Afera
o ukradenim bebama iz porodilišta poslužila je Mladenu Stevanoviću kao
inspiracija za roman „Hipokratova deca“ koji je predstavljen na
promociji 30. januara u 18 sati u Bukmarker kafeteriji knjižare Delfi
SKC. Osim
autora, o knjizi su govorili dr Sonja Milovanović, književni kritičar i
novinar Radio Beograda, i dr Vasilije Milnović, književni kritičar i
istoričar.
Roman
„Hipokratova deca“ se kroz dve fabularne linije bavi temama potomstva i
zakletve, ali se tematski krug tu ne zatvara. Roman se bavi i pitanjima
korupcije, pravde, ponosa, ljudske nezasitosti i nedovoljnosti,
obraćajući se, između ostalog, i onome što se slobodno može nazvati
mitom. Glavni junak, uhvaćen u mrežu ozbiljnih kriminalnih aktivnosti,
ispituje granice svoje profesionalne i lične etike, nemoćan da se nosi
sa sopstvenim izborima, ali i okolnostima koje ga nemilosrdno
pritiskaju.
Sonja
Milovanović smatra da je tema romana društveno pitanje od velike
važnosti koje u našoj savremenoj književnosti veoma malo ili gotovo
uopšte nije prisutno.
„Čini mi se da je Mladen otvorio važno društveno
pitanje koje se tiče pojedinca ali i kolektiva. U romanu nailazimo na
nekoliko tema: greh, pitanje savesti, lekarske etike što sve vodi ka
fenomenu zla i zapitanosti kada počinje moralno posrnuće nekog – posebno
lekara – i koliko duboko ono može da bude.“
Vasilije
Milnović ističe da je Mladen sazreo kao pisac:
„On se suvereno služi
različitim tehnikama pisanja, a sama tema je izuzetno bolna za naše
društvo“. Milnović smatra da romani koji obrađuju sličnu tematiku obično
to čine iz perspektive žrtve. „Mladen u jednom fabularnom toku to i
radi. Glavni fabularni tok ipak sagledava stvari iz perspektive uslovno
rečeno dželata. Bavimo se promišljanjem motiva koji su naterali jednog
perspektivnog lekara da pogazi ne samo cehovsku zakletvu nego i svaki
ljudski kredibilitet.“
Mladen
je najpre otkrio prisutnima da je roman počeo tako što je iscrtao
fabulu na listovima papira bloka broj 5.
„I ta gruba skica mi je
poslužila da ni u jednom trenutku ne zalutam u pisanju. Mnogo sam se
mučio sa temom, razmišljajući o temi zločina u književnosti. Zločini
najčešće imaju kratko trajanje, zločin o kome ja pišem traje decenijama i
od ostalih se razlikuje po trajanju. Tu je i pitanje da li taj zločin
treba otkriti posle 40 godina, i šta to dobro može da donese, ako išta
dobro može.“
Sonja
Milovanović je istakla i da je
„suštinska tema koju nameće ovaj roman
tema slobode i kako u toj slobodi živimo neslobodno, iz ugla onih koji
čine zločin i onih koji ne čine ništa da to spreče. S tim je u uskoj
vezi toponim Slobodište, simboličko mesto ovog romana, u gradu u kome se
i odvija radnja, Kruševcu, čime je uveo Kruševac na književnu mapu i
opisao ga na način na koji do sada nije bio opisan.“
U
romanu se osećaju uticaji srpske književne tradicije, posebno usmene.
„Ova knjiga jeste izašla iz našeg folklornog realizma“, istakao je
Stevanović i dodao da je „Kruševac dobra sredina za radnju jer se u
manjoj sredini lakše vide pojedine pojave. Kruševac je grad u kom sam
rođen i koji najviše volim i poznajem, i to je prostor koji ima
potencijal i pozadinu za mitski deo priče, za one koji bezbrižno rastu
na planini dok ih nešto strašno ne pomeri iz njihove ’Arkadije’.“
Нема коментара:
Постави коментар