Izložba traje do 26. juna 2016.
Galerija Doma omladine Beograda
Iako
se na prvi pogled čine kao spoj suprotnosti, motivi prirode u društvu –
folija sa uzorkom šume ili planinskog proplanka na staklu poslovne
zgrade, ili jelen koji mirno pase na desnom krilu šasije gradskog
autobusa – nalaze se na svom mestu, savršeno obavljajući svoju funkciju,
uveravajući nas da je odlazak na posao, akumulacija kapitala ili smerno
i uljudno korišćenje tekovina civilizacije poput javnog prevoza nešto sasvim prirodno, stvarno i neminovno kao što su to izlazak i zalazak sunca.
Autorski pristup Marka Stojanovića u serijama kargo_kult i oaze, fo tografski
precizno, profesionalno i neumoljivo estetizuje melanholiju blistavih i
sjajnih površina reklamnih i dekorativnih slika prirode, usamljenost
beskrajnog mnoštva predmeta koji čekaju na vlasnika koji će ih
posedovanjem osmisliti, zapuštenost suvenira, ili okrnjene vizije nečega
što je zamišljeno da bude idealno. Ovakav pristup čini zaokret u odnosu
na stvarnost u koju smo duboko uronjeni i generiše afekt namesto
objektivnog uvida. Neživi svet tovara robe i veštačkih oaza dobija
ljudskost uprkos upornom izostajanju čoveka, koji se kroz njih
obznanjuje i kao uzrok i kao posledica. Serije fotografija, iako
prikazuju dva ključna stuba kapitalizma, masovnu hiperprodukciju i
težnju ka poistovećivanju sa zakonima prirode, ne čine to na ironičan,
podrugljiv način, već se opiru vrednosnom sudu o ovim društvenim
procesima. Umesto toga, čine ih vidljivim i time ostavljaju prostor
gledaocu da se suoči sa apsurdom društvene stvarnosti u kojoj učestvuje u
istoj meri kao i autor.
Odlomci iz teksta Marije Ratković
„Osobenost ljudskih bića je u tome da nemaju prirodno stanište. Samo neprirodno, jer su oni sami duboko neprirodni. Čovek nema šta da radi na slobodi.“
Empire V, Viktor Peljevin
Izložba fotografija
Marka Stojanovića koja će od 14. do 26. juna
biti postavljena u galeriji Doma omladine Beograda tematski je podeljena
na dve celine naziva „kargo_kult“ i „ oaze“. Ove dve celine se,
svaka u svom jedinstvenom vizuelnom ključu, bave devijantnim ponašanjem
savremenog čoveka uvreme hiperprodukcije i u odnosu na životno
stanište. U tom kontekstu, sa jedne strane imamo repetitivne nizove robe
koja se u galopirajućem ritmu proizvodi kako bi zadovoljila sve
jaču glad čoveka-konzumenta. Dok se sa druge strane prirodna
staništa, u kojima se osećamo sve manje lagodno i koja tek povremeno
taktički posećujemo, veštački repliciraju u urbanom pejzažu. Plod svega
toga su beskrajni simetrični talozi proizvoda koji se pružaju unašem
vidokrugu, između kojih se pomaljaju obrisi odštampanih pastoralnih
prizora, izbledelih na plastičnim ciradama i vozilima gradskog prevoza.
Нема коментара:
Постави коментар