезу.
Прво извођење и реприза, дан касније, 14. јула, биће одржани у оквиру престижног „Атинског фестивала“, након чега ће представа путовати широм Грчке да би у Београду била одиграна крајем септембра.
Из Народног позоришта, у овом пројекту учествују глумац Хаџи Ненад Маричић, костимограф Марина Меденица и продуцент Вук Милетић.
"Убеђен сам да не постоји нико из овог нашег позоришног света, коме премијера у Епидаурусу не би представљала нешто изузетно. То је, без дилеме, јединствено позоришно место, а за позоришне људе овде у Грчкој нешто као Акропољ, светилиште. Посебно ме узбуђује чињеница да ће глумци те исте реченице, настале пре више од две хиљаде година, изговарати поново баш на истом месту где су и настале, у Епидаурусу. Чини се, као да се ради о некаквој временској капсули у којој, увек са истим порукама, путујемо кроз време" каже редитељ Миливојевић у разговору за сајт Народног позоришта.
На примедбу да је „Плуто“, бар у неким нашим оквирима, готово непознат комад, Миливојевић објашњава да се један од разлога за тако нешто огледа, пре свега, у чињеници да је тек недавно преведен на српски језик.
"То је, заиста одлично, урадио Дејан Ацовић... тако да, сходно томе, ни међу грчким боговима Плуто није неки од нама познатијих. То је врло занимљиво, између осталог, и због тога што се на неки начин ради о најмоћнијем Богу ове планете. Јер, међу разним обиљем које представља, Плуто је, наиме, и бог новца. Један од ликова ове комедије, у једном тренутку, док му се удавара, каже: „Све због тебе дешава се на овом свету… Због тебе су све вештине што је изнашао људски ум … тебе се још нико заситио није.” Када су Џулијана Бека, оснивача чувеног „Ливинг театра“ питали зашто је за почетак рада свог авангардног позоришта изабрао „Антигону“, један тако стари, класичан текст, он је одговорио да не зна за ништа савременије од античких комада. Дакле, постоје писци и текстови који ће једноставно бити актуелни заувек, јер у многим стварима овај свет у суштини функционише одувек на исти начин, па је тако, између осталог, подељен на богате и сиромашне", подсећа Миливојевић.
Према његовим речима, богати, наравно, желе да остану богати и раде све што је у њиховој моћи да своје богатство увећају.
"Тако је одувек било и биће, ништа се ту није променило, нити хоће. Плуто је и даље покретач свега на свету, а разни „економски интереси“ одређују све, како у време Аристофана, тако и данас. Једно од мојих већих чуђења, и то годинама, јесу разне листе богатства, које с времена на време можемо да пронађемо у новинама. Увек сам изнова запањен чињеницом да је неких отприлике стотинак људи богатије од скоро читаве планете?! И, наравно, да се онда питате: „какав је ово, уопште, свет”? Аристофан је писао своју комедију као својеврсну сатиру на политичке прилике у Атини, у његово време. Мислим да са истим мотивом радимо и данас представу, једино што је Атина сада читав свет, или, још тачније могли би рећи Балкан, с обзиром да је то наше уже подручје. У сваком случају, Грчка и Србија су као лице и наличје на ситном новчићу Плута. Нама је свеједно. Наша улога у овој вечито савременој „светској комедији“ не мења се много. Ми смо као Розенкранц и Гилденстерн, краљевима смо увек мање-више исти", сматра Миливојевић.
Признати српски редитељ подсећа да је годинама имао жељу да споји позоришта наше две земље.
"То ми се некако чинило и природно с обзиром да живим између Атине и Београда, али се увек нешто дешавало што је одлагало тај сусрет, између осталог, и сам „Плуто“ је доста кварио те планове. Најзад, неким срећним околностима, ствари су се напокон склопиле. Прво смо имали један сусрет у Београду између управника националних позоришта Савића и Ливатиноса, и идеја о сарадњи је обострано прихваћена. Потом је, у посету грчкој министарки културе, која је иначе глумица и коју познајем већ дуги низ година, дошао наш министар културе, и оно што смо започели на нивоу позоришта добило је још чвршћи облик. Ова сарадња између два национална позоришта се дешава по први пут и у том смислу је сигурно важан догађај, али оно што јој даје посебан значај мислим да је пре свега премијера у Епидаурусу", констатује Миливојевић.
Хаџи Ненад Маричић ће тумачити улогу Хоровође, а све остале роле поверене су грчким глумцима.
Сценограф је Кени Меклален, кореографију ради Амалија Бенет, а музику Ангелос Тријандафилу.
У величанственом Епидаурусу, са гледалиштем усеченим у брдо, које прима више од 12 хиљада људи, данас наступају само великани музике и позоришта из целог света.
У том најакустичнијем светском позоришту, сваки гледалац може савршено да чује шта се дешава на бини, без обзира на то где седи.
Чак и звук малог каменчића, који се испусти у центру позорнице, једнако добро ће чути сваки посетилац, на сваком седишту, независно од тога да ли се налази у првом или последњем, 53. реду овог чувеног античког амфитеатра.
Нема коментара:
Постави коментар